Priče iz Maroka: Agadir
Foto: Mhamediyoussef from Pixabay
Predvečerje. Dok se avion približavao Agadiru, u daljini je kao opsena žmirkao Marakeš. Kao čarobna lampa koja čeka da bude protrljana i oslobodi duha koji ispunjava želje. Trepereva svetlost četvrtog po veličini marokanskog grada izoštriće i približiti magiju njegovih trgova, ulica i čudnovatog sjaja u očima njegovih stanovnika za par dana, kada mu se budemo vratili, kopnom.
Kasna jesen donosila je sa Atlantika blag miris soli i joda, ugodnu okeansku tišinu koju je tu i tamo prekidalo graktanje galebova. Lučki grad se spremao za počinak, a mi za nestrpljivo upoznavanje sa zemljom čije samo ime rasplamsava maštu i budi želju da se na terasama krovova rijada (tradicionalna marokanska višespratna kuća) u kojima ćemo uglavnom odsedati, ostane što duže, u noćima koje mirišu na urme, nanu i arganovo ulje.
Najlepši ukras Agadira je njegova obala kojom se u obliku izduženog polumeseca bratimi sa Atlanskim okeanom. Nekoliko kilometara dugačka peščana plaža sa kojom plima i oseka neprestano igraju žmurke, mogla bi da zadovolji turističke apetite i onih sa izbirljivijim ukusom. Dobrodošli su ljubitelji sportova na vodi, čiji je glavni saveznik vetar, naročito ako se uzme u obzir da je nezvanična marokanska surferska prestonica Tagazut (Taghazout) udaljena samo 23km severno od grada.
Foto: Louis Hansel from Unsplash
Agadir – spas od vreline letnjih meseci
Kada vrelina u unutrašnjosti Maroka tokom letnjih meseci postane nepodnošljiva, nemali je broj onih koji spas potraže baš ovde, među talasima, baldahinima, ležaljkama i trščanim zastorima. Lepo uređeno, pa čak za evropske standade moderno šetalište sa svojim restoranima, poslastičarnicama i barovima, stavlja Agadir na mapu savremenih i mondenskih lučkih i turističkih centara Severne Afrike. Tome u prilog svedoče luksuzni hoteli sa svojim otmenim apartmanima, baštama i bazenima ovičenim drvoredima palmi koji su se sjatili unaokolo.
Sa druge stane obale, iznad luke se nalaktilo brdo i na njemu kazba. U zemljama Magreba (regija afričkog kontinenta koja obuhvata države Zapadna Sahara, Alžir, Tunis, Libija i u manjem delu Mauritanija) reč kazba ima više značenja. Konkretno, u Maroku, njima se nazivaju utvrđenja u planinama Atlasa, tog zapadnog planinskog lanca koji se Severozapadnom Afrikom prostire u dužini od 2.300 km kroz nekoliko zemalja. Sam Agadir duguje ime berberskoj reči za utvrđenje, u ovom slučaju sa skladištem za žito koje se ovde nalazilo.
Sa dvestotinak metara visokog brda i masivnog utvrđenja, pruža se nadahnjujući pogled na luku, plažu i grad. Podignuta je sredinom 16. veka u nameri da zaštiti trgovinu u luci od pljačkaša i gusara. U njoj su svoja trgovačka predstavništva, svojevrsne ekspoziture imali najpre portugalski, a potom i holandski trgovci. Nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Agadir 1960. godine u kom je stradao svaki treći stanovnik, njih blizu 15.000, skoro sve što je mukotrpno građeno od kada se rodio Agadir, pretvorilo se u prah. Skoro sve osim kasbe. Strašne uspomene na najrazorniji zemljotres u istoriji Maroka pohranjene su u Memorijalnom muzeju, najviše na crno – belim fotografijama.
Podno srednjovekovne utvrde boje saharskog peska, preko čitavog brda, tako da se vidi sa bilo koje tačke sa obale, ispisano je tucanikom džinovskim slovima na arapskom „Bog“, „Kralj“ i „Narod“.
Marokanski kralj – voljen i poštovan
Marokanski kralj Muhamed VI, poštovan je i voljen među stanovnicima zemlje čije bi se ime moglo prevesti kao „kraljevstvo zapada“ ili „kraljevstvo večeri“. Muhamed bin Al Hasan, kako glasi puno ime njegovog visočanstva, osamnaesti je kralj blagorodne Alauitske dinastije koja vlada Marokom još od 1666. godine, čak i u periodima kada je Maroko bio francuska kolonija.
Uramljene fotografije, posteri i murali sa njegovim portretima ili čitavom figurom, neizostavan su kolorit na novčanicama marokanskog dirhama, skoro svakog dućana, restorana, knjižare, menjačnice ili recepcija hotela, a o školama, fakultetima, kancelarijama državne uprave ili o aerodromima, da i ne govorimo. Snažan argument za legitimnost njegovoj vladavini, vladavini dinastije kojoj pripada, kao i onih koje su prethodile (Idrisidi, Omejadi, Almoravidi, Almohadi, Merinidi, Sadi), leži u verovanju da su oni direktni potomci proroka Muhameda i to preko njegove kćeri Fatime. Kralj Muhamed VI je na čelu parlamentarne monarhije u kojoj kralj određuje premijera vlade, sve ministre i vrhovni je verski poglavar. Svog oca, živopisnog kalja Hasana II nasledio je nakon njegove snrti, u junu 1999. godine. Obrazovanje je sticao na univerzitetima u Rabatu, Briselu, Nici, važi za prozapadno orijentisanog monarha kome je jedan og glavnih ciljeva je modernizacija zemlje.
Mesto gde sunce sija 340 dana
Posebnost, mondenski i metropolitenski šarm Agadira u kojem sunce sija 340 dana godišnje, karakterišu neke zanimljive crtice iz prošlosti. Tenzije između velikih evropskih sila tinjale su i znamo gde, kad i kako eksplodirale 1914. godine.
Međutim, nekoliko godina ranije, velike evropske sile su mogle vrlo lako da zarate na samom obodu ”starog“ kontinenta, baš u Maroku i oko Maroka.
Besomučno iskorišćavanje svih mogućih vrsta resursa afričkog kontinenta i njegova nesrazmerna podela među halapljivim evropskim republikama, kraljevstvima i carstvima, rezultirala je dvema takozvanim marokanskim krizama, tačkama usijanja koja su mogle da u rat uvuku čitav svet, ili Evropu barem. Prva se zbila u gradu Tandžir (ili Tanger) 1905. godine, a druga baš u Agadiru 1911. godine. Tada je u njegovu, zbog blizine Gibraltara, izuzetno strateški važnu luku uplovio jedan brod. Bila je to topovnjača – ratni brod „Panter“, sa zastavom nemačkog carstva, oklopljeni prst u oko francuskim kolonizatorima. Požari obe krize gašeni su u Alshesirasu i Fesu, na konferenciji i mirovnom sporazumu. Ali, par godina kasnije, bilo je jasno da je rat neminovan i da se zapravo samo čekao još jedan povod.
Ostaće zabeleženo da su se u Agadiru od 1954-1956. godine vozile trke Velike Nagrade Maroka, a da je 1959. u agadirsku luku svojm jahtom svratio Anartozis Onazis u društvu, ni manje ni više do Vistona Čerčila.
14. maja 2022.
Diiivan tekst! Prosto sam poželela da ovog momenta sednem u avion royal charter service i poletim tamo. Maroko mi je već predugo na listi želja, a nikako da dođe na red. Ali biće, ako ne ove godine – sledeće hoće, sigurna sam.
14. maja 2022.
Balkan je danas najbezbedniji za letovanje a lako se snaci i za pare, mozes kod prijatelja i rodbine na letovanje.Sledeci mesec iznajmljujem auto u MMS rent a car pa sa porodicom na more deset dana.