Pesma Havane osvaja svet - Buena Vista Social Club – Travel Magazine

Pesma Havane osvaja svet – Buena Vista Social Club

Pesma Havane osvaja svet – Buena Vista Social Club

Šta ne treba očekivati od filma: Ovo nije uobičajen dokumentarni film o jednoj muzičkoj sceni. Ovo je putovanje u jedno drugo vreme.

Godine 1996. američki muzičar Raj Kuder dobija poziv da dođe u Havanu. Počinje da se raspituje za poznata imena sa muzičke scene 50-ih godina prošlog veka i, na njegovo veliko iznenađenje, saznaje da su svi još uvek živi i voljni da sviraju. Uspeva da ih okupi i zainteresuje za zajednički projekat iz koga nastaje album sa četrnaest pesama, nazvan po klubu u Havani u kojem su se kubanski muzičari sastajali 50-ih godina prošlog veka. „Buena Vista Social Club“ objavljen je naredne, 1997. godine.

Po svim pravilima koja važe u pop muzici, ovaj album nije imao nikakve šanse da postigne bilo kakav uspeh: nije bio na engleskom jeziku, imena muzičara su bila nepoznata, oni sami su imali između pedeset i devedeset godina i svirali su muziku staru pola veka.

Na svu sreću, publika se ne ponaša uvek onako kako se od nje očekuje. „Buena Vista“ je prepoznata kao nešto autentično, kvalitetno i potpuno drugačije od svega što se do tada nudilo na muzičkom tržištu. Na iznenađenje mnogih, album postiže ogroman uspeh.

„Buena Vista“ je prepoznata kao nešto autentično, kvalitetno i potpuno drugačije

Foto: Norbert Höldin from Pixabay

Kako je nastao film Buena Vista Social Club?

Raj Kuder je album dao svom prijatelju, reditelju Vimu Vendersu („Nebo nad Berlinom“, „Pariz, Teksas“, „Lisabonska priča“), na koga su snimci ostavili snažan utisak. Zanimalo ga je ko su momci iz Havane koji stoje iza albuma. Saznao je da „momci“ imaju preko pedeset godina, što je samo produbilo njegovo interesovanje. Naredne godine odlazi sa Kuderom i njegovim sinom na Kubu da ih upozna i snimi.

Ukupno je snimljeno pedeset sati materijala u Havani, za samo tri nedelje. Nakon toga snimljeni su nastupi u Amsterdamu koji su bili jedinstvena prilika da se grupa vidi uživo na koncertu. Snimanje priprema za koncerte i sami događaji doneli su dodatnih dvadeset sati materijala. Na to je došlo veliko finale, koncert u Njujorku, sa dodatnih deset sati materijala, koji obuhvata snimke po ulicama grada i sam nastup. Od svega toga, Venders je napravio film od sat i po vremena u pokušaju da dočara sve ono što je doživeo od dolaska na Kubu do završnice u Karnegi Holu.

Film Buena Vista Social Club je premijerno prikazan 1999. godine i odmah je postigao veliki uspeh

Foto: flunkey0 from Pixabay

Uspeh filma

Film je premijerno prikazan 1999. godine i odmah je postigao veliki uspeh, kako kod kritike tako i kod publike, zaradio je dvadeset tri miliona dolara od prikazivanja, što je fantastična suma za film ove vrste, a kao kruna svega došla je i nominacija za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma.

Film je prikazao priču koja se krije iza muzike, otkrio nam je ljude koji je stvaraju, njihove živote i grad u kojem žive.

Prvi kadrovi nas upoznaju sa devedesetogodišnjim Kompajem Segundom koga zatičemo na zadnjem sedištu kabrioleta sa cigarom u ruci kako kruži gradom u potrazi za starim klubom Buena Vista Social Club. Kompaj je ležeran, nasmejan i lascivan čovek, najstariji član grupe, koji je otpevao i odsvirao „Chan Chan“, najpoznatiju pesmu sa albuma koja je na neki način i njegov zaštitni znak.

Ibrahim Ferer (71 godina) je potpuna suprotnost. On je introvertan, tih i nenametljiv čovek, ali istovremeno i vrhunski pevač. Pesmu „Silencio“ otpevaće u duetu sa Omarom Portundo (68 godina), jedinom damom u grupi.

Zatim upoznajemo gitaristu po imenu Eliade Očoa (52 godine), pijanistu Rubena Gonzalesa (81 godina) i sve ostale članove grupe.

Film je doneo svetsku popularnost glavnim protagonistima, neki od njih su počeli svoje solo karijere, a muzika Havane je osvojila svet.

Vim Venders na kraju nije osvojio Oskara, ali je „Buena Vista“ definitivno osvojila srca gledalaca.

Vim Venders na kraju nije osvojio Oskara ali je „Buena Vista“ definitivno osvojila srca gledalaca

Foto: Ba-Su from Pixabay

Najupečatljivije scene

Scene u kojima muzičari Kompaj Segundo i Ibrahim Ferer otvaraju vrata svojih skromnih domova i sa puno vedrine govore o sebi i svom životu. Uslovi u kojima žive će vas zapanjiti.

Ostale zanimljivosti

Raj Kuder je platio kaznu od 25.000 dolara jer je svojim dolaskom u Havanu prekršio zakon SAD-a i sankcije te zemlje prema Kubi.

Godine 2017. premijerno je prikazan nastavak filma pod nazivom „Buena Vista Social Club: Adios“ u režiji Lusi Voker. „Adios“ prikazuje zbivanja nakon premijere prvog filma, veliku popularnost koju je doneo članovima grupe i događaje koji su usledili.

Havana

Havana je grad starih automobila, dobrog ruma i još boljih cigara ali, pre svega, grad bogate istorije i veličanstvene arhitekture.

Osnovali su ga španski osvajači 1519. godine. Zbog bezbednosti svojih galija koje su nosile vredne tovare iz Novog sveta, Španija je odlučilia da sve brodove okuplja na jednom mestu kako bi prelazili okean zajedno, uz zaštitu španske mornarice. Godine 1561. doneta je odluka da to mesto bude – Havana. Brodovi su pristizali od maja do avgusta, a zatim zajedno isplovljavali put Španije u septembru. To je dovelo do ubrzanog razvoja Havane i njene privrede budući da se u grad slivao veliki broj ljudi i brodova koje je trebalo ugostiti na nekoliko meseci, a zatim snabdeti za dugo putovanje. Izgrađene su tvrđave, sa obe strane ulaza u zaliv po jedna, a grad je dobio naziv Ključ Novog Sveta i bedem Zapadne Indije. Simbol ključa i danas krasi grb grada.

Nakon sticanja nezavisnosti, grad je doživeo novu eru razvoja i izgradnje u prvoj polovini XX veka. U to vreme u Latinskoj Americi samo se u Buenos Ajresu gradilo više nego u Havani. Podizale su se stambene četvrti dobrostojećeg srednjeg sloja i palate bogatih, pozorišta i crkve, kao i veliki broj hotela, budući da Havana u to vreme postaje najatraktivnija destinacija na Karibima. Mnoge zvezde filma i muzike posećuju grad, a neki se i nastanjuju na Kubi. Jedan od najpoznatijih stanovnika bio je američki pisac Ernest Hemingvej, koji je izjavio: „Po lepoti, samo Venecija i Pariz prestigli su Havanu“.

Tom periodu 1959. godine dolazi kraj. Fidel Kastro preuzima vlast, nakon čega zemlja i grad potpuno menjaju kurs. Dolazi do izolacije Kube, a turistička delatnost se praktično u potpunosti gasi.

Fidel Kastro preuzima vlast, nakon čega zemlja i grad potpuno menjaju kurs

Foto: Nebojša Radović

Znamenitosti grada

Stara Havana (La Habana Vieja)

Stara Havana predstavlja najbogatiju zbirku kolonijalne arhitekture Latinske Amerike i pod zaštitom je UNESCO-a. Obuhvata četiri tvrđave i stari grad. Pored tvrđava Castillo del Morro i Castillo San Salvador de la Punta, koje čuvaju ulaz u zaliv, tu su još i La Cabana, koja se nalazi unutar zaliva, sagrađena da čuva prilaz sa kopna, kao i Castillo de la Real Fuerza, na zapadnoj strani zaliva, severno od Trga oružja.

Havana je grad starih automobila, dobrog ruma i još boljih cigara ali, pre svega, grad bogate istorije

Castillo de la Real Fuerza, Foto: Nebojša Radović

Staru Havanu krasi pet glavnih trgova. Svaki od njih imao je jasno definisanu ulogu u životu grada. Trg Katedrale (Plaza de la Catedral) bio je verski centar grada. Naziv je dobio po katedrali koja je završena 1777. godine, a koja predstavlja jedan od najlepših primera američkog baroka. Trg Svetog Franje (Plaza de San Francisco) nalazi se preko puta luke i bio je trgovački centar grada. Uokviruju ga samostan Svetog Franje Asiškog, stara Zgrada berze (Lonja del Comercio) i stara Zgrada carine.

Trg oružja (Plaza de Armas) bio je vojni i administrativni centar grada. Služio je za parade, krasi ga puno zelenila, a istočnom stranom trga dominira palata Palacio de los Capitanes Generales koja je danas dom Gradskog muzeja. Stari trg (Plaza Vieja) bio je civilni centar grada namenjen gradskim proslavama i borbama sa bikovima, a tu su se obavljala i javna pogubljenja. I na kraju, Trg Svetog Hrista (Plaza de Santo Cristo), nekadašnji centar društvenog života grada.

Trg Katedrale (Plaza de la Catedral) bio je verski centar grada

Katedrala, Foto: Nebojša Radović

Capitolio Nacional de La Habana

Simbol Havane, vidljiv iz svih delova grada, Kapitolio je nekada bio sedište kubanskog parlamenta. Predstavlja značajan primer kasnog neoklasicizma u Havani (zajedno sa zgradom Univerziteta), završen je 1929. godine i zbog svoje monumentalnosti i pozicije, nezaobilazna je tačka za sve posetioce. Planovi vlade predviđaju da zgrada ponovo postane parlament. U filmu ćete videti kako je zgrada izgledala pre rekonstrukcije.

Kapitolio je nekada bio sedište kubanskog parlamenta

Foto: Nebojša Radović

Gran Teatro de La Habana

Još jedna znamenitost koju je zabeležila Vendersova kamera je pozorište Gran Teatro de La Habana. Jedno je od najraskošnijih pozorišta na svetu, sagrađeno je 1914. godine, po projektu belgijskog arhitekte Paula Belaua.

Još jedna znamenitost koju je zabeležila Vendersova kamera je pozorište Gran Teatro de La Habana

Foto: Nebojša Radović

Muzej revolucije (Museo de la Revolución)

Današnji Muzej revolucije a nekada Predsednička palata, sagrađen je 1920. godine u eklektičnom stilu. Autori su kubanski arhitekta Rodolfo Maruri i belgijski arhitekta Paul Belau, koji je autor i već pomenutog pozorišta Gran Teatro de la Habana.

Nacionalni muzej lepih umetnosti (Museo Nacional de Bellas Artes de La Habana)

Zgrada je podignuta 1927. godine, delo je španskog arhitekte Manuela Bustosa i spada u red najvrednijih arhitektonskih dela grada.

Palata Bakardi (Edificio Bacardi)

Palata Bakardi sagrađena je 1930. kao sedište čuvene kompanije za proizvodnju ruma i predstavlja najbolji primer art dekoa u gradu. Sa dolaskom Kastra na vlast, porodica Bakardi napušta Kubu, a svoju proizvodnju seli u Meksiko i Portoriko.

Palata Bakardi sagrađena je 1930. kao sedište čuvene kompanije za proizvodnju ruma

Foto: Nebojša Radović

Univerzitet u Havani (Universidad de La Habana)

Univerzitet u Havani osnovan je 1728. godine, a današnja neoklasična zgrada podignuta je 1902. godine u delu grada koji se zove Vedado. Glavni ulaz krasi skulptura Alma mater iz 1919. godine.

Univerzitet u Havani osnovan je 1728. godine, a današnja neoklasična zgrada podignuta je 1902. godine

Foto: Nebojša Radović

Malekon (Malecon)

Malekon je promenada koja se proteže uz obalu, od tvđave Castillo San Salvador de la Punta ka zapadu. Prikazan je nekoliko puta u filmu.

Trg revolucije (La Plaza de la Revolución)

Trg revolucije je jedan od najvećih trgova na svetu. Okružuju ga zgrade različitih ministarstava, a na jednoj od njih je mural najčuvenijeg revolucionara na svetu. Trg se koristi za politička okupljanja.

Trg revolucije je jedan od najvećih trgova na svetu

Foto: Nebojša Radović

Znameniti restorani, barovi i hoteli

El Floridita je restoran i bar u Staroj Havani i jedno od znamenitih mesta u gradu. Poznat je po daikiriju koji je tu i nastao, a još poznatiji po čuvenom gostu, Ernestu Hemingveju, kome je to bio omiljeni bar u Havani. Danas u lokalu zatičemo njegovu skulpturu u prirodnoj veličini kako stoji u ćošku, jednom rukom naslonjen na šank.

Hotel Ambos Mundos iz 1924. godine, poznat je po tome što je Hemingvej u njemu proveo sedam godina, od svog dolaska na Kubu 1932. godine, kada soba broj 511 postaje njegov prvi dom, pa sve do 1939. godine, kada je kupio kuću u blizini Havane. Pisac je na Kubi ostao sve do 1960. godine. Nakon njegovog odlaska, nova vlast nacionalizuje njegovu kuću, a sa njom i šest hiljada knjiga koje su se u njoj nalazile.

Hotel Nacional de Cuba zauzima centralno mesto među istorijskim hotelima Havane. Izgrađen je 1930. godine u Vedadu i od samog otvaranja postaje mesto gde su odsedale sve značajne ličnosti koje su posetile Kubu.

Bodeguita del medio je restoran u kojem je nastao mohito i jedna je od obaveznih stanica u gradu. Redovni gosti bili su poznati pisci, umetnici i političari, između ostalih, Pablo Neruda, Gabriel Garsija Markes, Net King Kol i Salvador Aljende.

Hotel Nacional de Cuba zauzima centralno mesto među istorijskim hotelima Havane

Hotel Nacional, Foto: Nebojša Radović

Još poneka zanimljivost

Da li ste znali da je građanima Sjedinjenih Država, sve do dolaska Kastra na vlast, Kuba bila omiljena destinacija?

Takođe, malo je poznato da je 50-ih godina prošlog veka kockarska delatnost u Havani donosila više zarade nego što je uspevao da generiše Las Vegas u to vreme.

I na kraju treba reći i ovo: trenutno je Havana mesto gde ćete dobiti jednu od najgorih ugostiteljskih usluga koja se može pružiti jednom turisti. Radi se o nesrećnom spoju poslovične latinoameričke ležernosti i nemarnog pristupa poslu koji su nametnule decenije komunističkog režima.

Takođe, ogromna većina građevina još uvek se nalazi u jako lošem stanju. Iako se poslednjih godina radi na rekonstrukciji bogatog arhitektonskog fonda, potrebno je još jako puno ulaganja da bi se Havana u potpunosti obnovila. Ostaje nada da će ovaj proces da se ubrza u godinama pred nama, jer ovaj biser Latinske Amerike to sigurno zaslužuje.

Autor teksta: Milan Todorović

Saznajte više o novoj strani Kube, ali i o sedam najzanimljivijih avantura koje možete doživeti u ovoj zemlji. Ako ste ljubitelj filma, pročitajte i ostale tekstove iz rubrike Grad u filmskoj ulozi.

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...
376Shares
Podelite ovaj članak...

1 komentar

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X