Rodos 2. deo: Dva brda, praznik i jedan poseban restoran
Foto: Dimitris Kiriakakis from Unsplash
Sredina je avgusta. Velike vrućine još uvek nemaju nameru da se povuku i popuste, plaže na ostrvu bivaju sve tešnje i od raširenih peskira i ležljki jedva da može da se prođe do vode, a krigle piva se ispijaju kosmičkom brzinom. Zahvaljujući fenomenu zvanom ‘Feragosto’ i bezbroj turista pristiglih iz Italije, na ostrvu gotovo da nema slobodnog kreveta.
Za to vreme ostrvljani sa nestrpljenjem iščekuju Veliku Gospojinu, praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Uoči 15. avgusta, na večernjoj liturgiji dvorišta i crkve širom Grčke pune su vernika. Mnogi satima strpljivo čekaju u redu kako bi se pričestili, celivali ikone i upalili sveće. Svetlost upaljenih kandila obasjavaju lica svetitelja na ikonama okićenim cvećem, zlatnicima na lančićima i neobičnim limenim pločicama – tematama. Na njima su u plitkom reljefu predstavljene figure muškaraca, žena, dece, novorođenčadi ili delova tela kao što su noge, ruke, oko, uho ili srce. Njima vernici ukrašavaju ikone sa molitvama za ozdravljenje, dugovečnost sreću svojih bližnjih, zdrav porod i blagostanje.
U Kremastiju, mestu udaljenom desetak kilometara od grada Rodosa u pravcu aerodroma, nalazi se najveća crkva na ostrvu. Posvećena je Presvetoj Bogorodici, a samo mesto postaje epicentar proslave koja traje od 14. do 23. avgusta. U tom periodu glavna ulica ovog mesta je zatvorena za saobraćaj i pretvara se u praznično središte svetlosti, boja, dima, mirisa i ukusa. Panagia festival umnogome podseća na naše vašare, samo bez ringišpila, ‘zida smrti’ ili onih automobila na struju i „vozačima“ kojima je jedini zadatak da se, što je moguće jače zalete i sudare sa drugim automobilima.
Kao da su se na stotinama poređanih tezgi, pod razvučenom mrežom sijalica okupili svi ostrvski proizvođači i prodavci najraznovrsnijih šećerlema, vina, likera, meda, maslinovog ulja i maslina svih boja – sa ovim ili onim začinima, raznih grickalica, heklanih stolnjaka i šustikli, sapuna, mazalica i čudotvornih krema za podmlađivanje i svakakvih još đinđuva i koještarija. Među njima su čitavi pukovi veštih, ali bučnih roštiljdžija sa mašicama i hvataljkama kojima raspoređuju žar i prevrću gusto zbijene suvlakije, biftekije i tortilje na rešetkama površine bračnog kreveta. Na glavnom trgu, folklorne grupe izvode svoje zanimljive igre dok se na plesačima i plesačicama pod teškim kostimima presijavaju kapljice znoja na čelima. Ipak, oni dostojanstveno i profesionalno iznose program do kraja, u slavu Bogorodice, Kremastija, Rodosa i Grčke. Bez Panagie, Kremasti je obično mesto kakvih na ostrvu ima nekoliko desetina, sa njom, ono postaje religiozno i vašarišno (bez pežorativnih konotacija) središte ostrva.
Nešto pre Kremastija, iz pravca grada Rodosa na putu ka aerodromu, prolazi se kroz Ialisos, rodno mesto najčuvenijeg antičkog boksera – Diagorasa. Zbog dugih i lepih plaža, vetra i talasa kojih ovde ima u izobilju, Jalisos je naročito popularan među paraglajding surferima. Lepo ih je gledati sa obale kako neustrašivo u preletima krote prirodne sile, poskakuju čas metar-dva, čas u visinu trospratnice iznad ustalasane površine. Jalisos, mesto kakvih na ostrvu ima na desetine: koktel barovi stvoreni po meri Del Boja iz ‘Mućki’, turističke i agencije za iznajmljivanje automobila i skutera, suvenirnice i neonska svetla čiji se jeftin sjaj odbija o površinu vode malih hotelskih bazena. Njegovu jednoličnost narušava fantastično brdo Filerimos, dušebrižnik obrastao u borovu i kedrovu šumu, stražar koji motri na obalu i njegove stanovnike. Na njegovom vrhu leže tragovi antičkog Ialisosa, jednog od šest gradova moćne federacije Dorskog Heksapolisa, koji su se od 11. do 6. veka p.n.e. nadmetali za dominaciju na jugozapadnom delu Male Azije.
Kao u nekoj otvorenoj knjizi iz istorije od kamena, mermera, peščara i prašine, za dugovečnost se nadmeću ostaci hramova ‘besmrtnih’ sa planine Olimp, manastir iz viteške epohe i veliki betonski krst nadvijen na najvišoj tački 257 metara visokog brda, koji su podigli Italijani u prošlom veku. Za dobrodošlicu su zaduženi paunovi koji, u zavisnosti od prisebnosti i uzrasta posetilaca, mirno šetaju u parovima i sa svojim mladuncima, ili panično trče u šipražje.
Starogrčki hramovi nisu imali sreće da budu obnovljeni pa zainteresovanima ostaje da nagađaju kako su oni izgledali i u mašti sastave delove stubova i masivne blokove uredno složene u delimičnom hladu nekoliko vitkih čempresa. Manastir zajedno sa crkvom naslanja se na ono što je ostalo od akropolisa. Podignut je u 14. veku, ali ga je dva veka kasnije, kao kaurski, spalila i uništila osmanska ruka. Voljom, novcem i znanjem Italijana obnovljeni su i oni ne moraju da se zamišljaju. Neretko, ovde se organizuju venčanja i krštenja po pravoslavnim obredima i običajima, no, lepe Grkinje u kratkim suknjama na visokim štiklama ne haju mnogo za pravila oblačenja na takvim mestima.
Čudotvorna ikona presvete Bogorodice koju je, veruje se, sveti apostol Luka naslikao gledajući u Hristovu majku, nakon dolaska na Rodos iz Svete zemlje, dobija ime po ovom brdu – Filermosa. Oko dva veka je provela u crkvi bdijući nad ostrvom, njegovim stanovništvom i čuvarima u oklopima pristiglih iz svih krajeva Evrope. Kao jedna od tri svete relikvije viteškog reda (uz čestice časnog krsta i *******aka svetog Jovana Krstitelja) praćena ognjem, udarcima macolom i mahanjem jataganima osmanskog osvajača i uništenja crkve, ikona Bogorodice Filermose počinje svoje neverovatno putešestvije, čije se stanice nalaze u Rusiji, Berlinu, Kopenhagenu, Beogradu. (O njenoj i o sudbini viteškog reda saznajte u putopisu sa Malte – ‘O Malti i njenim vitezovima‘).
Staza koja veže manastir i mesto sa najlepšim vidikovcem na brdu i velikim kamenim spomenikom u obliku krsta koji se na njemu nalazi, simbolizuje Hristov put stradanja ka brdu Golgota ili ‘Via Dolorosa’. Stešnjena medu drvoredom mirisnih kedrova, stazica i njenih 14 kamenih panoa sa izgraviranim bronzanim pločama podsećaju na poslednje čase božijega sina i njegov put od vile Antonije do polaganja tela u grob. Sa terase podno spomenika sagrađene na blagoj litici, širina prostora oko Filerimosa čini se bezgranična i neuhvatljiva. Na polukružnoj panorami se smenjuju vrhovi susednih brda, ružnjikava naselja u kotlini, aerodromska pista i avioni koji sa te udaljenosti izgledaju kao igračkice, ustalasano plavetnilo Egeja, robusna turska poluostva na samoj ivici horizonta. Mnogo je onih koji će baš sa ovog mesta, naročito sa zalaskom sunca, pokušati da neuhvatljivu magiju, melanholičnost i sjaj zrelog leta uokviren u ram predvečerja zarobe u nekoliko fotografija. Preporučljivije je da se ti časi i taj pogled sačuvaju kao amajlija i vredan relikt u vitrinama dragocenih sećanja.
U Kukosu se i večeras traži slobodan sto više.
Autor teksta: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari