Sidnejska opera – simbol Australije
Foto: S O C I A L . C U T on Unsplash
„Sidnejska opera je jedno od neospornih remek-dela ljudske kreativnosti, ne samo 20. veka, već u istoriji ljudske civilizacije“, navodi se u odluci UNESCO-a da 2007. godine ovu građevinu stavi na svoju čuvenu Listu svetske baštine.
Zgrada opere izgrađena je 1973. godine u okviru sidnejske luke Džekson, u blizini još jedne velike gradske atrakcije – Sidnejskog lučkog mosta. Rađena je po projektu danskog arhitekte Jerna Ucona i smatra se jednom od najistaknutijih građevina 20. veka. Jern Ucon je upravo za nju 2003. godine dobio prestižnu Prickerovu nagradu iz oblasti arhitekture, a tokom dodele, američki arhitekta Frenk Geri izjavio je da je Ucon stvorio zdanje ispred svog vremena, i mnogo ispred dostupnih tehnologija… zdanje koje je promenilo imidž cele australijske nacije u svetu.
Zdanje
Opera pokriva površinu od 18.000m2 i leži na 580 stubova pobodenih 25m ispod površine mora. Snabdeva se strujom čija potrošnja je jednaka potrošnji grada sa 25.000 stanovnika. Poznata je po prepoznatljivim betonskim krovovima u obliku školjki.
Sidnejska opera građena je na mestu nekadašnje tvrđave, koje je ranije hiljadama godina služilo kao sveto mesto aboridžinskog naroda Gadigal. Premijer Novog Južnog Velsa, Joseph Cahill 1954. godine izjavio je da će upravo ova zgrada pomoći izgradnji boljeg i prosvećenijeg društva i da će postati sinonim za inspiraciju i maštu.
Kontroverze
Ipak, tokom izgradnje nije sve išlo tako glatko. Već tokom priprema bilo je mnogo poteškoća, ali izgradnja džinovskih betonskih školjki za krov predstavljala je poseban izazov, jer ništa slično nije rađeno nikada pre. Ucon je konačno smislio rešenje za ovaj problem, ali su sveukupni troškovi u međuvremenu povećani 10 puta. Zbog ovoga, ali i drugih nesuglasica, on napušta zemlju i projekat 1966. godine. Zato je samo spoljni deo zgrade rađen po originalnom projektu, a enterijer je poveren lokalnim arhitektama. Oni, nažalost, nisu bili dorasli ovom zadatku i Sidnejska opera se smatra jednom od najgorih u svetu po pitanju akustike. Izgradnja je konačno završena 1973. i koštala je 102 miliona dolara. Zvanično ju je otvorila kraljica ELizabeta II, a vatromet i izvođenje Betovenove Devete simfonije praćeno je u živom TV prenosu. Uconovo ime nije pominjano na otvaranju.
Opera danas
U toku je projekat rekonstrukcije i unapređenja Opere koji će ipak biti urađen po originalnim Ucerovim planovima, a njegova ukupna vrednost procenjena je na 275 miliona dolara.
Danas je Sindnejska opera najposećenija turistička destinacija grada, koju godišnje poseti preko 8,2 miliona posetilaca. Takođe je i jedan od najproduktivnijih centara scenskih umetnosti na svetu, sa preko 2.000 izvođenja tokom 363 dana u godini, za preko 1,5 miliona gledalaca.
Sidnejska opera sastoji se od pet sala, pet studija za probe, dve glavne dvorane, četiri restorana, šest barova i drugih komercijalnih sadržaja. Među pet sala za izvođenje su koncertna dvorana sa veličanstvenim orguljama, opersko pozorište, dramsko pozorište, atelje i malo pozorište sa oko 400 mesta.
Opera je poznata i kao deo scenografije za čuveni doček Nove godine u Sidneju, koji svake godine obuhvata svetlosne instalacije i vatromete u Sidnejskoj luci. Uz zvuke popularne muzike i pirotehnički performans koji traje i do 15 minuta, prenos uživo prati milijardu ljudi u čitavom svetu.
Pročitajte više o Australiji, najstarijem kontinentu na planeti. Saznajte više i od simbolu Beča – palati Šenbrun, i jednoj od glavnih atrakcija Londona – Bakingemskoj palati.
Skorašnji komentari