Destinacije – Prestonice Baltičkih zemalja: Viljnus – Travel Magazine

Prestonice Baltičkih zemalja: Viljnus

Prestonice Baltičkih zemalja: Viljnus

U potrazi za novim iskustvima, prizorima, mirisima i ukusima, neka šetnja ovoga puta krene dalekim stazama mističnog Baltika, dalekim i neutabanim za putnike iz naših krajeva i nedovoljno istraženim.

Mistični Baltik

Najpre, šta je i gde je Baltik? Reč je zapravo o geopolitičkom terminu (koristi se još i Pribaltik) i odnosi se na tri suverene države smeštene na severu Evrope koje, njegovim istočnim delom, zapljuskuju vode Baltičkog mora. Čuli smo za Litvaniju, Letoniju i Estoniju, otprilike znamo gde se nalaze ali o ovim zemljama, a još manje o njihovoj istoriji, kulturi i tradiciji znamo vrlo malo ili gotovo ništa. Razgrnimo dakle tu baltičku zavesu i krenimo prvo ka Viljnusu (Vilnius).

Foto: Aleksandar Mikić – Viljnus – Litvanija

Laku noc Bejrute
PROČITAJTE I…

Laku noć Bejrute

Viljnus, samit NATO saveza  – pomalo je čudno…

Obzirom na geografski položaj, blizinu ratnog požara koji bukti u Ukrajni i neposrednu blizinu granice sa Ruskom federacijom, Viljnus (Vilnius) je bio pomalo neočekivan i provokativan izbor za održavanje samita NATO saveza, početkom jula ove (2023.) godine i nije bilo baš uobičajeno za turiste da se nađu tamo baš u tom periodu.

Zato je i pasoška  kontrola i pozorljivost carinskih i policijskih službenika na međunarodnom aerodromu Viljnus, razumljivo, bila nešto ozbiljnija i stroža. 

Prva asocijacija – legendarno finale

Za mnoge sa naših prostora, asocijacije na Litvaniju sežu u 1995. godinu i legendarno finale evropskog prvenstva u košarci između Jugoslavije i Litvanije održanog u Grčkoj. Danilovićevo zakucavanje preko Sabonisa, Đordevićev zagrljaj Marčuljonisa i ubeđivanje da Litvanci ostanu na parketu i zaglušujuća  buka u OAKA dvorani. Kakvo je to finale bilo, neponovljivo! „Zeleni“ su bili i ostali košarkaška nacija i nisu dugo nakon ’95 morali da čekaju da se okite prvim evropskim zlatom.

Od „Brutalizma“ do globalizma – Viljnus ima sve            

Posmatrana spolja, aerodromska zgrada više liči na neku glomaznu železničku stanicu i nikad se ne bi reklo da se u njoj nalazi aerodrom, isti onaj na koji će za samo par dana, specijalnim avionima sleteti Bajden, Sarkozi, Erdogan i drugo belosvetsko društvo. Tekovine krute, hladne i pomalo depresivne komunističke arhitekture, bez vidljivog smisla za estetiku, uobličene u ružnjikavim blokovima zgrada, nižu se na putu do centralnog dela Viljnusa. Među njima su svoje mesto našle moderne poslovne zgrade, auto-saloni, tržni centri – vesnici nekog novog doba, promena i modernizacije koji su  zahvatili zemlju nakon obnove nezavisnosti 1991. godine. Prošlost se tako ovde stopila sa budučnošću, i ne mareći jedno za drugo, koračaju svako u svom pravcu.

Viljnus - moderan - panorama

Foto: Shutterstock Tomas Jakubauskas – panorama modernog Viljnusa

Da li ste znali da je Viljnus među najzelenijim prestonicama Evrope?         

Vrlo brzo postaje jasno zašto Viljnus smatraju jednom od najzelenijih prestonica Evrope. Velike površine, čak i u samom srcu grada, pokrivene su parkovima pedantno uređenih travnjaka sa cvetnim lejama, dečijim igralištima i stazama za šetače i bicikliste. Isto tako, brzo biva jasno da su mostovi preko bistre i mirne reke Neris, jedan od zaštitnih znakova grada. Na njenim čistim zelenim obalama uz šetalište, raspoređene su klupe. Nigde prazne plastične boce, nigde zgužvanog omota od čipsa ili najlonske kese koja se kelija na grani. Još bistrija i nešto živahnija je reka Viljna, koja se na Istoku grada uliva u Neris gde se, kakve li koincidencije sa Beogradom, može reći rodio ovaj grad.

Viljnus - -park

Foto: Shutterstock, MNStudio – Viljnus – park

Ako želite da posetite jedno od najočuvanijih gradskih jezgara – Viljnus je pravi izbor

Tu se nalazi impresivan  kompleks dvoraca sagrađenih od 10. do 18. veka. To je samo nagoveštaj jednog od najočuvanijih starih gradskih jezgara u čitavoj Evropi koje se prostire na površini od 3,5 km2.

Gradsko jezgro je razbacano pod uzvišenjem na kome se nalazi simbol grada – Gediminas, toranj sa ostacima utvrđenja u njegovom podnožju. Očaravajući pogled na grad, nagrada je za sve one koji savladaju uspon pentrajući se strmom stazicom i uz stotinak drvenih stepenika. Za one koji nisu raspoloženi za savladavanje uspona, na raspolaganju je i žičara.

Gediminas kula - Viljnus

Foto: Aleksandar Mikić – Gediminas kula – Viljnus

Kula Gediminas – posebno mesto u srcu Litvanaca

Gediminas je ime velikog vojvode koji je sagradio prvu, drvenu verziju kule, još početkom 13. veka. Ovaj, naizgled običan relikt prošlosti, zauzima posebno mesto u nacionalnom biću Litvanaca i kao simbol nezavisnosti pominje se u mitovima, narodnim pričama i pesmama. Zastava na njenom vrhu vijori se lepše i ponosnije nego bilo gde u Litvaniji. Da li zbog pomenutog samita ili ne, ukrajinska zastava je nezaobilazan kolorit na fasadama i balkonima gotovo svake zgrade, stambene ili poslovne, banke, butika, kafeterije, restorana, muzeja…

Gediminas kula sa zastavom

Foto: Shutterstock, MNStudio, pogled na Gediminas kulu iz vazduha – Viljnus

Mnogo lepih crkava… ali sve pod ključem

Sudeći po lancima i kantancima na kapijama i zaključanim bravama crkava, reklo bi se da stanovnici Viljnusa i nisu baš nešto preterano religiozni. A crkava je, čini se, bezbroj i pravi su ukras grada. Najbrojnije su one koje pripadaju Rimokatoličkoj crkvi ali ima dosta i pravoslavnih crkava koje su podjednako zaključane i prazne. Medu svima njima, ako izuzmemo kolosalnu Viljnusku neoklasičnu katedralu, koja više liči na hram posvećen bogu Apolonu nego na hrišćansku bogomolju, jedna se svojom lepotom i gracioznošću posebno ističe.

Katedrala Viljnus, Litvanija

Foto: Shutterstock, George Trumpeter – Katedrala Sv. Stanislava i Sv. Vladislava – Viljnus, Litvanija

Crkva Svete Ane – Napoleon toliko oduševljen da je mislio da je „za poneti“

Katolička  crkva svete Ane, sagrađena u gotičkom stilu početkom 16. veka, ni Napoleona Bonapartu, po legendi, nije ostavila ravnodušnim. Toliko je njom bio impresioniran da je celu hteo da je prenese u Pariz. Vernici posle mise, ili turisti nakon posete i razgledanja, mogu da ostave prilog crkvi ali ne tradicionalno, tako što će ubaciti novčić od evro ili dva u prorez kakvog kovčežića ili sandučeta. Ne, sada se prilog ostavlja tako što se na aparatu odabere iznos (5,10 ili 20 evra) i prisloni kreditna kartica.

Crkva Svete Ane - Viljnus

Foto: Shutterstock, Cezary Wojtkowski, Crkva Sv.Ane – Viljnus – Litvanija

Sveta Ana

Foto: Aleksandar Mikić – crkva Sv. Ane – Viljnus, Litvanija

Nigde grafita ni žvrljotina

Uličice od crkve svete Ane nekako same otiču ka centralom gradskom trgu na kojem stražari ozbiljno zdanje Gradske kuće. Ulice koje od nje prolaze obodom trga, spajaju se na drugom kraju u jednoj tački i zatvaraju ga stvarajući “nultu tačku“ grada. Na fasadama kuća i zgrada, bilo da su sveže okrečene ili se kupaju u decenijskoj patini, nema grafita i žvrljotina. Naročito su nezamislivi na zgradama u glavnoj aveniji Viljnusa – Gademinas koja spaja Katedralni trg sa zdanjem Litvanskog parlamenta.

Prilaz katedrali - Viljnus

Foto: Shutterstock, Boris Stroujko – prilaz katedrali – Viljnus, Litvanija

Ona je u svojoj osnovi pešačka, ali se nakon par stotina metara transformiše u široki bulevar i saobraćajnu arteriju grada. Ova avenija je „ukrala“ centru deo raskoši i sjaja, čineći njen logičan nastavak. Očekivano: banke, butici sa brendiranom robom, restorani i hoteli. Ako je i bilo živosti u njoj, u sporednim ulicama tišina postaje sve glasnija.

Gediminas avenija

Foto: Shutterstock, Borisb17 – Avenija Gediminas – Viljnus – Litvanija

Mračan muzej iz mračne prošlosti

Za one koji žele da se vrate u period kada je Litvanija bila jedna od republika Sovjetskog Saveza, ako izuzmemo već pominjane umorne i robusne građevinske relikte prošlosti, uputiće se ka Muzeju okupacije i borbe za slobodu. Slično kao i u Muzeju terora u Budimpešti, uslediće otrežnjujuća i potresna saga o zatvaranju, mučenju i likvidaciji političkih neistomišljenika od strane Komiteta državne bezbednosti poznatiji pod zloglasnom skraćenicom – KGB.

Foto: Aleksandar Mikić – Muzej KGB – Villjnus, Litvanija

Muzej i jeste smešten u elegantnom i masivnom zdanju podignutom još krajem 19. veka, u kojoj je tajna služba imala svoje sedište za Litvaniju. Pored kancelarija i sala za sastanke, u podrumu su se nalazile klaustrofobične prostorije za ispitivanje i mučenje, na kraju i zatvorske ćelije nedostojne čoveka. U njima je hiljadu ljudi na brutalan način skončalo živote.

Muzej KGB

Foto: Shutterstock, Mantas Volungevicius – Muzej KGB – Viljnus, Litvanija

Viljnus u vreme „belih noći“

Sredina je sedmice, prolaznika je malo, turista još manje iako je veče više nego prijatno. Kao da su svi utonuli u neki melanholični letnji san u noći u kojoj gotovo da nema jasne granice između mraka i svetlosti. Prijatne julske večeri traju bezmalo do ponoći, kada se „svetlo gasi“, ali samo na 3-4 sata. Onda tu bledunjavu noć nasledi lenjo jutro koje se tromo, nekako ipak konačno pretvori u dan.

„Republika“ Užupis – Utopija ili budućnost?

Jutro je svanulo i u „Republici“ Užupis. Kako sad republika, kada smo rekli da na Baltiku postoje tri suverene države? Stanovnici jedne vuljnuske četvrti, uglavnom umetnici, uzdigli su, barem simbolično, njegov status na nivo republike. Utvrdili su granice, napisali ustav i udahnuli novi život ovom, do tada, ne baš reprezentativnom delu grada. Odvojen od grada Viljnom sa jedne strane i strmim brdima sa druge, poput kopenhagenske Kristijane ili pariškog Monmartra, Užupis živi neku svoju utopiju koja se manifestuje u muralima, originalnim konstelacijama, skulpturama (neki od simbola Užupisa su statua Male sirene i anđela) i nevidljivom ali sveprisutnom boemskom i slobodarskim duhu.

Užupis - boemski deo grada

Foto: Shutterstock, DroneTop – Užupis – boemski deo Viljnusa

 Neke od 41 tačke Ustava Užupisa koji je preveden na desetine svetskih jezika i čiji prevodi stoje na pločama okačenim na jednom zidu uličice koja vodi ka centralnom trgu glase:

  1. Svako ima pravo da bude jedinstven.
  2. Svako ima pravo da ima mačku i brine o njoj.
  3. Pas ima pravo da bude pas.
  4. Svako ima pravo da bude srećan.
  5. Svako ima pravo da bude nesrećan.
  6. Svako ima pravo da plače.

Posebnost ovog mesta prepoznali su posetivši ga znani i neznani pisci, pesnici, slikari, vajari, avanturisti, duhovnici, slobodoumnici, tragači za inspiracijom, spokojem i srećom. Među njima se našao i Njegova Svetost Dalaj Lama.

Piano- Užupis

Foto: Shutterstock, DominicSt – Piano na obali – Užupis – boemski deo grada

Viljnus ima svoje specijalitete – probajte, možda vam se dopadnu

A kada se o koncu ogladni od svih tih silnih šetnji i priča o slobodi, tu su vedete litvanske kuhinje: čuvene knedle od krompira punjene mlevenim mesom – cepelina i šaltibarščiai – hladna čorba od cvekle kao predjelo… jela za one sa ne baš probirljivim ukusom i one koji ne biraju ne bi li utolili glad. 

Konobarice, jedan kvas i račun molim! Žurba je, autobus za Rigu polazi za jedan sat.

Viljnus - suton

Foto: Shutterstock, Pandora Pictures – Panorama Viljnusa u suton

Autor: Aleksandar Mikić

Porto
PROČITAJTE I…

Porto – nenametljiv i lepršav

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak...
523Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *