Kambodža – sazvežđe Angkor, II deo
Foto: Taylor Simpson on Unsplash
Molitva u hramu Angkor Vat nikada nije prestajala. Od dana kad se poslednji kameni blok stopio sa celinom hrama i od jutra kada ga je dovršenog prvi put obasjalo kmersko sunce, pa sve do danas. I u vekovima kada je bio prepušten zaboravu i propadanju, u njemu je uz grupicu monaha tinjao plamičak duhovnosti skromno obasjavajući njegove teške zidove.
Čak i kada kada cu Crveni Kmeri proglasili „godinu nultu“ u aprilu 1976. godine, kada je Demokratsku Kampućiju na 3 godine progutao mrak. Iako je sa religijom bilo gotovo, izgleda da su se Angkora ti bezumnici plašili čim su mu dozvolili da ostane na zastavi najizolovanije države na planeti tih godina. Na pozadini boje krvi žuteo se hram kao potajna nada milionima zatočenih građana da će se ludilo Salot Sara odnosno Pola Pota i njegovih zločinaca okončati.
Foto: Mohan Nannapaneni from Pixabay
Narit je čekao zavaljen u ležaljci razapetoj među šipkama koje podupiru krovnu konstrukciju njegovog tuk-tuka. Na prašnjavom parkingu okruženom šumom, stotine njegovih kolega koji čekajući svoje mušterije, učinili su isto. Pronalaženje svog vozača nekada može potrajati, jer sva vozila izgledaju gotovo identično. Važno je zapamtiti neku karakterističnu nalepnicu, šaru ili ogrebotinu na karoseriji. Izuvijana slova kambodžanskog alfabeta ispisana na registarskim tablicama skoro je i nemoguće zapamtiti.
Foto: Taylor Simpson on Unsplash
Istorija Angkor Toma
Hram Bajon (Bayon) nalazi se u skoro samom geometrijskom središtu Angkor Toma (pošto postoje i ostaci njegovog perifernog dela koji je asimetrično rasut na sve strane unaokolo), poslednje prestonice nekada prostrane Kmerske imperije. On je, nakon posete Angkor Vatu, najčešće sledeće odredište putnika. Iako leži u senci hrama koji se iz nekog nejasnog razloga nije našao na listi novih sedam svetskih čuda (iako je bio na listi finalista), hram Bajon treperi posebnim sjajem na nebu u sazvežđu Angkor.
I danas, osam stotina godina nakon što je sagrađen, most kojim se prilazi južnoj kapiji Angkor Toma izgleda fascinantno. Inspirisan hindu mitologijom, ukrašen ja sa po 54 statue bogova zaštitnika sa leve i demona sa suprotne strane. Krunisan je neobičnom kapijom na čijoj se masivnoj kamenoj kruni jasno naziru lica. Čija su to lica? Sastavljena su od stotina pedantno isklesanih blokova, Izgledaju slično i gledaju na sve četiri strane sveta.
Foto: Sharon Ang from Pixabay
Džajavarman VII
Jedan od onih 38 vladara Kmerskog carstva bio je i Džajavarman VII, suveren nezajažljivog graditeljskog apetita. Pored hramova koji su sagrađeni tokom 37 godina duge vladavine, od kojih su najznačajniji i najlepši Bajon i Ta Prom (Ta Prohm), ostaće zabeleženo da je sagradio 102 bolnice, brojna okrepilišta kraj drumova, kanale, rezervoare za vodu…
Pored graditeljskih dostignuća, konverzije sa hinduizma na budizam kao državne religije, ideja Angkor Toma (Veliki grad) ostaje njegova najznačajnija zadužbina. U tom gradu u obliku kvadrata površine 9 km2, oivičenim kanalom ispunjenim vodom, živelo je, veruje se, nekoliko stotina hiljada ljudi. Trgujući sa carskom Kinom, u nju izvoze pirinač, vosak, slonovaču i fine tkanine, a svoje vladare poštovali su kao Devaradže – božanske kraljeve. Prestupnike su, na primer, proterivali iz grada, a inskripcije otkrivene na zidovima hramova i palata, prevedene su i objavljene u sedam tomova. U tom okeanu zapisa stoji i da je Džajavarman upoređen sa mladoženjom, a Angkor Tom sa njegovom mladom.
Foto: DEZALB from Pixabay
U desetinama hiljada kuća napravljenih od pruća, drveta i blata, živeli su kraljevi podanici. Neki od naučnika veruju da je u domaćinstvima kao društveno uređenje dominirao matrijarhat. Takve kuće je džungla odavno progutala i od njih nije ostalo ništa.
Kako i zašto procvala prestonica biva napuštana i zaboravljena, do danas nije sasvim razdanjeno. Postoje brojne teorije koje uključuju invazije neprijatelja, epidemije bolesti, nepoznatu ekološku katastrofu. Smatra se i da je prelazak sa hinduizma na budizam doveo do seizmičkih potresa unutar društva, gubitak kraljevskog autoriteta kod građana koji je dalje doveo do posrnuća i nestanka imperije.
Foto: ChrisKat from Pixabay
Hram Bajon
Narit je već stigao do prašnjave poljane pretvorene u parking hrama Bajon. Ne tako kolosalan i vidljiv sa velikog rastojanja kao Angkor Vat, sakriven iza špalira vitkih palmi, Bajon kao da paradira u mestu. Ima nečeg senzacionalnog u njegovim tornjevima sa kojih se osmehuju džinovska kamena lica. Za Morisa Glisa (Maurice Glaizef), francuskog, naravno, arhitektu i arheologa, Bajon liči na „zbrku kamenja, svojevrsni haos u pokretu koji napada nebo“.
Poslednji hram Angkora i prvi posvećen Budi
Zaista, hram izdaleka podseća na nasumično nabacane gomile kamenih blokova na kojima se samo u tragovima nazire nekakav red i struktura, ali što se više rastojanje od očiju posmatrača do hrama smanjuje, postaje jasno zašto je Bajon tako jedinstven i dragocen.
Foto: Vannrith Va on Unsplash
Poslednji sagrađen angkorski hram ujedno je i prvi koji je posvećen Budi. Od nekadašnjih 49 tornjeva preostalo je 37. Na njima su predstavljeni likovi Avalokitešvare, Bodisatve, odnosno probuđenih bića koji utelotvoruju saosećanje svih Buda. Njihov osamstogodišnji osmeh sveprisutan je, blag i pun smirenosti. Ima i onih koji smatraju da je na njima predstavljen sam Džajavarman VII.
Mnogo je tajni, pretpostavki i misterija svuda unaokolo koje dugo neće biti otkrivene, potvrđene i dokučene. Na zidovima galerija i paviljona hrama, kao u svojevrsnim antičkim bioskopima odvijaju se pravi epski spektakli. Umesto na platnu, scene bitaka na jezeru Toni Sap, zavodljive apsare, trgovci, ratnici, kraljevske procesije, ali i borbe petlova prikazane su na stotinama metara dugim bareljefima.
Foto: Vannrith Va on Unsplash
Svuda unaokolo pešačkim stazicama stiže se do monumentalnih ostataka nekadašnje prestonice kao što su Terasa leproznog kralja, Terasa slonova, Bapun (Baphoun ili neverovatni hram Pimenakas (Phimeanakas)). Gužve često zaobilaze ova mesta pa se priče o Angkoru dalje nastavljaju u tišini. Već pomalo umorno i zasićeno, neko će se usuditi da vrhovima prstiju u prolazu između terasa, stepeništa i hodnika, pomiluje hrapavi zid i na njemu neki ornament, predstavu Hanumana, lepe Site ili demona.
Ta Prom
Pred ulazom u Ta Prom, bosonoga dečica trčkaraju od jedne do druge grupe turista nudeći im magnetiće, ručno pravljene narukvice i ogrlice od perlica koje nevešto podsećaju na ćilibar. Njihove majke u rukama drže hrpe marama i raznobojnih prostirki motreći na majmunčiće koji se vrzmaju unaokolo. Za njih je prizor delirijuma koji očekuje posetioce svakodnevica, dosadna i nužna.
Foto: Raph Howald on Unsplash
Sva sila prirode pa i sva lepota, njena upornost da istraje i nadjača nastojanje i napore čoveka da za sobom ostavi opipljiv trag u prostoru i vremenu, vidljiv je baš na ovom mestu. Kao opsena, kao plod najmaštovitijeg sna nekog zanesenjaka uspavanog u hladu razgranate rascvetale smokve, ovaj hram, ili ono što je od njega ostalo, spojio je u sebi nespojivo i ispunio taj san.
Lara Kroft
Početkom ovog milenijuma, jedna lepa i poznata holivudska glumica (doduše, sasvim prosečnog glumačkog talenta) serijom filmova (isto tako prosečnog kvaliteta) i video-igrica koje su za njima usledile, proneli su slavu ovog hrama, Angkora i Kambodže uopšte. Da, Anđelina Žoli, odnosno Lara Kroft je u ogromnoj meri doprinela popularizaciji čuda kambodžanske džungle. Zapravo, manastirski kompleks Ta Prom, nalazi se izvan „kvadrata“ Angkor Toma. Džajavarman VII ga je dao sagraditi krajem 12. veka u slavu Pradžnaparmite, personifikacije mudrosti i svoje majke. Kako je izgledao manastir u kome je zivelo 12.000 ljudi, a koji je opsluživalo njih 80.000 u selima oko njega?
Foto: Taylor Simpson on Unsplash
Za razliku od drugih angkorskih hramova – planina, Ta Prom se ne razmeće kupolama niti bogatim naracijama na bareljefima. Pa šta je to onda što izdvaja ovo mesto i u čemu leži njegova magična privlačnost?
Nezaustavljiva moć prirode
Kada je napušten krajem 15. veka, šuma je počela da se „lakta“ sa hramom. Prve mladice ceibe, smokve i drugog drveća su počele da pronalaze pukotine među kamenim blokovima, da puštaju korenje i polako obuzimaju napušteni hram. U narednih nekoliko stotina godina, poput tela džinovskih anakondi, drveće je obavilo telo manastira. Paradoksalno, učinilo je da zaustavi njegovo propadanje i nestanak. Kada je došlo vreme da se da se spomenik obnovi, arheologe je čekao vanserijski delikatan, težak i odgovoran posao vredan divljenja i prestiža.
Uz delove hrama koji su sklopljeni poput gigantskih 3D slagalica, na panoima su izložene fotografije hrama pre obnove. Samo hrpe razbacanih kamenih blokova bez ikakvog reda koje su konzervatori, arheolozi i restauratori zatekli pre nego što su pristupili mukotrpnim zadacima. Daleko od toga da su sve Ta Prom puzle sastavljene. One čekaju tu, odmah iza ćoška, samo što su za njihovo kompletiranje osim strpljenja potrebni novac, vreme, vešte ruke, sofisticirani računarski programi i građevinske mašine.
Foto: Florian Hahn on Unsplash
Teško je krenuti iz Ta Proma bilo kuda. Prizori večnog zagrljaja stabala i delova hrama, kao oči pitona po imenu Ka, čuvenog romana Radjarda Kiplinga, i njenim očima sa zaigranim i pulsirajućim koncentričnim krugovima koji se šire iz zenica, jednostavno i lako oduzimaju prisebnost posmatrača, osećaj za vreme i prostor. Da, Ta Prom je čista magija, fatamorgazmična predstava i igra prirode i čoveka, opstajanja i nestajanja.
Prae Pitu
Sazvezđu Angkor pripada i hram Prae Pitu (Praeh Pithu) podignut u 13. veku. Jedan njegov delić se poput parčeta komete otrgnuo od nebeskog tela i doleteo pravo u… Beograd. Prilikom jednog od susreta predsednika SFRJ i Norodoma Sihanuka, kralja Kambodže, Titu je uručen nesvakidašnji poklon. Među dragocenim eksponatima u vitrinama Muzeja istorije Jugoslavije, posebno mesto zauzima fragment pilastera sa reljefnom predstavom apsare u trenutku igre.
Spakovana u drveni sanduk, ova dragocenost veličine savremenog građevinskog bloka, donela je malo angkorske magije na Dedinje. Za mnoge, to će biti jedina prilika za bliski susret sa minijaturom neverovatne priče i inspiracije da se krene put dalekog istoka, a retke srećnike će podsetiti na dane kada su disali sa Angkorom.
Autor teksta: Aleksandar Mikić
Pročitajte prvi deo putopisa o sazvežđu Angkor, ali i tekst o Siam Reap-u, kapiji Angkor Wata.
Skorašnji komentari