Laku noć Bejrute

Objavljeno 23. jan 2023. | 4 komentara

Foto: Piotr Chrobot from Unsplash

Danonoćno razulareni agregat hotela Mayflower u delu grada po imenu Hamra, zadužen je da gostima i osoblju obezbedi električnu energiju koja često nestaje uobičajenom linijom snabdevanja. Bučna mašina, veličine kombija, smeštena u dvorištu pod gustom razgranatom krošnjom fikusa, kakvog prosečna baka sa naših prostora nije videla ni u najluđim snovima, brundao je utkrkujući se u mestu sa skuterima i taksijima koji su prolazili ulicom. Noć je i Bejrut spava nekim neobičnim spokojem. Tek ponegde upaljeno svetlo u stanovima višespratnica donosilo je nagoveštaje života. Semafori ni preko dana ne menjaju boje i ne trepću, a ulično osvetljenje samo je pusta želja.

Dobro došli u grad duhova!

PROČITAJTE I…

Kazablanka – najveći grad Magreba

Miris jutra

Ipak, jutro je donelo obrt i udahnulo život u naizgled sablasno prazan grad. Iz pekara su već odavno dopirali mirisi tradicionalnih kak (kaak) hlebova prekrivenih susamom. Ovi sveži, „daleki rođaci“ đevreka, visili su okačeni na zidove, tik uz staklene vitrine. U njima su brižljivo poslagane libanske verzije pica – makoush sa zaatarom (to je ime i za mešavinu začina) sa raznoraznim slanim dodacima, slatke zalabie baš kao i manakeši ili msnuši, peciva najsličnija raviolima. Pred pekarama kojih nema na svakom ćošku, vrlo je živo. Dovoljno su „velike“ da se iza vitrine sa izloženim i sveže pečenim đakonijama smeste peć, pult za mešenje, frižider, prodavac i pekari. I ne, ne očekujte da ćete brzo biti usluženi, neko od mušterija ima preče prvenstvo kupovine i doručkovanja iako je kasnije stao u red za kupovinu.

Foto: djedj from Pixabay

Samo nekoliko blokova dalje, smešten je kompleks Američkog univerziteta u Bejrutu. Osnovan je još 1862. kao Sirijski Protestantski koledž, a kampus koji zahvata površinu od 250 hektara dovoljno je velik da u njegovim amfiteatrima, laboratorijama i ateljeima, namenjenim medicini, poljoprivredi, arhitekturi, inženjerstvu i umetnosti uči i po 9000 studenata. Zamislite univerzitet koji raspolaže  svojim Arheološkim, Geološkim i Prirodnjačkim muzejima?

Korniš – zavodljivi dah Mediterana

Niz neku od strmih ulica koji iz Hamre vode ka dugačkom šetalištu uz obalu – Kornišu, već se može osetiti poznati zavodljivi dah Mediterana.

Nenametljivo oktobarsko sunce je po promenadi razlilo svoje zrake i učinilo da ona izgleda otmeno i dostojno velikog  grada, koji razdvaja od negostoljubive stenovite obale. Popločano, sa drvoredom palmi pod kojima su svakih dvadesetak metara raspoređene zanimljivo mozaično ukrašene klupe, sa ucrtanim tablama za šah na kojima samo nedostaju figure, poput džinovske zmije, šetalište vijuga uz obalu u dužini od skoro 5 kilometara.

Foto: Moustafa Elsamadouni from Pixabay

Ramlet al-Baida

Na njegovom južnom kraju, od tačke gde se ukrštaju avenije Šarla de Gola i Rafika Harija pa sve do ulice Venecuela, raširila se Ramlet al-Baida, jedna od nekoliko gradskih plaža. Na severnim rubovima plaže, bliže Golubijim stenama, jednom od simbola Bejruta, zanimljiva kolekcija otpadaka rasuta je po pesku. Malo bliže centralnom delu plaže, otpadaka nema, kao ni ležaljki, niti glasne muzike koja bi dopirala iz barova. Umesto svega toga, tu je jedan teren za odbojku na pesku sa ne baš zategnutom mrežom, suncobrani od trske i plastični stolovi sa stolicama za iznajmljivanje.

Iako je radni dan, na njoj je dosta kupača. Mladići ozbiljno „bruse“ svoju formu trčeći sa jednog na drugi kraj plaže, razmećući se svojim skladnim torzoima. Ipak, najbrojnije su porodice koje se u jatima brčkaju u plićaku zatalasanog mora, ne usuđujući se da zaplivaju dalje i dublje… Ništa ne bi bilo čudno iz vizure posmatrača, recimo iz Srbije, da svi oni ne uživaju u blagodatima joda, soli i sunca potpuno obučeni, a neretko i obuveni. Dakle, muškarci i dečaci u majicama, košuljama i pantalonama, a dame i devojke u tradicionalnoj bliskoistočnoj islamskoj odeći sa hidžabima i maramama na glavama.

U decenijama u kojima će Bejrut tumačiti glavnu ulogu u seriji „građanski i drugi ratovi“, Ramlet al-Baida je ispratila izraelske komandose 1973. godine nakon uspešno obavljenih likvidacija zvaničnika PLO-a. Na njoj je tri godine kasnije pronađen leš Fransisa Meloja koji je figurirao za mesto budućeg ambasadora SAD u Libanu, a 1983. godine, sa plaže su napadnute kasarne francuskih mirovnih snaga… Prilično burna skorašnja istorija jedne obične plaže.

Golubije stene

Foto: Ramy Kabalan from Unsplash

Golubije stene, tridesetak metara visoki kameni spomenici prirode izloženi odmah uz obalu, sigurno su bili prepoznatljivi simboli grada dok je on bio samo jedna od brojnih feničanskih luka i dok je nosio ime Berut. Uz ogradu na brežuljku iznad stena, najteže je naći mesto za fotografisanje neposredno pred zalazak sunca, iz jasnih razloga. Još ako se u trenucima neumornog kliktanja po belom dugmetu na ekranu telefona zadesi i neko plovilo koje baš u tom trenutku prolazi kroz šupljinu u steni, šansa da se napravi „fotografija dana“ postaje izvesna.