Sejšeli – u potrazi za Edenom
Koračajući stazama snohvatičastog magnovenja, ophrvana omniprezentnom znatiželjom u praskozorje, dva radoznala oka, tumarajući po kabini čelične ptice razmahnutih krila, kroz majušan prozor posmatraju filigranski izatkanu potku kopnene mase, rasprostrtu u naizgled beskrajnom modrilu Indijskog okeana. Niska sofisticiranih baroknih bisera, sačinjena je od tačno 115 perli, nosivši u svakoj od njih njenu jedinstvenu sudbinu, čije saglasje vanvremenski odjekuje tragovima nezaborava, lišenog egzistencijalizna i štedro obogaćenog najplemenitijim eskapizmom – Sejšelski arhipelag; raj sam, ili makar vera u njegov pronalazak.
Koračajućim rajskim vrtom
Ugnjezdivši se dovoljno daleko od primarnih trgovačko-osvajačkih puteva, Sejšelska ostrva brižljivo su vekovima čuvala svoju ekskluzivnost, nedokučivošću i izolovanošću, živeći svojom imanentnom logikom, blagoslovljena vaskolikim raskošnim blagodetima volšebno nesebične prirode.
Kročivši na tlo rajskog vrta, ljudska ruka se trudila da prirodu podredi činivši je začinom ljudskog postojanja, prefinjenim kulisama za istorijske događaje i sve one, možda i bitnije lične pripovesti, često nevidljive, neispričane, skrivene, tajnovite; sve one težnje, žudnje, nadanja i strahove.
No, priroda je svojom nadmoćnošću nadvladala, dokazavši još jednom da su sve one velike vojskovođe, stremljenja i planovi, ništa drugo do čaura živih sećanja, ukrašena velikim imenima unutar zabeleženog vremena ispunjena sićušnim sferama koje međusobno prijanjaju i prepliću se. Konačno, sve ove sage ostaju samo uspomene iz životopisa, crtice iz hronika i povesti vremena, bivšeg ili sadašnjeg, koje će skorije nego što se misli i želi, bivšim postati.
Ko god da je stvarao svet – Sejšeli su mu bili miljenik
Priroda je prema Sejšelima zasigurno bila milosrdna, neštedivši ih, darujući kao kakav raskalašni i posvećeni ljubavnik, preimućstvima retko gde drugo znanim. Posetilac stiče utisak da je kolorit ostrva nadrealno intenzivan, opčinjavajući svojom snagom oko u kome se mešaju istinsko divljenje i neverica pred viđenim, oplemenjujući dušu i rasplamsavajući maštu. No, mašta je ovde stvarnost, izmaštana od strane nekog drugog i prepuštena na radost posetiocu, kao kakva fosilizirana esencija istinske sreće i dobrobiti.
Sejšeli sa svojim plažama dozvoljavaju samo jednu emociju – iskreno divljenje
Nepregledne plaže, čija obala krivudavo vijuga, kao nasumično odmotano klupko vešte pletilje, oivičene puderastim peskom nadrealne finoće i beličavosti, opervaženi su granitnim monolitima, čija dramatičnost svojom spektakularnošću nužno zahteva divljenje i zapitanost.
No, pitanja su na Sejšelima nedopustiva kategorija, gotovo bespotrebna, shvativši činjenicu da je odgovora ma gde sezao pogled previše, i da bi pitanja izgubila smisao i da bi njihovo ispisivanje zahtevalo mastila taman koliko je mora koje Sejšele okružuje. Multituda spektra razvejava se pred posetiocem, stvarajući pregršt slika za nezaborav.
Ovde je nestvarno stvarno, a hipertrofija utisaka, koja bi često na nekim drugim mestima delovala smelo, zastrašujuće ili zbunjujuće, ovde je više nego realna, poželjna i opipljiva, uveravajući da istinska lepota postoji u svoj svojoj omnipotentnosti i sporadičnoj fragilnosti.
Kreolski duh
Prestonica Sejšela, Viktorija, dakako nazvana po engleskoj kraljici, najmanja je afrička prestonica. U lepoti minijature, vešt posmatrač pronalazi sve one dražesne elemente kompleksne slagalice koji su istoriju ovih ostrva odredile; kolonijalno nasleđe i praktičnost zdanja engleske ere, rafiniranost drevnog francuskog šarma, tragove vičnih arabijskih i azijskih trgovaca koji su se voljom sudbine našli, nasukali ili voljno odlučili da im ovaj deo sveta postane dom; partikule afričke duše i korinđačke magije, stvarajući nadasve poseban kreolski duh kojim se Sejšeli osobito ponose.
No uzevši u obzir veličinu glavnog grada, sasvim je pogrešno pretpostaviti da je Viktorija provincijalna varošica dalekog kutka sveta. Ona funkcioniše uljuljkana u udobnu, nehajnu i sporoživeću, sporadično setnu melahnoliju i neodložnost popodnevne fijeste, kao eskapizma od večne vreline kao minimizirana replika metropole, poštujući svaki ritual pristojne prestonice.
Stanovnici Sejšela čine se neverovatno krotkim, pitomim i sasvim posebnim, na momente stidljivim i povučenim, na momente žarkim kao i kontinent sa koga potiču, sporadično letargičnim, no beskrajno pristojnim i urednim, večno na sebi noseći auru mirišljavog talka, koji kao da u sebi nosi sve lepote jedne daleke i po mnogo čemu posebne zemlje; njenu zavodljivost, privlačnost, dostojanstvenost i onaj večno potreban tračak neobjašnjivog i neopisivog a tako neophodnog sastojka, strasti, jednostavne reči koju zapravo ni jedna reč nije dostojna podrobno da opiše, niti slika da dočara.
Kako bi čovek u potpunosti spoznao celokupnu lepotu Sejšela, fotografije su samo blede kopije realnosti. Suština se, reklo bi se, ipak nalazi u iskustvu.
Coco de mer
U rajskom vrtu ni najveštiji vrtlar sa potpunom sigurnošu ne bi bio u stanju uz vaskoliko znanje da da valjane odgonetke na sve na čuvanje mu poverene mirođije; no jedna, svojim neobjašnjivim postankom zasigurno zavređuje posebnu pažnju.
Dvostruki kokos, endemska vrsta karakteristična samo za Sejšelski arhipelag, za čiju verbalnu deskripciju ni svi eufemizmi ovog sveta ne bi bili dovoljni. Koliko je sam kokos i sejšelska palma interesantna, toliko su interesantne i legende koje se o njemu ispredaju još od pronalaska. Muški oblik bananolike forme i njegov ženski parnjak torzolike konstrukcije najlepše nimfe, ostavljaju više nego dovoljno prostora za ličnu interpretaciju, no legende kažu sledeće:
Tajna romansa skrivena olujom
Njegov specifičan oblik, te misterija koja okružuje njegov pronalazak, dala je povoda da mu budu često pripisana mitološka, nekad čak i mitska svojstva i karakteristike, dajući mu natprirodne moći i snažna afrodizijačka svojstva. Muški i ženski kokos rastu na zasebnim stablima. Prema verovanju muško i žensko drvo, svoje proizvode stvaraju tokom burne romanse u oluji. No, drveće je očigledno dovoljno stidljivo i ljubomorno čuva svoju intimu, te prema pričama, svako ko se drzne da krajičkom oka proviri u taj floralni budoar, biće osuđen na slepilo ili smrt.
Ako su Sejšeli rajski vrt, onda je i sejšelski kokos – rajsko voće
Viktorijanci su verovali, recimo, da je na ostrvu Praslin ništa drugo nego prvobitni rajski vrt, pa je tako i ovaj kokos ništa drugo, nego rajsko voće. Ukoliko bismo se usudili da poverujemo u istinitost ove legende, svakako ne bi bilo teško pretpostaviti da bi Eva, predajući ga Adamu pred sobom imala, prilično težak posao, znajući da kokos može da teži i do trideset kilograma. Da li se isplatilo?!
Ako postoji – raj se zove Sejšeli
Čekajući dug let, onespokojen činjenicom neminovnosti skorašnjeg povratka, na jednom od retkih svetskih aerodroma čiji enterijer je hrabro zakoračio u eksterijer, prožimajući se sa prirodom čiji je intergralni deo, pogled se zaustavlja na vremešnoj Parižanki pogleda prodornog poput sečiva samurajskog mača, koje traže sabesednika i saučesnika. Iznenadno upita: Smatrate li da postoji raj ?
Madam, nadam se da će proteći još mnogo vremena pre nego što na to pitanje odgovor dobijemo i Vi i ja, ali ukoliko postoji, želim da verujem da je nalik baš slikama kakvima tokom boravka na ovom mestu svedočismo. Zaćutasmo ostavivši beščujnosti da da odgovor i oblikuje čestice sećanja za večnost. …
Autor teksta: Slobodan Petrović
15. april 2024.
Prestao da citam kod omniprezentna! Nepismeno!
19. april 2024.
Što ste vi neki zajedljiv i nedobronameran čovek. Da ste pročitali članak, kao i ostale članke koje je napisao isti autor koga sa zadovoljstvom pratim od kada su se njegovi tekstovi prvi put pojavili na ovom sajtu shvatili biste, siguran sam, da se ovo ne samo ne može svrstati pod „nepismeno“, nego je više nego redak primerak pismenosti i krajnje posebnog stila u našim pisanim medijima. Žao mi je što ste ostali uskraćeni za nešto lepo.
18. april 2024.
O, Bože, uzmi me, i baci me na Sejšele. Čak i ako tom prilikom slomim nogu, neću se buniti, hihihi. Šalim se malo, ali stvarno su prelepi! Nažalost, o njima mogu samo da maštam, jer za letovanje tamo, u nekom all inclusive aranžmanu, plus Royal charter service let – nemam, ali moja mašta može svašta!
A nikad se ne zna, možda mi se već sledećeg leta pruži neka takva prilika…
18. april 2024.
Bila sam 2021 god u septembru u hotelu Savoy na ostrvu Mahe. Medjutim, zbog vetra nismo uspeli da odemo na Praslin i La Dig. Cula sam da je najlepše vreme od kraja januara do aprila pa je maj vetrovit. Htela sam sad u maju preko Kontikija, ima na Praslin 7 dana ali sam trazila da mi naprave na 12 dana ali evo 4 dana cekam ponudu. Ako ne, ici cu preko Travel jer on mi je i prošli put radio i super su odradili. Medjutim, mnogo se putuje zbog presedanja. U septembru mi je bilo smesno da iz mora idem pod kisobran, pada kisa a nema suncobrana vec samo ispod drveca, a zadnja 3 dana toliko je bilo sis misa da kreste iznad nas i lete ko vestice da smo svi morali da odemo sa plaze na bazen. Još kad sam cula da oni prenose koronu odsekla sam se. Volela bih i Mauricijus, kazu lepši ali je dalji. Bila sam prošle godine u aprilu 7 dana na ostrvu Bandos na Maldivima, kucica kao iz Strumfova, krevet sa baldahinom ali nesto nije me odusevio grad Male, kao geto, ocekivala sam nesto bolje. Mada i Mahe za pola sata da ga prospartas, ima taj hram, sat ko London, a taj krizni tok ko za bicikliste, ima lep muzej i botanciku bastu.