Priča o istrajnosti i San Francisku: „Potraga za srećom“
Foto: fancycrave1 from Pixabay
Šta ne treba očekivati od filma: Ovo nije uobičajena holivudska priča o putu do uspeha već upečatljiva ispovest čoveka od krvi i mesa.
Njegovi problemi su stvarni, a neki od njih tako ponižavajući i banalni da ih radije zadržava za sebe. Baš kao što se to dešava u stvarnom životu.
Opet mimo uobičajenog obrasca, ljudi koje sreće uglavnom su otvoreni da ga saslušaju. Neki od njih će mu pomoći, neki neće moći ili neće želeti, ali neke šanse će mu se pružiti.
Uverljivost filma potiče od činjenice da je zasnovan na istinitim događajima uz izuzetno ubedljivu interpretaciju Vila Smita (jedna od njegovih boljih uloga koja mu je donela i nominaciju za Oskara) i veštu režiju koju potpisuje italijanski reditelj Gabriele Mučino.
Radnja se dešava u San Francisku 1981. godine i prati život Krisa Gardnera, prodavca specifične vrste skenera, koji polako tone sve dublje i dublje u dugove i sve probleme koje to nosi sa sobom.
Njegova supruga je sobarica u hotelu i radi dve smene dnevno u želji da doprinese porodičnom budžetu, a njihov sin dane provodi u jeftinom kineskom vrtiću gde deca većinu vremena provode ispred televizora.
Sve neminovno vodi ka raspadu i Gardner donosi neobičnu odluku da započne potpuno novu karijeru, a prvi korak na tom putu je da u novi posao uđe kao – stažista.
Supruga to smatra korakom unazad, ali Kris ostaje pri svojoj odluci. Njegova velika životna bitka počinje.
Najupečatljivija scena
Noć koju Gardner i njegov petogodišnji sin provode u WC-u podzemne železnice.
Dijalozi za pamćenje
Svi dijalozi oca i sina. Mališa veruje tati uprkos očiglednom sunovratu koji im se dešava.
Soundtrack
Pesma koja možda najbolje ostvaruje vezu za životnom pričom filma je „Lord Don’t Move That Mountain“ i stihovi „Now Lord don’t move my mountain, but give me the strength to climb“.
Ostale zanimljivosti
Sina Vila Smita u filmu glumi njegov pravi sin, Džejden Smit, što doprinosi ubedljivosti njihovog odnosa na platnu. U poslednjoj sceni filma, pored Smita i njegovog sina na ulici kao statista prolazi – pravi Kris Gardner.
Filmske lokacije
Mission District
Dom porodice Gardner, deo grada južno od centra u kojem se nalazi Mission Dolores, najstarija je građevina u San Francisku, po kojoj je ceo kraj dobio ime.
Chinatown
Deo grada gde se nalazi Kristoferov vrtić. To je najstarija kineska četvrt u Severnoj Americi i najveća van Azije.
Financial district
Financial district je poslovni centar grada, glavna ulica se zove Montgomeri, a nezvanično je nazivaju Volstritom Zapada.
555 California Street
Firma u kojoj Gardner želi da se zaposli nalazi se na ovoj adresi. To je četvrti po veličini neboder u gradu, sagrađen 1969. godine i bio je najviša zgrada u San Francisku do 1972. kad je završen Transamerica Pyramid.
Transamerica Pyramid
Zgrada koju ćete zapaziti na početku filma je specifičan neboder sa piramidalnim vrhom. Zove se Transamerica Pyramid i bio je najviša zgrada od 1972. do 2018. godine, a danas i dalje predstavlja jedan od prepoznatljivih gradskih simbola. Pojavljuje se u mnogim filmovima, a u „Zodijaku“ je prikazana njegova gradnja u time-lapse tehnici.
Most Golden Gejt
Kris i njegov sin negde pri kraju filma dozvoljavaju sebi da odu na plažu. U pozadini se vidi čuveni most Golden Gejt. Po mnogima, ovo je najlepši most na svetu. Izgrađen 1937. godine, dugačak je 2.737 metara i u vreme izgradnje je bio najveći viseći most na svetu.
Fotot: Jelena Rafailović
Gradske ulice
Rim leži na sedam brda, Beograd na dvadeset devet, a San Francisko na čak – četrdeset tri! Njihova nadmorska visina se kreće od 60 do 285 metara, a nagib na najstrmijim ulicama ide do 30%. Pored čuvenog mosta, ovo je najprepoznatljivija odlika grada. Među brojnim ulicama, izdvaja se ulica Lombard, turistička atrakcija koju godišnje poseti oko dva miliona ljudi.
Foto: Jelena Rafailović
Ostale znamenitosti grada
Gradska skupština
Gradska skupština se u arhitektonskom smislu smatra jednim od najistaknutijih primera francuske renesanse u Americi, svojom lepotom i monumentalnošću podseća na palate evropskih prestonica i svakako je jedna od najimpozantnijih u gradu.
Ferry Building
Feri Bilding je takođe nezaobilazan, nalazi se u Embarkaderu, završen je 1898. i služi kao terminal za trajekte koji saobraćaju po zalivu ali takođe i kao tržnica i poslovni prostor.
Park Golden Gejt
Po obliku podseća na Central Park u Njujorku, a po površini je čak i veći od njega, na šta su stanovnici San Franciska posebno ponosni.
Tramvaji
Trenutno saobraćaju tri linije, od ukupno dvadeset tri koliko ih je bilo na početku. Više ih koriste turisti nego lokalno stanovništvo, a posebna atrakcija su tramvajske okretnice.
Foto: Jelena Rafailović
Magla
Da, dešava se da ljudi provedu tri dana u San Francisku, a da zbog magle uopšte ne vide most Golden Gejt!
Alkatraz
Sredinom XIX veka na ostrvu Alkatraz je sagrađena tvrđava, a zatim je osamdeset godina ostrvo pripadalo vojsci SAD-a. Prva zatvorska zgrada je podignuta 1912. godine upravo za potrebe vojnog zatvora.
Budući da je Ameriku zahvatio veliki talas kriminala 20-ih i 30-ih godina XX veka, došlo se na ideju da se formira novi zatvor, maksimalno obezbeđen, gde bi se najgori kriminalci iz cele zemlje držali pod kontrolom. Izbor je pao na Alkatraz koji je dodatno obezbeđen i modernizovan 1934. godine, kada ga civilne vlasti preuzimaju i on postaje federalna institucija. Budući da se nalazi na ostrvu koje je okruženo ledenom vodom i jakim strujama, smatran je zatvorom iz kojeg je bekstvo nemoguće. Tako je i bilo punih 28 godina, sve dok troje ljudi nije uspelo da pobegne 1962. godine. To je umnogome ugrozilo reputaciju Alkatraza kao neprobojne tvrđave, a imajući u vidu da su troškovi po zatvoreniku bili tri puta veći nego u ostalim zatvorima, 1963. je doneta odluka da on prestane sa radom. Godine 1979. snimljen je film „Bekstvo iz Alkatraza“ („Escape from Alcatraz“) koji prikazuje događaj, a glavna uloga poverena je Klintu Istvudu.
Najpoznatiji zatvorenici su bili Al Kapone i Robert Straud zvani Ptičar. O Straudu je 1962. snimljen film „Ptičar iz Alkatraza“ („Birdman from Alcatraz“), vrlo neobična i istinita priča. Pravi Robert Straud je umro godinu dana nakon što se film pojavio. Njemu samom nije bilo dozvoljeno da ga pogleda. Alkatraz je danas muzej i jedna od glavnih atrakcija koju poseti oko milion i po posetilaca godišnje. I za kraj priče o zloglasnom zatvoru, iako nam danas ta reč zvuči zlokobno, treba da znate da alkatraz na španskom znači… pelikan.
Hipi pokret
Da li ste znali da je hipi pokret nastao upravo u San Francisku? O pokretu verovatno znate sve, a ako ne znate, najbolji način da se upoznate je putem – muzike. Najveća imena šezdesetih, a koja potiču iz ovog grada, su svakako Dženis Džoplin i njen bend Big Brother & The Holding Company, kao i grupe Jefferson Airplane, Grateful Dead, Creedence Clearwater Revival i Santana.
Foto: Jelena Rafailović
Putovanje kroz filmsku istoriju grada
Malteški soko („Maltese Falcon“, 1941)
Prvi značajan film sa radnjom u San Francisku. Gledaoci širom sveta saznali su da na drugom kraju Amerike postoji veliki grad i luka po imenu San Francisko, mesto zagledano u Pacifik, Hong Kong i Šangaj, sa tramvajima, strmim ulicama, trgovima i mostovima, prepun ljudi sa svih strana sveta. Filmski klasik i uvek među deset najboljih filmova Hamfrija Bogarta. Prve scene prikazuju most Oukland Bej i Feri Bilding.
Tamni prolaz („Dark Passage“, 1947)
Još jedan klasik o čoveku (ponovo Bogart) koji uspeva da pobegne iz zatvora San Kventin nakon čega mu misteriozna žena (Lorin Bekol) pomaže da se dokopa grada. Ovde se San Francisko prikazuje u punom sjaju, sa mnogo više svetlosti nego u mračnom Malteškom sokolu. Na samom početku filma junaci prelaze most Golden Gejt, probijaju se kroz grad koji sada već izgleda kao prijatno mesto za život, a pri samom kraju je i scena vožnje gradskim tramvajem.
Vrtoglavica („Vertigo“, 1958)
San Francisko u boji. Remek-delo Alfreda Hičkoka za koje mnogi kritičari tvrde da je njegov najličniji film. Radnja romana po kojem je film snimljen se odvija u Parizu ali je Hičkok odlučio da je premesti u San Francisko.
Između ostalog, u filmu ćete videti Mission Dolores i raskošnu stambenu zgradu Broklbenk Apartments u ulici Mejson. Ista zgrada se pojavljuje i u filmu „Žena u crvenom“ (više o njemu dalje u tekstu). Legija Časti, muzej u kojem se glavna junakinja u tišini divi slici je deo Muzeja lepih umetnosti San Franciska. I, naravno, most Golden Gejt, ovoga puta u boji, prikazan u jednoj od ključnih scena u prvom delu filma.
Još jedna zanimljivost za kraj: ovo je prvi film u kojem je na uvodnoj špici korišćena kompjuterska tehnika. Ne zaboravite, pričamo o 1958. godini!
Dani vina i ruža („Days of Wine and Roses“, 1962)
Džek Lemon, izuzetan glumac i komičar i Blejk Edvards, poznati reditelj komedija, udružuju se i prave vrhunsku – dramu. Film prati agenta za odnose sa javnošću koji neprimetno klizi u alkoholizam, njegova mlada supruga mu se postepeno pridružuje u poroku nakon čega priča dobija neočekivan tok. Henri Mansini je osvojio Oskara za muziku.
Pogodi ko dolazi na večeru („Guess Who’s Coming to Dinner“, 1967)
Devojka iz San Franciska na povratku sa letovanja na Havajima obaveštava roditelje da je pozvala nekoga na večeru. I sve bi bilo uobičajeno da boja njegove kože nije – crna! Roditelji su u šoku.
Film pokreće zanimljivo pitanje da li su liberalni ljudi u stanju da ostanu liberalni i kada se radi o njima i njihovoj rođenoj deci. Ketrin Hepburn je osvojila Oskara za ulogu majke, a film je dobio i Oskara za najbolji scenario.
Prljavi Hari („Dirty Harry“, 1971)
Pisati o San Francisku a ne pomenuti Prljavog Harija je, naravno, nemoguće. Prljavi Hari (Klint Istvud) je priča o inspektoru koji pravdu sprovodi nemilosrdno i direktno, ne obazirući se na formalnosti. Ovo je prvi film u serijalu od pet, koliko ih je ukupno snimljeno.
Gradska skupština dobija svoje mesto u kadru kada Hari odlazi da podnese izveštaj gradonačelniku i primi instrukcije kojih se neće pridržavati. Takođe, jedna od scena gde serijski ubica vreba sa krovova, dešava se u blizini Crkve Svetog Petra i Pavla u ulici Filbert.
Sviraj to ponovo, Sem („Play It Again, Sam“, 1972)
Vudi Alen je snimio čak tri filma u San Francisku, što je za zakletog Njujorčanina kao što je on, zaista neobično. Svoj prvi film „Uzmi novac i beži“ („Take the Money and Run“, 1969), „Sviraj to ponovo, Sem“ i „Nesrećna Džasmin“ („Blue Jasmine“, 2013). „Sviraj to ponovo, Sem“ je film koji je Vudiju doneo masovnu popularnost.
48 sati („48 Hrs.“, 1982)
Film Voltera Hila, o policajcu (Nik Nolti) i robijašu (Edi Marfi, njegova prva uloga na filmu) koji imaju 48 sati da zajedno reše zločin.
Žena u crvenom („Woman in Red“, 1984)
Komedija Džina Vajldera, jedna od njegovih najboljih. Ključna scena odvija se u Broklbenk Apartments u ulici Mejson, zgradi koju znamo iz „Vrtoglavice“. Film je osvojio Oskara za najbolju originalnu pesmu.
Niske strasti („Basic Instinct“, 1992)
Poznati triler, pre svega zbog provokativnih scena sa Šeron Stoun, značio je i povratak Majkla Daglasa u San Francisko. Daglas je inače svoju popularnost stekao upravo ovde, zahvaljujući seriji „Ulice San Franciska“ koju je snimao od 1972. do 1976. zajedno sa Karlom Maldenom. Radnju prati sjajna muzika Džerija Goldsmita (nominacija za Oskara), a još jedna od stvari po kojima će vam film sigurno ostati u sećanju su scene vožnje uz obale Kalifornije i kuća na obali okeana. Radi se o putu koji vodi od centra ka Stinson Biču gde se kuća i nalazi. Majkl Daglas je u San Francisku snimio i „Igru“ („The Game“) 1997. godine, u režiji Dejvida Finčera.
Zodijak („Zodiac“, 2007)
Film po istinitim događajima o serijskom ubici koji se predstavljao kao Zodijak. Dejvid Finčer posvećeno je pristupio rekonstrukciji epohe i događaja do najsitnijih detalja.
Radnja filma počinje 1969. godine a uvodne sekvence prati pesma „Soul Sacrifice“ grupe Santana sa njihovog prvog albuma, koji je objavljen upravog tog leta.
Autor teksta: Milan Todorović
Pročitajte Priču o prijateljstvu i Gradu Anđela istog autora. Putovanja su sve češće inspirisana omiljenim filmovima i serijama.
Skorašnji komentari