Kazablanka – najveći grad Magreba
Foto: Mehmet A. from Pixabay
Džamija Hasana drugog
Osvetljena noću i naizgled usamljena poput svetionika, svojom magnetnom privlačnošću okitila je Kazablanku posebnim sjajem. Druga najveća u Africi, a sedma u svetu, džamija Hasana drugog, ponos je i simbol ovog grada. Lebdi kao fatamorgana nad obalom, u oblaku morske pene, kao opsena. Spomenik je neverovatnih graditeljskih i umetničkih dostignuća ćija je gradnja trajala 7 godina (1986 – 1993) i to gotovo danonoćno. Čitavih nekoliko divizija elitnih inženjera, arhitekata, umetnika, zanatlija, klesara i duborezaca vodilo je bitku sa mermernim i granitnim blokovima, kedrovinom sa Atlasa, gipsom i mlionima precizno isečenih keramičkih parčiča od kojih će nastati zelidž (vrsta mozaika). Neko je izračunao da je u gradnji džamije utrošeno 50.000.000 sati rada.
Foto: Hans-Juergen Weinhardt from Pixabay
Sav materijal koji je upotrebljen za gradnju i ukrašavanje, sa ponosom se ističe, potiče iz Maroka, ako se izuzmu lusteri napravljeni od murano stakla (njih 56) i par mermernih stubova. Kao uzori za njen izgled, Mišelu Pinsou (Michael Pinseau), glavnom arhitekti projekta poslužile su džamije Kutubija u Marakešu, Velike džamije u Medini, Kordobi, Kaiuran u Tunisu i jos neke. Minare visoko 210 metara, drugo je najviše na svetu. Sa njegovog vrha, laserski snop u dužini od 30 kilometara noću putuje ka Meki.
U dvorište džamije može da se smesti 85.000 vernika, a u samoj bogomolji njih 25.000, ukupno, jedna čitava Subotica, na primer. Sve je u ovoj džamiji veličanstveno, nadahnjujuće, inspirativno, omamljuće. Dok stopala posetilaca i vernika uranjaju u udobne tepihe, sve miriše na čistoću, kedrovinu i ozbiljnost. U sklopu kompleksa nalaze se i medresa, konferencijske sale, muzej i biblioteka.
Ostavljajući je za sobom, iako van domašaja oka, znatiželjnim posetiocima, a naročito pripadnicima islamske veroispovesti, džamija Hasana drugog, jedna od retkih u Maroku, u kojoj su i nemuslimani dobrodošli, dugo ostaje sveprisutna i ‘“pred očima“.
Korniš
Lepo i moderno uređeno šetalište – Korniš (Corniche) se proteže u nastavku obale. Uspešna kopija sličnih promenada u gradovima na Azurnoj obali sa restoranima, barovima pa čak i diskotekama. I kupoholičari će pronaći sreću u ovom delu Kazablanke. Najveći tržni centar u čitavoj Africi – Morocco Mall, nalazi se upravo ovde.
Foto: Arthur Halucha from Pixabay
Čuvena „Kazablanka“ iz 1942. godine
Dan u Kazablanci ne bi bio potpun, za mnoge cak i promašen, bez posete kafe baru „Rik“ (Rick’s cafe) i priče o holivudskom klasiku, njegovim protagomistima i zanimljivostima vezanih za ovaj film. Najpre, dok je film sniman, 1942. godine, Kazablanka je, kao i čitav Maroko, bila deo Višijevske Francuske tako da, mnogi će se sada razočarati, nijedan kadar filma nije snimljen u ovom gradu. Mnogi prenebregavaju ovu činjenicu, svesno ili nesvesno, i upućuju se ka Place du jardin public 248 i Rikovom baru, mestu koje ima za cilj da ugosti sve zaljubljenike i poštovaoce kultnog ostvarenja. Ovde im se pruža parče „Kazablanke“ uz kafu, biskvit, ili čaj, u ambijentu koji verno kopira onaj „pravi“ Rikov bar. Nekoliko zanimljivih činjenica vezanih za film, takozvanih trivija, još više doprinose fami i prašini koja se, eto, nije slegla ni posle 80 godina.
Dakle, Hemfri je bio niži od Ingrid, pa je u izvesnim scenama obuvao cipele sa visokim platformama, sedeo na jastučićima i stajao na blokovima cigle ne bi li par izgledao visinski uravnoteženo. Toliko citirana rečenica „Play it again Sam“ (Sviraj to ponovo, Sem) zapravo nikad nije izgovorena. Klavijaturista Sem, čiju ulogu tumači Duli Vilson, na primer, zapravo je bubnjar i „skidao“ je pokrete gledajući Eliota Karpentera, pravog pijanistu, koji je svirao iza zavese. Naime, u to vreme, muzika je snimana u isto vreme kad i scene filma… na kraju, u moru zanimljivosti, recimo i to da je jedan od kandidata za glavnu mušku ulogu bio niko drugi do budući predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Ronald Regan.
Mislim da je ovo završetak jednog divnog prijateljstva. Voz za prestonicu Rabat kreće u 13:30!
Autor teksta: Aleksandar Mikić
3. oktobar 2022.
„Kad obijem neku banku, odoh ja u Kazablanku“… (B.Đorđević)
„A gde ti je to?“ – „U Švajcarskoj“ 😀 („Balkan ekspres“)
Joj, i ja bih u Kazablanku, i to recimo sada na jesen, ili u sred zime kad ovde bude ružno vreme. Kupim kartu za royal charter service, i odem tamo da uživamu u suncu, i pijem u Bogijevom baru, u kome inače uopšte nije snimljena Kazablanka, ali nema veze. Divan i tako zanimljiv grad!
18. oktobar 2022.
Možete da mi se javite na 064 131 5775
Pozdrav,
Maja
7. april 2025.
Hvala imenjače,
Mislim da je ovaj prikaz dovoljno intrigantan da poželiš da vidiš Kazablanku . Istovremeno je oslobođen svih onih toliko sličnih i nepotrebnih detalja koje ionako niko nikada ne zapamti