Laku noć Bejrute

Objavljeno 23. jan 2023. | 4 komentara

Foto: Piotr Chrobot from Unsplash

Trg mučenika

Prelistavajući knjigu grada, stranica se zaustavila na Trgu mučenika. Izranjavano srce Bejruta, znano i kao Al Burdž, seća na 6. maj 1916. godine i 14 obešenih patriota koji su se drznuli da ustanu protiv „Bolesnika sa Bosfora“ kako su tada „tepali“ Otomanskom carstvu, te okrutnog Džemal paše. Spomenik italijanskog skulptora Marina Macakuratija njima posvećen, podignut je 1960. godine i evo, više od šezdeset godina nemo svedoči šta sve sleduje jednom trgu i gradu, koji je imao (ne)sreću da se zatekne na pravom mestu u pogrešno vreme. Šta sve može da se dogodi kada uzavru krv, suze i znoj njegovih stanovnika i kada njegovo lepo lice prošaraju meci, granate, bombe i geleri.

Svojom južnom stranom otvoren ka obali, prostran i većim delom dana okupan suncem, geografski je predodređen da bude „nulta tačka“ grada. U večernjim satima, ponekad je oivičen tezgicama na kojima se prodaju igračke, kopije fudbalskih dresova Reala, Barselone i Čelsija, lopte, slatkiši i i sve ono na šta će roditelji dece koja su tu došla da se poigraju na ogromnim gumenim toboganima, trambolinama i ringišpilu, trošiti libanske funte koja baš i ne može da se podiči stabilnim kursom.

Foto: djedj from Pixabay

Simbolička i sudbonosna uloga trga ogleda se i u činjenici da je tokom petnaestogodišnjeg građanskog rata, kroz njega prolazila linija razgraničenja, sve do kraja rata koji se završio 1990. godine. Njegov najlepši ukras bez svake sumnje je Muhamed Al-Amin džamija. U sumrak, pre nego što je obasjaju reflektori, zraci sunca u suton, daruju joj umirujuću boju meda i ćilibara. Zovu je još i “Plavom džamijom” zbog kupola čiji se pokrovi azurnom nijansom, lepotom takmiče sa nebom i morem.

Etnička i verska šarenolikost

U multikultularnom i kosmopolitskom gradu kakav je negdašnji „Pariz istoka„, uprkos decenijskim sukobima, izgleda, ima dovoljno mesta za sve njegove stanovnike. Teško da će se neki drugi grad podičiti takvom etničkom i verskom šarenolikošću kao glavni grad Libana. Dok u istočnom delu grada uglavnom živi hrišćanska populacija, zapadni Bejrut pripada muslimanima. Da, ali kojim hrišćanima i kojim muslimanima i ima li tu još nekog? Maroniti, rimoikatolici, pravoslavci, asirci, kopti, Jermeni, šiti, suniti pa onda mistični Druzi, Alaviti i Jevreji okupili su se pod jednu zastavu, pod krošnju kedra, razgranatog i mirisnog. Njihova miroljubiva koegzistencija neretko je padala na ispitima zrelosti ali je i primer da se i na Bliskom istoku ipak može živeti skladno i u miru.

Foto: djedj from Pixabay

Nedaleko od srca grada, u jednoj ulici, samo par stotina metara jedna do druge, stoje džamija i crkva. To je u centralnim delovima Bejruta sasvim uobičajen prizor.

Nacionalni muzej

Susret sa fantastično zanimljivom istorijom ovog podneblja i njenim tragovima uobličenim u antičkim mozaicima, nakitu, oruđu, oružju, glinenim pločicama i skulpturama, zakazan je u Nacionalnom muzeju. Osnovan je još 1942. godine i od 100.000 sačuvanih muzejskih eksponata u vitrinama i izložbenim halama našao se tek svaki sedamdeset peti, tačnije 1.300 njih. Odmah po ulasku u otmeno i prostrano zdanje muzeja, koje nije bilo pošteđeno razaranja i u kome se sa posebnom brigom tokom 17 godina rata staralo da neprocenjiva kolekcija nekako bude sačuvana, posetioce dočekuje put u daleku prošlost i zagonetni sarkofag feničanskog kralja Ahirama.

Dešifrovanje inskripcija na kamenom sanduku starom 10.000 godina, sažeto u nekoliko rečenica zvuči ovako: „Il Itobal, sin Ahirama, kralja Biblosa, napravi za njega kovčeg koji ga je smestio za život večni. I ako kralj nad kraljevima ili vladar nad vladarima ili vojskovođa krene protiv Biblosa i otvori ovaj kovčeg, neka skiptar njegove vladavine iščezne, neka njegov kraljevski tron posrne, i neka mir i spokoj napuste Biblos, a njegovo ime i lik budu zauvek izbrisani sa lica Biblosa“.

Strahopoštovanje pred dalekim vladarom i proročanskim epitafom na sarkofagu u kojem je nekada počivao, srazmerno je koliko i pred feničanskim pismom koje se širilo Mediteranom, a koje su Stari Grci prihvatili, modifikovali i sazdali u svoj alfabet, kojim se, u manjoj ili večoj meri, danas služi većina poznatog sveta. U vitrinama  su i ritoni, posude neobičnog izgleda za ritualno ispijanje vina, figurice boginja plodnosti, pisma kraljeva na glinenim pločama…

Noć nad gradom

Gradski prevoz u Bejrutu praktično ne postoji ali zato taksi nije skup. Ima i onih, kao Sabri, koji žive u selima na Obroncima planine Liban, a svoj hleb zarađuju vozeći taksi Bejrutom od jutra do mraka. Nije hteo da priča o kataklizmičnoj eksploziji u luci od pre nešto više od dve godine… Bes u njegovim očima bio je dovoljan odgovor. Pao je i dogovor! Sutra nas vozi na sever, u Biblos, Harisu i Džeitu. Laku noć Bejrute.

Autor teksta: Aleksandar Mikić

PROČITAJTE I…

Magija Tenerifa – oaza u Atlantiku, I deo

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.