Priče iz Maroka: Agadir
Foto: Mhamediyoussef from Pixabay
Kada se veče spusti na Agadir…
Nedaleko od hotela Senator, veče se stuštilo na ulice u kojima sve vrvi od života. Povučeni, skromno i staromodno odeveni stariji muškarcali sa izrazima lica koja zrače osobenim dostojanstvom, okupili su se u čajdžinici oko jedne šahovske table. Na suprotnoj strani ulice, u restorančiću brze hrane najčešće se služi i jede porcija koja sadrži četvrt ili polovinu pečenog pileta, pomfrit, svežu i aromatična salatu sa paradajizom i kolutovima ljubičastog luka. Skromno, ali ukusno i pristupačno.
Mladići sa frizurama „a la Kristijan Ronaldo“ okupljeni za stolom u ćošku pored frižidera, u kome se ne hlade boce sa pivom ili neka druga alkoholna pića, obuzeti mobilnim telefonima nisu ni primetili da su u restoran ušle dve mlade lepuškaste Francuskinje. A i da jesu, možda bi se samo međusobno sramežljivo pogledali, nasmešili i to bi bilo sve. Jezičku barijeru bi savladali lako, jer skoro svi Marokanci govore francuski i on je, pored arapskog i berberskog, jedan od zvaničnih jezika kraljevine.
Marokanci su fin i čestit svet, reklo bi se vrlo tradicionalno vaspitan, učtiv, ponekad možda nezainteresovan. Čak i nasrtljivi, dosadni i uporni prodavci svega i svačega, a sa njima ćemo se cenjkati širom Maroka, izazivaju simpatiju i poštovanje. Na neki način, oni su zaštitni znak ne samo Maroka, već i čitavog arapskog sveta.
Osmeh koji razoružava
Žene su retke među trgovcima. Bilo da nose hidžab, ređe nikab ili al-maniru, nikada burku (različite vrste, načini i stilovi vezivanja marama i velova, u zavisnosti od toga da li prekrivaju samo glavu, i glavu i vrat ili ili čitavo telo) ili na sebi nemaju nijedan od, po islamskoj tradiciji, simbola skromnosti, čestitosti i privatnosti. Dame su više zastupljene u uslužnom, medicinskom i obrazovnom sektoru. Naširoko je poznata njihova lepota. Vekovno mešanje arapskih, berberskih i evropskih plemena i naroda, iznedrili su mistiku, dubinu i poseban sjaj u očima marokanskih žena. Posebno je intrigantan i lep njihov prirodan i skladan osmeh koji razoružava.
Marokanska jutra
Noći krajem jeseni su u Maroku hladne i traju dugo, ali zato jutra svanjavaju prevratom. Dok si pojeo vruć msemen (četvorougaonu hleb – palačinku) sa sirom, zasladio jednim beghirom (takođe palačinke ali male, okrugle i sunđerastog izgleda) sa maslacem i medom, popio neizostavni čaj od nane, sunce se već raspojasalo i zagospodarilo. Na obodu jednog od najvećih sukova u čitavoj zemlji (suk – bazar, trgovačka četvrt) Sole Digudar (Soleil D’igoudar), mladić po imenu Fuad stoji kraj svoje pokretne tezge i strpljivo čeka mušterije. Već četvrt sata nije prodao nijedan sok koji cedi, uz pomoć jednostavnih skalamerija, iz nara, pomorandže i šećerne trske.
Foto: Ulrich_Wienand from Pixabay
Malo kasnije će privremeno spustiti ciradu na svoju tezgu, otići na molitvu u obližnju džamiju, a potom i u restorančić u ulici Ujedinjenih nacija gde se pijačari i zanatlije okupljaju u vreme ručka. Izbor je sužen i svodi se na par čorbi od paradajiza ili sočiva od kojih je posebno ukusna bisara i „vrhovni bog“ u panteonu marokanske kuhinje – jelo tažin (tajine, tagine). Ovo, verovatno najpoznatije marokansko jelo ime je dobilo po glinenom sudu sa karakterističnim kupastim poklopcem. U dalekom srodstvu je sa našim paprikašem, a postoje jagnjeći, pileći, teleći i riblji. Kuva se satima na tihoj vatri, a pored mesa, u tažinu se kuvaju povrće i lepeza začina.
Agadir – značajan kulturni i festivalski centar
Iako je tek deseti grad po veličini u zemlji, Agadir je značajan kulturni i festivalski centar Maroka. Najznačajni je Timitar, festival tradicionalne berberske muzike, zatim su tu Međunarodni festivali dokumentarnog filma i univerzitetskog pozorišta, Međunarodni salon umetničke fotografije i unikatni nacionalni šampionat u brejk densu.
Istini za volju, osim ako se dolazi ciljano na odmor, kada se putuje Marokom, a sa namerom da se za što manje vremena obiđe što više gradova, onda je jedan dan proveden u Agadiru sasvim dovoljan.
Vozač popodnevnog busa za Marakeš raskomotio je kravatu ispod kragne svoje pedantno ispeglane bele košulje.
Autor teksta: Aleksandar Mikić
14. maja 2022.
Diiivan tekst! Prosto sam poželela da ovog momenta sednem u avion royal charter service i poletim tamo. Maroko mi je već predugo na listi želja, a nikako da dođe na red. Ali biće, ako ne ove godine – sledeće hoće, sigurna sam.
14. maja 2022.
Balkan je danas najbezbedniji za letovanje a lako se snaci i za pare, mozes kod prijatelja i rodbine na letovanje.Sledeci mesec iznajmljujem auto u MMS rent a car pa sa porodicom na more deset dana.