Prestonice Baltika: Riga
Foto: Shutterstock, Dmitry Rukhlenko - Riga, Letonija
Riga… Letonija ili Latvia
Na autobuskoj stanici u Viljnusu ne plaća se peronska karta i nekoliko puta dnevno sa perona rezervisanog za međunarodne polaske, komforan, dvospratni autobus polazi za Rigu, najveći grad Baltika i glavni grad susedne Letonije, pardon Latvije. Naravno, reč je o istoj baltičkoj državi, samo je pitanje kako se na određenom podneblju piše i izgovara njeno ime. Za plaćenu autobusku kartu obezbeđene su tri besplatne stvari: bežični internet, topli napici sa kafe aparata i prozorski okvir sa pogledom na guste šume, nepregledna, tek požnjevena žitna polja i idilična sela, kroz koja se povremeno prolazi sa obe strane granice.
Baš kao i Litvanija, Letonija je bila jedna od republika džinovskog Sovjetskog Saveza i zajedno sa Estonijom delile sličnu sudbinu pod hladnim i širokim baltičkim nebom.
Foto: Shutterstock, Viesturs Jugs, moderna Riga – panorama
Ljudski lanac dug 690 kilometara
Krajem leta 1989. tačnije 23. avgusta, dogodilo se nešto što je ujedinilo narode koji žive pod istim tim nebom. Pokazali su svoju rešenost i istrajnost u svojim težnjama za obnovom nezavisnosti i da se predstave jedni drugima na jedan zadivljujuć, jedinstven i dirljiv način. Između glavnih gradova ove tri, danas nezavisne države, dva miliona ljudi držalo se za ruke, formirajući lanac dug 690 kilometara! Taj, takozvani Baltički put, bio je svetao primer solidarnosti među narodima. Skrenuo je pažnju sveta na ovaj ćošak Evrope i gle čuda, samo šest meseci kasnije, Litvanija prva stiče nezavisnost.
Foto: Shutterstock, Alvis Dadzis – Riga – Lanac sveća kao obeležavanje 30.godišnjice „ljudskog lanca“
Za njom ubrzo i njene dve sestre takođe. Jedini pouzdani znak da ste prešli na teritoriju druge zemlje jeste promenjeni telefonski operater na displeju mobilnog telefona i SMS poruka dobrodošlice. Granični prelazi među njima praktično i ne postoje, a putokazi ukazuju da je prestonica sve bliže.
Riga, mesto prve ikada okićene novogodišnje jelke
Pripremajući se za posetu zemlji čije se ime većini stanovnika planete baš i ne nalazi na „must see“ spisku destinacija, zatekle bi vas pojedine činjenice koje bi mogle da se svrstaju u rubriku „verovali ili ne“. Tako se na primer veruje, da se prva ikada okićena božićna jelka na svetu, pojavila baš u Letoniji 1510. godine. Setite se ovoga dok budete ukrašavali novogodišnju jelku u svom domu.
Foto: Shutterstock, Maria Vonotna – Riga, božićna jelka na trgu
Letonija, lepa, zelena i sa jednim od najstarijih jezika u Evropi
Kad smo već kod drveća, zvuči kao san o zemlji nekog ekologa zanesenjaka i zaljubljenika u prirodu, ali polovina Letonije (48%, ako ćemo da cepidlačimo), pokriveno je šumama. Zatim, neki istoričari će vam reći da, ako želite da čujete kako se govorilo u Evropi tokom kamenog doba – pravac Letonija i dobro načuljite uši. Letonski jezik spada u najstarije u Evropi, a postoje snažne veze izmedu Letonskog jezika i Sanskrita – klasičnog jezika Indije. Letonke su na glasu po lepoti i zanimljivo je to da ova zemlja ima najviše supermodela po glavi stanovnika…
Foto: Shutterstock, Tanya Keisha – Riga – gradski park
Riga, kao iz bajke
Konačno, na ušću široke i bistre reke Daugave u Baltičko more, smestila se nevelika ali lepa Riga. Doduše, to ušće se baš i ne može videti, jer je ono nešto dalje, petnaestak kilometara severno od grada. Možda se ono i vidi sa 368 metara visokog, modernog TV tornja, najvišeg u Evropskoj Uniji, ali se svakako vide mostovi razapeti preko plavetnila Daugava koji spajaju prestonicu sa zapadnim delom zemlje. Sa druge strane reke se nalazi velelepno i glomazno zdanje Nacionalne biblioteke, koje iz daljine podseća na neki luksuzni skijaški hotel.
Foto: Shutterstock, Sergei25 – Zgrada Nacionalne biblioteke – Riga, Letonija
Foto: Shutterstock, Frecca – Riga – kupola katedrale
Riga ima i najveću pijacu u Evropi
Odmah uz autobusku stanicu, našla se Glavna pijaca grada. Najveća u Rigi, najveća u Letoniji i… najveća u Evropi! U pet hala građenih dvadesetih godina 20. veka u art deko stilu po uzoru na nemačke hangare za cepeline, svakodnevna pijačna rapsodija odvija se ne samo u njima već i na pločnicima ispred i i između njih.
I tako, tri hiljade trgovaca, prodavaca i nakupaca će se potruditi da, kada se pijaca u 18 časova zatvori, što manje robe ostane u zaključanim tezgama i frižiderima. Što naravno, podrazumeva više novca u keceljama i novčanicima koje ponesu sa sobom. Jedni iz malenih cisterni prodaju kvas na točenje, drugi povrće, treći dimljene kolutove kačkavalja sa hiljadu i jednim začinom, četvrti sušenu i usoljenu ribu.
Taman kada na našim pijacama prođe sezona trešanja, jagoda i borovnica, sredinom jula, ovde na tezgama se sve rumeni i plavi od njih. Pijačari jedva da se vide sa one strane tezgi, iza omanjih brda voćkica.
Foto: Shutterstock, tichr – Riga – gradska pijaca, najveća u Evropi
Gorostas koji nadgleda okolinu
Par stotina metara iza pijace, jedan usamljeni gorostas od žućkastih cigala mudro ćuti. Kao da zamišljeno posmatra i stražari nad svetom pod sobom. Izgledom snažno podseća na glavno zdanje Moskovskog univerziteta Lomonosov i u njega se smestila Letonska akademija nauke i umetnosti.
Foto: Shutterstock, trabantos – Riga- pogled na akademiju nauka i umetnosti sa reke
Riga je osnovana 1201. godine i vrlo brzo je postala trgovačko središte istočne obale Baltika i deo čuvenog Hanzatskog saveza. To je gradu obezbedilo slavu, novac i mogućnost da se arhitekte, graditelji i umetnici poigraju sa njegovim licem.
Foto: Shutterstock, Aerial Film Studio – Riga – akademija nauka i umetnosti
Riga, sklad različitih epoha i stilova
Da su se u toj igri zaneli i pustili mašti na volju, primetno je u čarobnom starogradskom jezgru Rige – Vecrigi. Ono pleni svojom mirnoćom, skladom zdanja nastalih u različitim epohama i građenih u raznovrsnim stilovima. Stara koliko i sam grad, evangelističko-luteranska katedrala bdi u samom srcu Rige. Ako se u nju pažljivo zagledate, što špolja – što iznutra, uočićete elemente romanike, rane gotike, baroka ali i secesije. Ako vas vid baš dobro služi, pažljivo usmerite pogled ka špicastom vrhu kupole. Tamo vas očekuje posve neobična predstava. Umesto krsta – simpatična bronzana figura petla – vetrokaz koji je tu još od 16. veka.
Foto: Shutterstock, Pandora Pictures – Petao na vrhu kupole katedrale u Rigi
Riga… inspiriše umetnike već više od milenijuma
Par minuta hoda dalje, stiže se do najlepšeg starogradskog trga koji nosi ime po elegantnoj Gradskoj kući, smeštenoj na njegovom obodu.
Foto: Shutterstock, LN team – Statua viteza Rolanda – Riga, Letonija
U njegovom središtu se nalazi mermerna statua Rolanda, francuskog vojskovođe iz 8. veka čije viteštvo inspiriše umetnike već više od jednog milenijuma. Da se pitao, verovatno bi više želeo da nije okrenut leđima najlepšoj građevini grada – Melngalvju Nams ili Domu Crnoglavih. Njena neobična, razigrana i raspevana pojava krasi Rigu još od 14. veka, osim ako se ne računa njeno stradanje tokom Drugog svetskog rata i period obnove koji je usledio potom.
Foto: Shutterstock, Boris Stroujko – Trg sa zgradom opštine i Domom Crnoglavih – Riga , Letonija
Dom Crnoglavih… kada bi samo mogao da priča
Čak i najveći „putoholičari“ teško da su igde videli slično zdanje. U njoj su se vekovima, između ostalog, okupljali trgovci neženje, brodovlasnici i razni drugi mešetari i špekulanti. Možemo samo da nagađamo i pretpostavljamo kako su izgledale zabave koje su se u njoj priređivale. Kustosi muzeja koji je zauzeo unutrašnjost Doma Crnoglavih će vam reći i to da je tokom pomenutih zabava bilo zabranjeno napuštanje „objekta“, dok se ne popije sav alkohol u njemu.
Riga ima šta da ponudi… kako gastronomski tako i po Bahusu
Šetnju uličicama iz daljine prati živa svirka iz jednog od restorana sa prijatnom baštom. Na stolovima se smenjuju ove i one salate, čorba od cvekle, pečene kobasice, svinjska rebra, ali i tipična ruska jela kao što su pelmeni, boršč i šašlik. U barovima su na tablama u izlozima kredom stilizovano ispisane specijalne ponude za specijalne goste. Onima koji bi da se opiju brzo, sigurno i jeftino, na raspolaganju je 30 „šotova“ sladunjavog, ali žestokog koktela po ceni od 50 eura.
Foto: Shutterstock, Rostislav Glinsky – Riga, Letonija
Riga kao prestonica noćnog života!?
Riga je univerzitetski centar zemlje, pa je na glasu i kao prestonica dobrog noćnog provoda. Noćnog? Ako noći uopšte i ima. Julske traju nekoliko sati a ni ti časovi mraka nisu naročito ubedljivi, Uprkos tome, provod je zagarantovan. Kao kontrast starom gradu, kaldrmisanim i vijugavim uličicama sa vremešnim i monumentalnim građevinama i tornjevima crkava, u istočnom delu grada leži široki i elegantni trg sa spomenikom slobode u njegovom središtu. Zelenilo Gradskog parka kojim je trg okružen, uliva nekakav poseban sklad i mirnoću.
Riga ima svoj kip slobode
Kroz park protiče kanal kojim je moguće provozati se kanuom i čamcima. Na visokom i vitkom pijadestalu od granita i travertina, nebo para bronzana statua koja simbolizuje slobodu. Ona u svojim rukama, visoko izdignutim iznad glave, drži tri zvezde. Posvećena je palima u Letonskom ratu za nezavisnost (1918-1920), simbol je prkosa i ponosa, a plato podno spomenika omiljeno je sastajalište i okupljalište u gradu.
Foto: Shutterstock, Pandora Pictures, Statua Slobode – Riga, Letonija
Riga ima svoj „balkon“ za proslave sportskih pobeda
Šanse da će se okupiti desetine hiljada njih na ovom mestu, kako bi proslavili medalju svog nacionalnog tima na nekom velikom takmičenju u bilo kojem sportu od obnove nezavisnosti, bile bi minimalne. Ipak, to se dogodilo 29. maja 2024. godine. Trg je bio tesan za sve one koji su tog dana došli da proslave bronzanu medalju, osvojenu dan ranije na Svetskom prvenstvu u hokeju. I to trijumfom nad reprezentacijom SAD.
Foto: Shutterstock, Sergei25 – Srednjovekovne kuće – Riga, Letonija
Slavlje zakon menja
Po hitnom postupku, parlament zemlje je na zasedanju doneo odluku da taj ponedeljak bude neradan za sve građane. Pre nego što je sleteo, avion sa hokejašima je u niskom letu preleteo iznad okupljene mase. Na taj nesvakidašnji način, najavljeno je veliko slavlje koje je ubrzo usledilo.
Riga voli i da peva i da igra
Za kraj ove kratke priče o Rigi i Letoniji, evo još jedne zanimljivosti. Sveletonski festival pesme i plesa, koji se održava svakih pet godina u Rigi, najveći je amaterski festival te vrste u svetu. Prvi put je održan još 1873. godine. Odan je tradiciji. Reklo bi se da svi koji znaju da pevaju i igraju u ovoj zemlji, na njemu učestvuju. Zamislite samo, 40.000 hiljada okupljenih učesnika, uvežbanih, i odanih pesmi i igri. Nastupi se organizuju na više lokacija i ako ste poželeli da pogledate kako sve to izgleda, „malo“ ste zakasnili. Moraćete da sačekate leto 2028. godine. A što biste čekali do tad?
Foto: Shutterstock, Pandora Pictures – Riga – Staro jezgro grada
Autor: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari