Destinacije – London calling! – Travel Magazine

London calling!

London calling!

Uopšte nije lako odvažiti se i pisati o najvećem evropskom i jednom od najlepših svetskih gradova kao što je njegovo visočanstvo, London. Neka vam ovi redovi i stranice, uz još par praktičnih saveta, posluže kao smernice u obilasku znamenitosti Londona. London je zastrašujuće velik i kosmopolitski grad. Ubrzan, šarmantan, uglađen i gospodstven. Nezaustavljiv i neutoljiv u svojoj nameri da nekoliko puta bude zaokružen blještavim markerom na mapi istinskih prestonica sveta.

Double decker

Foto: Sabrina Mazzeo from Unsplash

Čuven je po svojim palatama, mostovima na Temzi (River Thames), muzejima, parkovima, galerijama, pabovima, fudbalskim stadionima, crvenim autobusima na sprat i telefonskim govornicama koje više nikome, osim turistima koji se pred njima fotografišu, ne služe.

Temza panorama

Foto: Diego Torres from Pixabay

Porto
PROČITAJTE I…

Porto – nenametljiv i lepršav

London, mesto prožimanja tradicije, kulture i subkulture

London je razapet između pabova i pijaca u kojima se skuplja družina iz „Mućki“ i njihovog Pekama, nekih garaža u kojima su počinjali Pistolsi, Bakingemske palate (Buckingham Palace) u kojoj su „naduvani“ (tako se priča), Bitlsi bili na prijemu kod Kraljice. Nikako ne smemo da izostavimo i trotoare ulica kojima je hodao Crnjanski, dok je u njemu živeo kao emigrant i pisao „Roman o Londonu“. 

London Bakingemska palata

Foto: Ferdinand Stohl from Unsplash – Bakingemska palata

Ako sletite na Hitrou (Heathrow airport) – jedan od šest londonskih i najveći evropski aerodrom, možda ćete se prisetiti apokaliptičnih događaja iz Pekićevog romana „Besnilo“ (1983), čije se ludilo odvija baš na tom mestu. Bez obzira na koji od aerodroma da sletite, ili bilo da do najvećeg britanskog ostrva dolazite preko ili ispod kanala Lamanš (Chanal La Manch), nećete imati problema da se snađete i stignete do centra grada. Ne samo zato što je sve prilično dobro obeleženo, već zato što se bez ustručavanja možete obratiti bilo kome za pomoć. Jedna od karakteristika ostrvljana je izuzetna ljubaznost, servilnost i vidljiva želja da se pomogne i objasni kako je najlakše stići od tačke „A“ do tačke „B“.

Gotovinu ostavite kod kuće ako imate nameru da koristite najstariji metro na svetu

Da „Cash is King“ pravilo u ovom gradu ne važi, biće vam vrlo brzo jasno. Na primer, karta za vožnju metroom će vas koštati duplo više, ukoliko je kupljena gotovinom. Takvi aparati „za keš“ su na stanicama brojčano neuporedivo inferiorniji u odnosu na one na kojima se kupuje karticom, a u pojedinim prodavnicama i restoranima, gotovina je bezvredna papirnata i gvozdena masa. Ako mene pitate i to je jedna vrsta diskriminacije.

Vožnja najstarijim metroom na svetu je sama po sebi atrakcija, ali se mora priznati da je unutrašnjost većine vagona podzemne železnice prilično tesna u poređenju sa nekim drugim evropskim gradovima. Ka nekim od stanica ćete se zaputiti samo kako biste fotografisali njihovo ime na karakterističnom logou londonskog metroa, koji predstavlja plava traka horizontalno poprečna preko crvenog prstena. Na primer, „Paddington“ – po kojoj je trenutno najpoznatiji plišani medved na svetu dobio ime. Zatim, „King’s Cross“ – ljubitelji Hari Potera znaju zašto… „Waterloo“ – ispod časovnika na ovoj stanici je na primer, Del Boj upoznao ljubav svog života – Rakel, (jeste, opet „Mućke“), samo su neke od stanica koje su postale deo istorije.

London Paddington

Foto: John Cameron from Unsplash

Svakako da je nemoguće obići najvažnije znamenitosti ovog grada za jedan ili dva dana. Uostalom, to zavisi od afiniteta, kondicije, vremenskih prilika i još mnogo čega. Snašli ste se i izašli na stanici „Waterloo“. Oprez! Za one nenaviknute na saobraćaj koji se na ostrvu odvija levom stranom, na svakom pešačkom prelazu je krupnim slovima ispisano „look left“ ili „look right“, pa, srećno.

Milenijumsko oko vidi sve. London kao na dlanu sa visine od 120 metara

Spuštajući se ka Temzi, (od keltske reči „tamesa“, što verovatno znači „mračna“), nemoguće je, a ne susresti se sa jednim od najvećih, ali i najmlađih atrakcija grada. Londonsko, ili Milenijumsko oko (London Eye), panoramski točak postavljen na južnoj obali reke u čast početka trećeg milenijuma, trebalo je da tu ostane privremeno, a evo, tu je već skoro četvrt veka i nema nameru da se skloni.

London Eye

Foto: David Henderson from Unsplash – London Eye

Kada se, nakon par sati čekanja i nađete u jednoj od 32 kabine točka koji u prečniku iznosi 120 metara i kada vas ona vine do najviše tačke kruga, nazrećete širinu, lepotu i moć ovog grada.

Big Ben. Koja vam je prva asocijacija… Meri Popins ili Petar Pan?

London Big Ben

Foto: Lidia Sventova from Pixabay – Big Ben

Neće biti čudno ako vam noge same krenu preko Vestminsterskog mosta (Westminster Bridge), prema starom londonskom obeležju i simbolu ovog grada. Do tada ste ga gledali iz ptičje perspektive ili ćete ga se sa setom prisetiti iz uvodnih špica emisija obrazovnog programa televizije devedesetih (potom bi usledilo ono čuveno: „I am Muzzy, big Muzzy“), a sada je konačno tu, pred vama. Big Ben, suvereni simbol dugovečnosti i moći. Dobio je ime po masivnom, 14 tona teškom zvonu, koje se oglašava na njegovom vrhu svakih sat vremena. Gledajući u kazaljke njegovog časovnika pitam se, ko će vam prvo proleteti kroz misli i vratiti vas u detinjstvo: Meri Popins ili Petar Pan?

London Parlament i Big Ben

Foto: Tom Athawes from Unsplash – Parlament i Big Ben

London – simbol uspešne kohabitacije Monarhije i parlamentarizma

U zaleđini su smešteni fantazmagorično zdanje Parlamenta (Parliament), simbola nekadašnje imperijalne moći i Vestminsterska opatija (Westminster Abbey), tradicionalno mesto održavanja ceremonija krunisanja i sahrana vladara Ujedinjenog Kraljevstva. Samo malo dalje, možete prošetati i ulicom Dauning (Downing street). Nećete baš moći da priđete kući od crne cigle sa rednim brojem 10, u kojoj se nalazi zvanična rezidencija premijera, kako bi ga možda nešto priupitali. Zadovoljićete se pogledom i fotografisanjem sa pristojne udaljenosti i pored ograde iza koje stražare uniformisana lica pod punom ratnom opremom.

London Vestminsterska opatija

Foto: Ian Branch from Unsplash – Vestminsterska opatija

Za upravljanje četvrtinom zemljine kugle, u vreme Kraljice Viktorije, centar sveta je bio upravo London 

Trebalo bi da ste se već navikli na brze, česte i nagle promene vremenskih prilika. Red sunca, red oblaka, onda neka neobična i stidljiva kišica, pa opet sunce. I to sve u sat vremena.

Fish chips

Foto: Laurenz Kleinheider from Unsplash

Pre pauze za porciju tipičnog ostrvskog obroka koji uključuje pržene krompiriće i komad-dva pohovanih  ribljih fileta (yes, fish & chips), razgledanje ovog dela grada bi trebalo zaokružiti čuvenom Bakingemskom palatom (Buckingham Palace), domom britanskih monarha, prvorazrednom atrakcijom i podijumom svakojakih svečanosti. Zaslepljujući sjaj spomenika posvećenog slavnoj kraljici Viktoriji (Queen Victoria), na platou ispred zdanja koje se vekovima prepravljalo i dograđivalo, vraća u ne tako davnu epohu. U tom periodu njene vladavine se najvećom imperijom u istoriji čovečanstva, koja je obuhvatala četvrtinu Zemlje, upravljalo baš odavde.

Opet ćemo na trenutak zastati i prisetiti se Borislava Pekića i njegove Sentimentalne povesti Britanskog carstva. Gle čuda i on je poput Crnjanskog u Londonu živeo kao azilant, a zanimljivo je da je ovo delo objavljeno tek nakon piščeve smrti. Pa, ko voli da se osvrne na prebogatu i zanimljivu istoriju ove negdašnje talasokratije iz pera jednog od najznačajnijih srpskih književnika druge polovine 20. veka, zna šta mu je činiti, odnosno, šta pročitati.

Big Ben

Foto: Antonio Sanchez from Pixabay

Londonski parkovi

Londonski parkovi su posebno obeležje grada. Na putu ka Bakingemskoj palati je Sent Džejms (St. James) park, u njenoj pozadini Zeleni park, ali svakako su najčuveniji travnjaci, jezero i hlad pod krošnjama drveća Hajd parka (Hide Park). U njemu vreme protiče sporije nego u drugim mestima u gradu. Ako niste poneli neko ćebence, a verovatno niste, ponesite barem duks, džemper ili jaknu. Probajte da zamislite binu baš u ovom parku na kojoj „praše“ Roling Stonsi tamo neke ’69-te i skoro pola miliona obožavalaca koji se njišu uz neprolaznu „Angie“, ili neumornog Fredija Merkjurija kako trči sa jednog na drugi kraj podijuma pred egzaltiranom masom 1976.

London Hajd park

Foto: Simon Hurry from Unsplash – Hajd park

U Hajd parku je i jedan od najučenijih Srba svoga vremena i svetitelj, Vladika Nikolaj Velimirović u crnoj monaškoj mantiji svirao frulu pod drvetom, ne bi li skrenuo pažnju Britanaca na patnje kroz koje prolazi njegov rod tokom Velikog rata.

Uvek je vreme za pab

Uvek je dobro vreme za pab, mada je ipak uveče najživlje u ovom, svojevrsnom svetilištu okupljanja, ćaskanja i ispijanja pinti piva. Poneki su suviše tesni da prime sve „vernike“, pa oni stoje na trotoaru ispred ili preko puta. Ručak ili večera u pabu je takođe odličan izbor. Od paba do paba, izbor na meniju se razlikuje, ali često će se na njima naći burgeri, rebarca, razne vrste pita (koje se prilično razlikuju od onih naših), kobasice u kombinaciji sa grilovanim povrćem… Ako vam je stalo da nešto popijete baš u „Raginoj glavi“ (ne moram da objašnjavam?), ne brinite, pabova sa imenom „The Nags Head“ ima barem četiri u gradu.

London pab

Foto: Catrine Rasmussen from Unsplash

Londonske večeri padaju na prepad i začas se, bez obzira da li se sprema vikend ili ne, grupice mladih okupljaju po raskrsnicama, pa se kikoćući, užurbanim hodom upućuju ka nekom od bezbroj noćnih klubova.

London panorama

Foto: Diego Torres from Pixabay

Krucijalno je da vam prozori hotelske sobe ili iznajmljenog stana dobro dihtuju jer brundajuća buka koja dopire sa ulica može potrajati do jutra.

Nakon što ste pojeli „famozni“ engleski doručak koji sadrži pečenu slaninu, jaja, pasulj, tost, puter, džem, kafu i sok od pomorandže, spremite vaše noge za par desetina hiljada pređenih koraka.

Ulaz u većinu muzeja – potpuno besplatan

Kakva je privilegija naći se u londonskim muzejima i galerijama! Uramljeni svet za sebe, taj fantastični mikrokosmos namenjen ljubiteljima umetnosti i istorije. Obzirom da London spada u prilično skupe gradove, barem zbog novca izdvojenog za ulaznice za muzeje ne morate da brinete. Zvuči neverovatno, ali da, ulaz u većinu muzeja potpuno je besplatan! 

Britanski muzej

Foto: Christian Lendl from Unsplash – Britanski muzej

Svako će vam reći da se prvo treba uputiti ka velelepnom zdanju Britanskog muzeja (British Museum), koje i samo podseća na kakav hram i pod čijim se krovom čuva osam (!) miliona eksponata raspoređenih u preko 60 sala. Imajte na umu da je ovo jedan od najznačajnijih i najstarijih muzeja sveta, a prošle godine ga je posetilo 4 miliona ljudi. Sve je u njemu fascinantno, a na posetioce deluje inspirativno i nadahnjujuće. Prosto je neverovatno sa kakvom su revnošću, pedantnošću i trudom svi ovi eksponati dovlačeni iz različitih krajeva sveta, pa onda izloženi pred znatiželjnim posetiocima koji se ovde okupljaju kako bi se podsetili na neke od tekovina civilizacije. 

Postoje i oni kojima se, dok hodaju okruženi stelama, sfingama, grifonima ili su zagledani u friz Partenona ili vitrine sa neprocenjivim eksponatima, po mislima šunjaju reči „krađa“ i „otimačina“. Uz nju se nekako sponatano nameće pomisao i pitanje: šta bi bilo sa svim tim dragocenostima da nisu ovde izložene, da li bi bile pošteđene zuba propadanja, zaborava i uništenja ili bi možda pristajale bolje u muzejima Atine, Teherana, Džaipura ili Kaira?

Britanski muzej

Foto: Claudio Testa from Unsplash – Britanski muzej

Muzeji – nigde kao u Londonu

Poseta Nacionalnoj galeriji (National Gallery), smeštenoj na znamenitom trgu Trafalgar (Trafalgar Square) i Nacionalnoj galeriji portreta u blizini famoznog Pikadilija (Picadilly), nekako su logične usputne stanice u danu posvećenom istoriji i umetnosti. 

London Pikadili

Foto: Bruno Martins from Unsplash – Trg Pikadili

Vrlo je lako izgubiti se u raskošnim salama ovih hramova slikarstva dok na primer, zadivljeno posmatrate Van Ajkovo (Jan Van Eyck) platno i ogledalo na portretu Arnolfinijevih, ili Van Gogove suncokrete koje ste do tada viđali samo u enciklopedijama. Ne zaboravimo i Prirodnjački muzej (Natural history museum), pa zatim Muzej nauke (Science museum), Muzej pošte (Postal museum), ili Muzej Viktorije i Alberta (Victoria and Albert museum)… Zaista, čini se da ih nigde na svetu nema u ovolikom broju, da su zauzeli lepša i raskošnija zdanja i da se mogu podičiti takvim kolekcijama, postavkama, ali i organizacijom.

Gastronomska šarenolikost

Londonska multikulturalnost, kosmopolitski duh i sve ono što opravdava njegovu kandidaturu za jednu od prestonica sveta, jeste i njegova gastronomska šarenolikost. Koja god kuhinja sveta da vam padne na pamet i koje god jelo da vam se prijede, kuvari već vrte varjačom i zveckaju šerpama. Pa tako, ako ste se uželeli azijske kuhinje, ili je još uvek niste pošteno „omirisali“, uputite se na večeru u londonsku kinesku četvrt (China town) u blizini Holborna. Stotinak restorana, poslastičarnica i pekara, donose mirise i ukuse Azije (ne samo Kine) i pod hiljadama crvenih lampiona koji vise sa konopaca razapetih između balkona zgrada, opijeni egzotičnim mirisima i prizorima, za trenutak ćete se zapitati da li se nalazite u Hong Kongu, Pekingu ili Londonu.

Grinič – mesto koje deli planetu na istok i zapad

Obavezno odvojite dan za posetu čuvenom Griniču (Greenwich), gde je simbolično prikazana zamišljena linija, koja deli planetu na istok i zapad. Takozvani nulti meridijan, koji prolazi kroz ovaj jugoistočni deo Londona i koji je po njemu i dobio ime, još jedan je svojevrsni brend grada.

Grinič

Foto: Farin Sadiq from Unsplash – Grinič

Najpre krenite u šetnju uz Temzu, pravo iz šljašteće i moderne poslovne četvrti grada Kanari Varf (Canary Wharf), gde su se u super-moderne solitere sjatila i uselila sedišta najmoćnijih svetskih kompanija i međunarodnih organizacija. Pre dugačkog pešačkog tunela koji vodi ispod reke ka Griniču, na drugoj strani, jasan putokaz da ste na pravom putu biće kolosalno zdanje multi-funkcionalne „O2“ arene, razapeto između džinovskih kranova. U redovima stambenih kuća tik uz obalu, sagrađenih u sveprisutnom viktorijanskom stilu, obitavaju mir i tišina.

Griničko brdo

Griničko brdo sa parkom, oaza je mira sa spektakularnim pogledom na grad. U podnožju se nalazi zgrada Univerziteta – jednog od najprestižnijih i najvećih u zemlji, kao i Nacionalni pomorski muzej (National Maritime museum), koji se pominje u jednoj od kultnih epizoda „Mućki“. Naime, u čuvenoj epizodi „Time in our hands“ (1996), Troteri konačno postaju milioneri prodavši čuveni Harisonov „manji sat“ koji je godinama sakriven u gomili krša i pokriven prašinom, tavorio u njihovoj garaži. Onda se pojavio Delov tast i na aukciji je sat potom prodat za 6,2 miliona funti, a kupac, koji je želeo da ostane anoniman darovao ga je upravo Nacionalnom pomorskom muzeju u Griniču. Naravno da ovaj sat nećete zateći u vitrinama muzeja jer on zapravo nikada nije pronađen, ali je zato sve ostalo, što je u vezi sa pomorstvom, baš tu.

Ništa vam drugo potom ne preostaje, nego da se u Griniču ukrcate na brod i otpočnete krstarenje   Temzom. Među mostovima koji su se nadvili nad rekom, jedan je postao simbol grada i posmatrano izbliza, izgleda mnogo kolosalnije i raskošnije. Londonski most sa tornjevima (Tower bridge), ikona je grada i broš na njegovim reverima.

Tower Bridge

Foto: Richard Ley from Pixabay – Tower Bridge

Kolevka fudbala, čuvenih klubova, stadiona i igrača koji su za života postale legende

Od stotinu manjih, ili onih većih, legendarnih fudbalskih stadiona u Londonu, teško je odabrati koji od njih posetiti, osim ako baš niste simpatizer nekog određenog kluba. Neki će pohrliti na Stamford Bridž (Stamford Bridge), drugi ka Arsenalovom stadionu Emirejts (Emirates), treći na legendarni Vembli (Webley Stadium). Do Krejvn Kotidža (Craven Cottage), gde svoje mečeve kao domaćin igra Fulam (Fulham), stiže se nakon sata vožnje najpre žutom linijom metroa, pa autobusom br. 74. Iako ne spada u red najpoznatijih, najtrofejnijih i najbogatijih engleskih klubova, Fulam ima tradiciju dugu gotovo 150 godina (osnovan 1879.), ima svoje verne navijače koji stvaraju fenomenalnu atmosferu na utakmicama i simpatičan, tipičan ostrvski stadion kapaciteta 23.000 sedišta. U suvenirnici stadiona kažu da se svi rekviziti sa imenom i likom Aleksandra Mitrovića, najboljeg strelca fudbalske reprezentacije Srbije u istoriji, (52 pogotka, a biće ih još) i golgetera koga je publika prosto obožavala, odmah rasprodaju.

Jedno je definitvno – ko jednom vidi London, poželeće da mu se opet vrati i nastavi tamo gde je stao. See you soon!

Autor teksta: Aleksandar Mikić

Kapadokija dolina
PROČITAJTE I…

Kapadokija – čudnovati kutak sveta

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...
119Shares
Podelite ovaj članak...

1 komentar

  1. Divan grad i još lepši tekst. Hvala na ovom podsećanju. Jedno vreme, živela sam tamo nekih šest meseci. Već je trebalo da mi preko medjunarodnih selidbi ‘pro move’ pošalju stvari, i da ostanem, ali sam morala da se vratim iz porodičnih razloga, i onda i ostala kod kuće. Ipak, za to vreme, bar sam ga upoznala prilično dobro. Ali on je toliki da je i tih šest meseci bilo malo.
    Kažu da je po površini prestigao i Njujork. Da nije one ružne klime, bio bi savršen za život.

    Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *