Lisabon
Portugalija je poslednjih decenija, nakon pridruživanja Evropskoj Uniji, napredovala u svakom smislu i postala je još poželjnija turistička destinacija.
Njen glavni grad, Lisabon, pored svoje poznate ležerne prefinjenosti, nalazi se u vrhu evropskih glavnih gradova, kao jedan od „naj“ po nekoliko osnova – sa najčistijim vazduhom, sa najzapadnijom pozicijom, najprometnijom lukom, a prošle godine je proglašen i najsrećnijom destinacijom.
Naš doživljaj ovog grada je prevazišao očekivanja i zaslužuje najtopliju preporuku. Najpre, predstavićemo neke od bitnih informacija za turiste koji tek planiraju posetu.
Međunarodni aerodrom u Lisabonu (Aeroporto Internacional de Lisboa) nalazi se praktično u samom gradu, što je posebna poslastica za sve ljubitelje aviona, s obzirom da ih svakih par minuta možete videti u niskom letu iznad određenih delova grada. Takođe, zahvaljujući tome, lako i brzo se stiže do centra grada, bilo metroom, autobusom, taksijem ili Uber-om, po veoma povoljnim cenama. Svakako pred dolazak proverite gde se nalazi metro stanica na aerodromu, gde autobuska, gde staju taksisti, a gde možete poručiti Uber. Bilo koju opciju da izaberete, lako ćete se snaći, jer je sve u neposrednoj blizini i veoma lako dostupno.
Klima je sredozemna, vrlo prijatna, sa prosečnom temperaturom od oko 15°C u januaru do 28°C u avgustu. Kao jedan od najsunčanijih gradova koji uz to ima i najblažu zimu u Evropi, pogoduje turističkim posetama tokom cele godine. Ipak, za obilazak se treba opremiti kišobranom, jer su povremeni pljuskovi i kišice standardni. To naravno pogoduje vegetaciji koja oduševljava svojim mirisima i čini vazduh svežim, uz prijatni povetarac sa Atlantika. Ulice uglavnom imaju drvorede sa raskošnim krošnjama višedecenijskog drveća, a gotovo svaki stambeni blok ima mali park. Zato, pripremite se na pojačanu dozu kiseonika u Lisabonu!
Prevoz po gradu
Sa svojom populacijom od preko 2,8 miliona (gotovo 25% ukupnog stanovništva Portugalije) i površinom od preko 100 km2 (brežuljkastog tipa sa razlikama u nivou od 10 do 50 m nadmorske visine), predstavlja prijatno urbano okruženje u kojem sve funkcioniše glatko i bez stresa, zahvaljujući efikasnom javnom prevozu. Na raspolaganju su vam: metro, autobusi, tramvaji, a ko preferira privatnost, može koristiti taksi ili Uber.
Iznenadio nas je broj električnih automobila, koji pored toga što su „eco friendly“, su i „budget friendly“, ukoliko ih rentirate za obilazak okoline. Uzgred, cene rent a car-a u Portugalu su izuzetno povoljne i na raspolaganju je veliki broj kompanija (preporučujemo da vozilo preuzmete na aerodromu zbog najboljeg izbora i uslova preuzimanja i vraćanja). Zanimljivo je da su „Tesla“ automobili peti po prodaji u Portugalu, a videćete i brojne druge marke električnih automobila. Pazite se kad prelazite ulicu – ovi automobili se praktično ne čuju!
Inače, godišnje Lisabon poseti više od 4 miliona turista (1 milion više od broja stanovnika). Turističke atrakcije su naravno pokrivene i brojnim tuk-tukovima, taksijima, kao i čuvenim tramvajima (najpoznatiji broj 28), koji voze vijugavim i brdovitim ulicama grada.
Prevoz je povoljan, lak za snalaženje i lako dostupan.
Lokalni život
Ono što se vidi još iz aviona, ali stvarno, je da su skoro svi krovovi u starom delu grada obnovljeni, crveni, a fasade sveže i održavane. Stari gradski kvartovi odišu specifičnom prefinjenošću, bogatom istorijom i umetnošću i predstavljaju bukvalno muzej na otvorenom.
Dok šetate gradom, primetićete karakteristične mozaične trotoare, crno belog dizajna, balkone sa malim ogradama, dok su prozori i vrata sa prepoznatljivim tamnim okvirima koji im daju specifičan šarm. Posebno poštovanje se poklanja tradiciji i staroj arhitekturi, te se često nove zgrade grade tako što se ostavlja originalni frontalni zid, tj. fasada nekadašnje originalne zgrade. Fasade su pored različitih boja – od belih, žutih, pastelnih do jarkih, ukrašene i čuvenim Azuležo pločicama (Azuleja – portugalska reč koja označava četvrtastu keramičku pločicu koja je sa jedne strane izglačana i lakirana). Odgovor na pitanje zašto su ih koristili – uslovljen je geografskom lokacijom – da bi se zaštitili od vlage i vetrova sa Atlantika.
Grad je prilično razuđen upravo zbog toga što se ne gradi u visinu, a većina zgrada je najčešće do 4 – 5 spratova. To je verovatno ostalo i iz vremena velikog zemljotresa iz 1755. godine. Za one koji bi želeli da iskuse „simulaciju ljuljanja“ postoji i soba u Centru za zemljotrese sa doživljajem zemljotresa jačine preko 8 Rihtera.
Hedonizam
Obilazeći ulice Lisabona, predahe možete praviti u brojnim restoranima, kafićima i poslastičarnicama. Restorani u gradu nude raznovrsne specijalitete, a naša preporuka je da posetite Cervejaria „Ramiro“, vrhunski specijalizovani restoran za morske plodove (tamo, pored ostalog, obavezno probajte gambore u sosu od belog luka). Inače, servežarija zapravo znači – pivara, s obzirom da ovde proizvode i svoje odlično pivo, ali vas ambijent restorana nikako neće asocirati na pivaru. Cene su sasvim pristupačne za ovakav restoran!
Odličan presek portugalske kuhinje, tj. svih danas prisutnih kuhinja u ovom gradu, možete napraviti u okviru gradske tržnice Mercado da Ribeira, tačnije u okviru posebne hale, pod nazivom „Time Out Market“ koju je 2014. godine renovirao poznati časopis „Time Out“. Ovde se nalazi 36 restorana, među kojima je i pet restorana u vlasništvu „top 5“ portugalskih šefova. Specifičnost ovog mesta je da su restorani poređani u krug, poput kioska, a da se sedi u centralnom delu hale, uz samoposluživanje.
Slatki Lisabon
Svakako se posebno mora istaći najpoznatija lokalna poslastica Pastel de Nata (u množini – Pastéis de Nata)! Neizostavna je uz kafu, ali i samostalno, uz upozorenje da izaziva zavisnost! U pitanju su korpice od lisnatog testa, punjene kremom od žumanaca i vanile, posute cimetom. Videli smo da ih lokalci ponekad jedu i uz čuveno Porto vino.
Iako se treba pripremiti i isplanirati posetu Lisabonu za boravak od nekoliko dana (kupite sve željene ulaznice online – jer se ispred najznačajnijih atrakcija čeka i po nekoliko sati), sasvim slobodno i bezbedno se možete prepustiti i povremenom „flaner-u“, tj. besciljnom lutanju i istraživanju okoline i uživanju u danu.
Opuštenost, smirenost i poštovanje drugih je primetno i na ulici, u prevozu, prodavnici… Ljubaznost i strpljenje su vrednosti koje su i dalje prisutne u svakodnevnom životu, gde se često čuje obrigado (hvala) kao izraz zahvalnosti i poštovanja, naravno uz obavezni osmeh. Školarci često nose simpatične uniforme, podsećajući nas na neka prošla vremena kada su se svi osećali povezani i neopterećeni šta nosimo na sebi, nego u glavi i u srcu.
Atrakcije
Za sve zaljubljenike u detaljno upoznavanje ovog grada, pravi izbor je Lisboa card. Ova kartica omogućava i besplatan ili povoljniji ulaz u preko 38 atrakcija, kao i javni prevoz, što vam obezbeđuje lako kretanje gradom, bez potrebe za kupovinom pojedinačnih karata svaki put, istovremeno štedeći novac.
Navešćemo samo nekoliko atrakcija koje Lisabon nudi, a svaka od njih pruža jedinstven doživljaj bogate istorije i kulture Portugala:
1. Tvrđava Sao Žorži (Castelo de Sao Jorge)
Pored brojnih vidikovaca, od kojih obavezno neke treba posetiti, poput vidikovca Miradouro das Portas do Sol u najstarijoj gradskoj četvrti Alfama, nezaobilazna je impozantna tvrđava na brdu u samom srcu grada, sa prelepim vidikovcima koji omogućavaju pogled od 360 stepeni na grad.
Prvobitno je izgrađena još u vreme keltskih plemena, da bi od 13. do 16. veka bila dom kraljevima Portugala. Predstavlja dobro mesto za sagledavanje i planiranje obilaska centra grada, ali pazite da vam planiranje ne pokvari neki paun koji se šepuri tu pored vas, ispuštajući veoma glasne krike, a ima ih dosta unutar tvrđave.
Da bi uživanje bilo potpunije, a planiranje udobnije, na raspolaganju vam je i divan kafić na samoj ivici zidina.
Kad smo već kod planiranja obavezno savetujemo da stvarno dobro isplanirate obilaske atrakcija po delovima grada i kombinovanje gradskog prevoza i pešačenje, što je najbolja opcija! Spisak atrakcija u ovom tekstu poređan je upravo po tom principu.
2. Lisabonska katedrala (Sé de Lisboa)
Rimokatolička katedrala Svete Marije Major (portugalski: Santa Maria Maior de Lisboa ili Metropolitanska katedrala Svete Marije Major), koja se često naziva Lisabonska katedrala ili jednostavno Se (Se de Lisboa), najstarija je crkva u gradu i sedište je Lisabonske patrijaršije. Izgrađena 1147. godine, katedrala je preživela mnoge zemljotrese i više puta je modifikovana, renovirana i restaurirana. Danas je to mešavina različitih arhitektonskih stilova, a 1910. godine je označena kao nacionalni spomenik.
3. Nacionalni Panteon (Panteão Nacional), odnosno crkva Santa Engrasia (Igreja de Santa Engrácia)
Ova monumentalna građevina danas služi kao mauzolej mnogih poznatih portugalskih ličnosti: predsednike, pisce, umetnike, čak i sportiste. Interesantno je da je izgradnja ove crkve počela daleke 1681. godine, (s tim da je 1916. pretvorena u Nacionalni Panteon), a završena je tek 1966. godine i predstavlja sinonim za „beskonačni“ graditeljski poduhvat.
4. Trg Komersio (Praca do Comercio)
Gledajući sa tvrđave panoramu grada, u pravcu okeana, odmah će vam za oko zapasti veliki, impresivni trg, na samoj obali zaliva, odnosno reke Težo (Tagus) i odmah će vam biti jasno da se radi o centralnom gradskom trgu.
Okružen je prelepim arhitektonskim delima i grandioznom Trijumfalnom kapijom (Arco da Rua Augusta), podignutoj u znak sećanja na veliki zemljotres i ponovnu obnovu, na mestu gde je ranije stajala kraljevska palata. Sa trga se kroz trijumfalnu kapiju ulazi u pešačku ulicu Augusta, prepunu turističkih restorana, raznih prodavnica i prodavnica suvenira, te dalje u okolne ulice, od kojih su neke deo pešačke zone i koje vode do brojnih drugih atrakcija.
Nakon zemljotresa, trg je potpuno preuređen u sklopu obnove celog centra grada, a od 19. veka Praca do Comercio je postala sedište nekih od najvažnijih portugalskih državnih departmana, uključujući ministarstva finansija, unutrašnje uprave, poljoprivrede i pomorstva; pre Revolucije karanfila (1974) i stvaranja jedinstvenog Ministarstva odbrane, u njemu su se nalazili i vojno i mornaričko ministarstvo, kao i staro Ministarstvo kolonija (do 1967), te Vrhovni sud. U junu 1910. godine, samo nekoliko meseci pre uspostavljanja Portugalske Republike, Praca do Comercio je klasifikovana kao nacionalni spomenik Portugala.
5. Santa Žusta Lift (Elevador de Santa Justa)
Savladavanje velikih uspona predstavljao je veliki izazov za žitelje grada od njegovog nastajanja, te su vremenom pored uspinjača, nastajali i specifični metalni liftovi koji su omogućavali lakše kretanje u gradskim oblastima i spajali delove grada i ulice u brdu sa onim u podnožju.
Jedini preostali lift i dalje u funkciji je Santa Žusta lift u nastavku pešačke ulice Augusta. Otvoren je 1899. godine, visok je 45 metara i od tada predstavlja pravi magnet za sve posetioce, kako zbog svog izuzetnog izgleda, tako i zbog praktičnosti, jer na svom vrhu poseduje odličan vidikovac, sa kog se opet pruža pogled 360 stepeni u krug.
Nikako ne savetujemo da čekate red za ulazak u lift i da još plaćate kartu za vožnju, već da ispratite pravac kretanja mosta koji izlazi iz lifta, da se popnete stepenicama iza ulaza u lift, pređete ulicu koja je jedan nivo iznad one gde je ulaz u lift i uđete u jednu prodavnicu u okviru koje se nalazi novi obični lift koji vodi skoro do vrha mosta, odnosno platforme za razgledanje grada. Ovde neće biti skoro nikoga! Nakon toga sledi vam još malo šetnje, uz usputna stajanja za dobre fotografije i eto vas na mostu i platformi, očas i besplatno!
6. Palata Ažuda (Palácio da Ajuda)
Palata je sagrađena na mestu nekadašnje drvene građevine koja je služila kao privremeni dom portugalske kraljevske porodice nakon razornog zemljotresa 1755. godine. Gradnju su pratili brojni problemi, uključujući bekstvo kraljevske porodice u Brazil, 1807. godine, usled napada francuskih trupa, predvođenih Napoleonom.
Kada je palata konačno postala stalna rezidencija kraljevske porodice za vreme vladavine kralja Luisa I i njegove supruge Marije Pije Savojske, od 1861. do 1889., njihov arhitekta Posidonio da Silva uveo je mnoge estetske promene i jednu od bočnih fasada pretvorio u glavnu.
Većinu enterijera palate dizajnirali su za vreme vladavine kralja Luisa I, njegova supruga, kraljica Marija Pija i Posidonio da Silva.
Marija Pija je živela u palati od dana kada je postala kraljica Portugala, 1862. godine, sve do republikanske revolucije 1910. godine, kada je kraljevska porodica bila primorana da ode u izgnanstvo.
Ovde se i danas čuvaju krunski nakit, dragulji, sklupture, slike i drugi vredni dekorativni predmeti, a zanimljivo je da se u palati i dalje održavaju najvažnije državne ceremonije. Moguće je obići palatu iznutra i uživati u impresivnom enterijeru, u privatnim kraljevskim odajama i protokolarnim prostorijama.
7. Palata Belem (Palácio de Belém)
Nekadašnja Nacionalna palata Belem, kako se ranije zvala, trenutna je zvanična rezidencija predsednika Portugalske Republike, šefa države Portugalije. Smeštena je u delu grada Belem, a glavna fasada palate se nalazi na blagom uzvišenju, ispred trga Afonso de Albukerki, okrenuta ka reci Težo. Ova bivša rezidencija portugalske kraljevske porodice, odnosno kompleks palate Belem sastoji se od raznih zgrada, krila, dvorišta i vrtova, građenih na različite načine od 18. do 21. veka. Raspitajte se unapred za raspored turističkih poseta u periodu vašeg boravka.
8. Manastir Žeronimos (Mosteiro dos Jeronimos)
Predstavlja možda i najveću atrakciju Lisabona, ako je samo suditi po velikim redovima turista koji čekaju na ulaz.
Manastir je sagradio kralj Manuel I, početkom 16. veka, za potrebe religijskog reda Svetog Žeroma. Postao je nekropola portugalske kraljevske dinastije Aviz u 16. veku, da bi 28. decembra 1833. državnim dekretom bio sekularizovan, a njegovo vlasništvo je preneto na dobrotvornu instituciju Real Casa Pia de Lisboa.
Manastir Žeronimos je jedan od najistaknutijih primera kasne portugalske gotičke manuelinske arhitekture u Lisabonu. Nalazi se u neposrednoj blizini polazne tačke prvog putovanja Vaska da Game, na mestu kapele u kojoj se istraživač molio noć pre polaska na istorijsko putovanje za Indiju, a njegova izgradnja finansirana je porezom na godišnji profit portugalske indijske armade. U ovom manastiru je Vasko de Gama otišao na svoje poslednje putovanje. Godine 1880. Da Gamini ostaci i ostaci pesnika Luisa de Kamoesa (koji je proslavio da Gamino prvo putovanje u svojoj epskoj pesmi Luzijada iz 1572. godine) prebačeni su u nove grobnice u manastirskoj crkvi.
Manastir je 1983. godine klasifikovan kao UNESCO svetska baština, zajedno sa obližnjom kulom Belem.
9. Kula Belem (Torre de Belem)
Potiče iz 16. veka i nalazi se na obali, u zapadnom delu Lisabona, okrenuta ka ulasku u zaliv, odnosno reku Težo (Tagus), sa čijeg vrha se nazire nepregledni horizont Atlantika.
Ovo je bila tačka ukrcavanja i iskrcavanja portugalskih istraživača, uključujući Vaska de Gamu, a služila je i kao ceremonijalna kapija za ulazak brodova u Lisabon. Ova kula simbolizuje pomorsku i kolonijalnu moć Portugala. Izgrađena je tokom vrhunca portugalske renesanse i predstavlja istaknuti primer portugalskog manuelinskog stila, ali uključuje i druge arhitektonske stilove, poput minareta, koji su inspirisani mavarskom arhitekturom. Danas je pod zaštitom UNESCO-a.
Gledajući odatle, dalje ka Atlantiku, gotovo da možete osetiti uzbuđenje i neizvesnost tadašnjih istraživača.
10. Nacionalni Azuležo Muzej (Museu Nacional do Azulejo)
Posvećen jednom od najprepoznatljivijih portugalskih simbola – tradicionalnim azuležo pločicama Portugala, bivšeg Portugalskog carstva, kao i drugih iberofonskih kultura. Smešten u nekadašnjem samostanu Madre de Deuš, zbirka muzeja je jedna od najvećih na svetu. Impresioniraće vas kreativnost i raznolikost poruka koje su prenosile ove dekorativne pločice kroz vekove. To je pravi omaž nacionalnoj tradiciji, uključujući i izložbene primerke iz 20. veka.
11. Iskorak u sadašnjost i budućnost
Poseban utisak na nas ostavila je harmonija izuzetne istorije i modernih uticaja. Lisabon obiluje modernim zgradama, kompleksima, četvrtima, infrastrukturom, atrakcijama i ovde ćemo izdvojiti samo neke, smeštene u novom jugo-istočnom delu grada Parki das Nasois (Parque das Nações – Park nacija).
Most Vasko de Gama (Ponte Vasco da Gama) – ova kolosalna građevina premošćuje reku Težo i predstavlja drugi most po dužini u Evropi, posle Krimskog mosta i najduži u Evropskoj uniji. Izgrađen je da bi se ublažila gužva na mostu 25. april i eliminisala potreba da saobraćaj između severnih i južnih regiona grada i zemlje prolazi kroz centar Lisabona. Most je pušten u saobraćaj 1998. godine, baš na vreme za Expo ’98, svetsku izložbu koja je slavila 500. godišnjicu otkrića Vasko da Game – morskog puta od Evrope do Indije.
Lisabonski okeanarijum (Oceanário de Lisboa) – jedan je od najvećih akvarijuma u Evropi i godišnje ga poseti preko milion posetilaca. Svakako preporučujemo da budete jedan od njih.
Gondola uz obalu i Park nacija (Telecabine Lisboa) – sjajno osmišljena gondola koja vas prevozi iznad same obale reke Težo sa jedne strane i Parka nacija sa druge strane, mesta gde se održavala svetska izložba Expo ’98. Vodi vas praktično od mosta Vasko de Gama do Okeanarijuma i pruža nezaboravno iskustvo.
Jasno je da je ovo samo deo onoga što Lisabon nudi i da je pred vama još mnogo toga za otkrivanje, u zavisnosti od vaših afiniteta. Mi bismo se sutra vratili, znajući ovog puta šta nas čeka i šta bismo još želeli da vidimo, probamo i iskusimo.
Adeus Lisboa!
Autori teksta: Nataša Predić / Zoran Đukanović
Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.
23. april 2024.
Sjajan tekst o Lisabonu, vrlo realan!