Jordan: Petra i Vadi Ram
Foto: Shutterstock - Ondrej Prosicky - Petra, manastir
Od najavljenih stotina hiljada ljudi na ulicama i na prilazima Mrtvom moru, skupilo se svega njih desetak hiljada, pa ni toliko. Ispred džamije Abdulaha II, policija je upotrebila suzavac kako bi rasterala demonstrante i – to bi bilo to. Neko bi dodao – tresla se gora – rodio se miš. Ipak, sav saobraćaj preusmeren je ka kraljevskom auto-putu koji povezuje Aman sa Akabom – gradom na samom jugu zemlje.
Petra – dan ranije nego što je planirano
To je dalje značilo da će se na itinereru, dan ranije nego što je bilo prvobitno predviđeno, na našem putu ka Crvenom moru naći njeno veličanstvo Petra. Ona je asocijacija za ovu zemlju, njeno najvrednije kulturno – istorijsko blago, jedno od sedam novih čuda sveta, čežnjivo ishodište onih koji tragaju za neobičnim i jedinstvenim predelima sveta.
Foto: Aleksandar Mikić – Petra, Jordan
Petra – slike i filmovi blede kada se nađete pred njom
A Petra je više od toga. I kada se nađete u njenom prašnjavom zagrljaju, jedno je jasno – barem je hiljadu puta fascinantnija nego na slikama, fotografijama, ili recimo na filmu. Nakon tri sata vožnje po prostranom i ravnom putu kroz pustinjske predele, gde se poneki grm, plantaže urminih palmi koje se navodnjavaju brižljivo sakupljanom kišnicom, opiru negostoljubivim tlu i nemilosrdnoj klimi, stiže se do skretanja do Vadi (ili Uadi) Muse (piše se Wadi, što je arapska reč za rečno korito koje je tokom većeg dela godine isušeno) – predvorja Petre.
Foto: Shutterstock – Hany Mahmoud – Wadi Mujib, pored Petre
U suvenirnici kod „Indijane Džonsa“
Policijski punktovi su uobičajen prizor, ali su kontrole vozača i prateće dokumentacije česte, naročito u novonastalim okolnostima. Uprkos svemu, na parkingu je puno autobusa. U suvenirnici „Indijana Džons“ će vam najpre prodati, a zatim i vešto oko glave vezati kefiju (karakterističnu arapsku maramu) pa ćete kroz dolinu koju zovu još i sik, hodati zaštićeni od sunca.
Nekada su ovuda prolazili karavani natovareni cimetom, klinčićem, biberom, mirtom, tamjanom, svilom i drugom dragocenom robom. U prolasku bi zastajali da sebe i svoje pustinjske lađe – kamile, odmore i okrepe, nešto prodaju svojim domaćinima, ili od njih nešto kupe i nastave svoj put dalje ka severu.
Foto: Shutterstock – travelwild – Petra
Nabatejci nestali – Petra ostala
Domaćini su bili snalažljivi Nabatejci, iščezli pustinjski nomadski narod koji je pre svega genijalnim sistemom kanala, uskih i dugačkih useka u stenama, bazena i cisterni prikupljao i prečišćavao svaku kap kiše i polako pretvarao Petru u nepreskočivu stanicu trgovcima i neosvojivo carstvo za osvajače. Sistemima za navodnjavanje pretvorili su ovo područje dimemzija desetak sa dvadeset kilometara u oazu, i dom za 20.000 ljudi.
Foto: Aleksandar Mikić – Petra
Petra nije nastala slučajno, ona je tu sa razlogom. Zbog svog prirodno strateškog položaja ušuškanog i usečenog u desetine metara visok, uzak i kilometrima dugačak kanjon, obezbeđivao je zaklon i ponudio građevinski materijal u vidu stena od pešćara pogodnih za dubljenje, klesanje i obrađivanje. Pružajuci zaštitu i konačište prolaznicima za novac, Nabatejci su obezbedili sredstva da angažuju vrsne neimare sa Mediterana, koji su izmenili i ukrasili crvenkasto lice Petre i u stenama isklesali monumentalne riznice, spomenike, boravišta za stanovnike i grobnice za careve i visokodostojnike.
Foto: Shutterstock – tenkl – Pogled na manastir iz pećine, Petra, Jordan
Sve ima svoj početak i kraj. Petra nije izuzetak
Od prvog veka pre Nove ere, pa u narednih 200 godina, ona se razvijala i stasala u najlepši grad respektabilnog Nabatejskog carstva, sve do dolaska Rimljana 106. godine, kada polako počinje da gubi značaj. Nakon razvoja pomorske trgovine na Mediteranu i serije zemljotresa, Petra pada u zaborav i tone u milenijumski mrak sve do 1812. godine, kada pokrov prašine i zaborava sa njega skida švajcarski putnik geograf i orijentalist, Johan Ludvig Berkhart.
Foto: Shutterstock – Lubo Ivanko – Petra crveni hram
Petra i sve njene nijanse
Kada se krene utabanim stazama ka kamenom carstvu, teško je uopšte i naslutiti sa koliko se nijansi crvene, narandžaste i braon boje poigrao razboj prirode i utkao ih na stenovitom ćilimu Petre. Pravi potoci turista se slivaju ka njenom srcu ni ne sluteći šta ih tamo čeka. Usled naslaga peska i prašine, nivo po kojem oni hodaju kroz sik, je za nekoliko metara viši nego pre dva milenijuma pa su neki spomenici u vidu skulptura, svetilišta i plitkih reljefa boga Dušara, zanimljive morfološke strukture koje podsećaju čas na ribu, a čas na kamilu u zavisnosti iz kog se ugla posmatraju. Konačno, kroz uzak prosek, kao opsena, kao sab i fatamorgana, ona je tu, stvarnija nego ikad i nazire se deo njene veličanstvene fasade…
Foto: Shutterstock – Dietmar Rauscher – Uzak prolaz kroz stene ka Petri
Petra svoju današnju popularnost duguje delom i Indijani Džonsu
Kada se pomene njeno ime, ogromnoj većini pred očima bljesne Indijana Džouns sa šeširom na glavi i bičem u ruci. Treći nastavak kultnog serijala filmova ,,Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod“ iz 1989. godine, zacementirao je popularnost ovog veličanstvenog mesta u svetskim okvirima. Zdanje u koje pustolov ulazi u finalu filma kako bi pronašao sveti gral, svakako je najlepša građevina Petre, ali nije jedina.
Foto: Shutterstock – ecstk22 – Prilaz Petri
Kako je sagrađena Petra… i zašto?
Pošto Nabatejci za sobom nisu ostavili pisane tragove i inskripcije na samim građevinama, uglavnom se sve svodi na pretpostavke. Smatra se da je Al-Kazneh (da, tako zovu najprepoznatljiviji simbol Petre), bila ili grobnica vladara Arete IV ili riznica u kojoj se čuvalo blago. Sami izaberite šta vam zvuči uzbudljivije. Jedno je sigurno, njena unutrašnjost je ni nalik onoj koja je prikazana na filmu i u svojoj jednostavnosti razočarala bi mnoge, ali, zato je tu njena spektakularna spoljašnjost, da budi maštu i nagoni na pitanja. Kako i ko je ovo čudo sagradio? Zašto baš ovde? Kako je ostala čitava sve ovo vreme? Kako…?
Sasvim je jasno da je ona građena, to jest, strpljivo otimana od 80 metara visoke stene od vrha ka dnu, da nije bilo prava na grešku prilikom beskonačne lupnjave čekićem po pijucima i dletima i da je gradnja potrajala pune dve godine. Zaljubljenici u antičku arhitekturu i istoričari umetnosti tako pred sobom imaju pravu malu enciklopediju i fenomenalan spoj helenskog i egipatskog umetničkog uticaja.
Foto: Shutterstock – Polina_PM – Al Kazneh, Petra
Šta se nudi ispred Al – Kazneha
A da li o tome išta znaju oni koji svakodnevno pred njom stoje, prodaju koještarije i nude razne usluge? Oni će vam ponuditi da malo zajašete njihove kamile, da za povratak do dva kilometra udaljenog parkinga rezervišete mesto u golf kolima, ili da vam za pet dinara otkriju mesto odakle ćete napraviti najbolju fotografiju. I da, zbog njihovog mnoštva, ispred Al-Kazneha sve „miriše“ na kamilji urin.
Nabatejci, stvaraoci Petre su voleli pozorište
On je samo čarobno predvorje za druga spektakularna građevinska čuda Petre. Grobnica kao što je ova, samo je jedna od petnaestak, koliko ih ima unaokolo. Kada se njima dodaju hramovi, palate, pa i obične niše u stenama koje su verovatno služile kao žrtvenici za životinje, kako bi se umilostivili nabatejski bogovi, dolazi se do cifre od 2.700 objekata. Oni trepere unaokolo, na liticama prostrane doline koja se otvara na izlasku iz sika. Ko bi očekivao da su i Nabatejci voleli pozorište? Da nisu, čemu bi onda služio spektakularni amfiteatar?
Ima i onih putnika koji u Petri provode malo više od par sati, u hotelskim kompleksima noći, a dane tumarajući od grobnice do grobnice, od hrama do palate, nezasito gutajući očima njene lepote. Tek kada se budu vratili u Madrid, Manilu, Bordo ili Kopenhagen, crvenilo Petre dobiće neke nove nijanse koje će u sećanjma postojati sve življe i blještavije.
Foto: Shutterstock – Amfiteatar ,Petra
Vadi Ram – dolina meseca
Obzirom na uložen napor i umor, sat vremena vožnje do sledećeg Vadi Rama (Wadi Rum), najbolje je iskoristiti za odmor i spavanje. Ionako na putu do tamo i nema Bog zna šta da se vidi. Zašto ovaj predeo zovu Dolinom meseca i zašto svi hitaju u njegov peščani zagrljaj, postaje jasno kada se započne putovanje džipovima kroz njegove pustinjske predele.
Foto: Shutterstock – Kuznetsov Alexey – Kanjon Vadi Ram
Iako je ovo najveći uad u Jordanu, sve izgleda kao da kiša ovde nije pala vekovima, a kamoli protutnjala neka reka. Masivne i pukotinama izbrazdane granitne stene i one od peščara, štrče poput ostrva okružena morem peska. Gluvu tišinu i suncem raspaljeni mir, ponekad prekida tutnjava karavana džipova u kojima se truckaju svi oni koji bi da im malo pesak zaškripi pod stopalima dok se uspinju na neku od dina.
Foto: Shutterstock – SCStock – Pustinja Vadi Ram
I opet taj Holivud…
Tada svako dobija pravo da se barem na kratko uživi u lik Tomasa Edvarda Lorensa – britanskog arheologa, kartografa, vojnog stratega i avanturiste. Da se priseća kadrova holivudskog klasika iz 1962. godine sa Piterom O’Tulom u glavnoj ulozi, njihovog pohoda sa vođama lokalnih arapskih plemena i kraljem Fejsalom ka Akabi, diverzije kompozicija turskih vozova…
Foto: Shutterstock – Hitdelight – kamile u Vadi Ramu
Nekom je film zabava, a kralju bogami i sudbina
Interesantno, princezu Munu al Husein, svoju drugu ženu i majku sadašnjeg kralja Jordana Abdulaha II, kralj Husein je upoznao baš tokom snimanja filma u kom je Toni Avril Gardiner, kako se tada zvala ova simpatična Britanka, radila kao pomoćnica sekretara. Otud i netipične crte lica kralja jedne arapske zemlje na posterima i uramljenim fotografijama izloženim u bankama, državnim institucijama, školama…
Čitav krajolik je i mnogim drugim producentima i režiserima poslužio kao scenografija za filmove. Oni su odavno uvideli da je pejzaž najsličniji površini, ni manje ni više – nego Marsa, pa su tako ovde snimane scene iz filmova ,“Marsovac“, „Crvena planeta“ , „Poslednji dani na Marsu“ itd.
Foto: Shutterstock – Pawel Uchorczak – Vadi Ram pustinja
Petra i „petroglife“
U Vadi Ramu će vas odvesti da pogledate petroglife – slike u stenama stvorene duborezom. Ovde su oni označavali putokaze ka Petri. U improvizovanom beduinskom okrepilištu pod ciradama će vas ponuditi čajem. Dok se ka njemu probijate, preskakaćete kamilji izmet nasumično rasut po pesku, kao po svojevrsnom „minskom polju“.
Foto: Aleksandar Mikić
Petra, Vadi Ram, pa do Akabe – sa nadom da će ipak pobediti mir na Bliskom istoku
Od „Marsa“ do Akabe, jedine luke Jordana na Crvenom moru i znamenitom letovalištu potrebno je manje od sat vožnje. Dok joj se približavamo, njena svetla trepere i mešaju se sa zebnjom, neizvesnošću i ozbiljnošću istorijskog momenta u kome se nalazi čitav Bliski Istok.
Novembar 2023.
Tekst : Aleksandar Mikić
29. april 2024.
Kakav divan tekst! Petra je jedno nestvarno, magično mesto, koje mi je na listi želja već dugo, ali nikako da se sve skocka, da imam i vremena i novca za neki ‘royal charter service’ let i smeštaj, pa da konačno odem u Jordan. Al’ biće, ne sumnjam… Što reče Koeljo – „zaveriće se vaseljena“ da to i ostvarim, čim toliko želim.