Siros – Čarolija u srcu Kiklada
Ermoupoli – stari grad, Foto: Ljiljana Đuričić
Kao velikom zaljubljeniku u putovanja i mediteranska ostrva, cilj je bio posetiti ih u što većem broju. Pre 5 godina započela sam svoju ekspediciju, pohod na ona, po mom mišljenju, najlepša. Nakon Majorke, Sicilije i Krita na red su došli Kikladi. Bajkovita plavo-bela Grčka i ostrvo Siros.
Kako sam u moru prelepih Kikladskih ostrva odabrala bazu odakle ćemo istražiti Mikonos, Santorini i Paros? Pa, zapravo, ono je odabralo mene, neku godinu ranije.
Na pozadini telefona dugo mi je stajala slika idiličnog morskog pejzaža. Pregledajući slike grčkih ostrva na internetu slučajno sam otkrila da se radi o Sirosu, administrativnom središtu svih Kikladskih ostrva. Pročitala sam tekst koji je jedan naš portal objavio o pomenutom ostrvu i donela odluku. Ta godina bila je rezervisana za Siros, prestonicu Kiklada i netaknutu Grčku.
Aranžmani preko agencija su bili neprihvatljivo skupi, stoga sam odlučila da sama organizujem letovanje za nas tri. Kupila sam karte do Atine, bukirala smeštaj, rezervisala brodske karte i napravila plan letovanja. Došao je dugoočekivani jul i mi smo se otisnule u avanturu po Kikladima.
Foto: Ljiljana Đuričić
Ostrvo je udaljeno 35 minuta avionom od Atine ili 3,5 sata vožnje feribotom od luke Pirej, najveće u tom delu Mediterana. Od srca preporučujem put brodom jer je doživljaj neuporedivo lepši kad mu se približavate sa pučine.
Nakon kratkog razgledanja Atine u kasnim popodnevnim časovima brodom kompanije Blue star ferries krenule smo iz Pireja put Sirosa. Bila su to tri i po sata iščekivanja i uživanja u zalasku sunca dok nam morski povetarac mrsi kosu.
Pod okriljem noći brod se približava Sirosu. To je naš prvi susret sa Kikladima. Glavni grad Ermoupoli, okupan noćnim svetlima, izgleda magično. Narednih 10 dana bio je naša baza, mesto odakle smo se ukrcavale na brodove do Mikonosa, Santorinija i Parosa.
Ermoupoli – glavni grad
Već prvog jutra dobrodošlicu nam je poželelo kikladsko sunce i pogled sa terase, koji je bio čista zahvalnost. Prva šetnja Ermoupolijem potvrdila je da nismo pogrešile što smo ga izabrale.
To nije turističko mesto već pravi grad sa oko 25.000 stanovnika. Grad koji živi tokom cele godine, a ne samo za vreme turističke sezone. Ermoupoli nije tu da se dodvorava turistima, već da ih potčini svojom autentičnošću. Ponosno stoji na pijadestalu najlepših grčkih gradova, prkoseći i odolevajući svim promenama koje turizam donosi. On pripada narodu Grčke i oni pripadaju njemu.
Neke od uličica Ermoupolija koje vode ka moru, Foto: Ljiljana Đuričić
Stanovnici Ermoupolija vole za sebe da kažu da su potomci boga Hermesa po kome je grad i dobio ime. Pre nego što se razvio Pirej, Ermoupoli je bio najvažnija luka ovog dela Evrope. U 19. veku važio je za jedan od prvih industrijskih i trgovačkih centara u zemlji. Nosio je nadimak “grčki Mančester”. Na Sirosu je otvorena prva brodska kompanija, prva bolnica, pošta i banka u Grčkoj. Upravo zato što je oduvek imao jaku ekonomiju, nije imao potrebu za masovnim turizmom.
Izvesno vreme ostrvo je bilo pod italijanskom vlašću, što je ostavilo duboki trag pre svega na arhitekturu grada. Kad se sa mora približavate ovom čarobnom ostrvu i ugledate veliki grad boje meda imate utisak da vas je put naneo na Siciliju.
Foto: Ljiljana Đuričić
Ne znam koje epitete da upotrebim da bih opisala svu lepotu Ermoupolija. Ne mogu da odlučim da li je raskošniji sa pučine ili dok šetamo njegovim senovitim ulicama, posmatrajući izloge suvenirnica i bugenvilije kojih ima na svakom koraku. Da li je lepši okupan suncem ili kada se spusti noć pa ulice i taverne vrve od ljudi?
Centar svih zbivanja u poslednevnim i večernjim časovima je trg Miaoulis i šetalište uz more sa bezbroj taverni i modernih kafića. Ceo grad se kaskadno spušta ka trgu gde se nalazi spomenik velikom admiralu i komandantu grčke vojske Andreasu Vokosu. Trgom dominira Gradska kuća u kojoj se nalazi Arheološki muzej Sirosa, dok su oko trga nanizane građevine u stilu neoklasicizma koje mu daju poseban šarm. U neposrednoj blizini nalazi se i Industrijski muzej koji govori o slavnoj prošlosti ovog ekonomski i strateški veoma važnog grčkog ostrva.
Bugenvilije kao zaštitni znak Sirosa, Foto: Ljiljana Đuričić
Ovde vekovima harmonično žive Grci pravoslavne i katoličke veroispovesti. Vatikan je čak dozvolio da se katolički i pravoslavni praznici slave istog dana i po tome je ostrvo jedinstveno u celoj Grčkoj. Na njemu je veliki broj kako katoličkih tako i pravoslavnih crkava i manastira.
Košarkaški turnir na trgu Miaoulis, Foto: Ljiljana Đuričić
Šetalište uz more, Foto: Ljiljana Đuričić
Najupečatljiviji verski objekat i zaštitnik glavnog grada je katedrala Agios Nikolaos, smeštena na litici iznad gradske plaze Vaporija, koja apsolutno dominira panoramom grada. Spada među najvećih pet crkava u Grčkoj, a izgradnju koja je trajala 60 godina, finansirali su bogati brodovlasnici.
Foto: Ljiljana Đuričić
U crkvi Uspenje Bogorodice u samom centru čuva se istoimena El Grekova ikona neprocenjive vrednosti za koju se veruje da potiče iz 1566. godine.
Foto: Ljiljana Đuričić
Na uzvišenju iznad grada smeštena je pravoslavna crkva Agios Dimitrios. Postoji tradicija da se svaki put kad brod uplovljava u luku na njoj oglase zvona i tako poželi dobrodošlica putnicima koji pristižu.
Ano Siros
Ako smo u donjem Ermoupoliju imali dodir Sicilije, iznad grada u Ano Sirosu imamo pravi mali Santorini. Ano Siros je najstarije naselje ostrva i nekadašnja prestonica. Danas je dom za oko 350 stanovnika, pretežno katolika. Naselje predstavlja splet uskih uličica sa malim tavernama, plavo-belim kućama, ispred kojih meštani vode razgovore znatiželjno zagledajući pokojeg turistu koji tuda prođe.
Ulice Ano Sirosa, Foto: Ljiljana Đuričić
Kada se savlada veliki broj stepenika i stigne do samog vrha i katedrale Agios Georgios (najviše tačke grada) sledi nagrada, a to je pogled od kog zastaje dah. Grad, luka i obližnja ostrva su kao na dlanu.
Za Siros se može reći da je ostrvo mopeda i mačaka. Mačke ovde imaju poseban status baš kao i mopedi, koji se provlače kroj najuže prolaze, a na njima se prevozi sve što može i ne može da vam padne na pamet. A mace su naročito umiljate i druželjubive. Kažu da ih je na ostrvu više nego meštana.
Foto: Ljiljana Đuričić
Ostala značajnija naselja ostrva su mondenska Posejdonija, Galisas, Finikas i Azolimnos. Međutim, nijedno od njih nema status pravog grada. Uglavnom su to mestašca sa plažom, nekoliko taverni, kafića i marketom.
Plaže na Sirosu
Što se plaža tiče, ovde ne očekujte jonsku boju vode, ali zato ćete dok plivate biti nagrađeni pogledom na tipične bele kućice nanizane po okolnim brdima. Najposećenije su Kini, Vari, Galisas, Finikas, Azolimnos, Vaporija i Agatopes. Sve do jedne su uređene, pristupačne i sa prozirnom bojom vode. Najjači utisak na nas ostavile su Kini, Vaporija i Galisas.
Vaporija je gradska kamenita, nalazi se ispod same katedrale Agios Nikolaos pa je poseban doživljaj kupati se sa pogledom na nju.
Foto: Ljiljana Đuričić
Galisas je posle glavnog grada najveće naselje ostrva, ima široku peščanu plažu sa dugim plićakom i kristalno čistom vodom. Ovo je ujedno i najveća plaža Sirosa sa svom potrebnom infrastrukturom. Galisas je prepoznatljiv po malenoj crkvici Agia Pakou koja se nalazi na brdu odakle se pruža divan pogled na područje oko ovog gradića. Od crkve vodi put ka maloj uvali Armeos, rezervisanoj za one koji preferiraju nudizam.
Agatopes je gradska plaža naselja Posejdonija. U Posejdoniji su šezdesetih godina bogati Atinjani pokupovali parcele i kuće, pa sada ima status mondenskog letovališta.
Na severnoj strani ostrva su manje i kopnenim putem teže dostupne uvale sa predivnom bojom vode. Postoje organizovani izleti brodom koji obuhvataju posete plažama Varvarusa, Aetos, Gramata, Lia.
Dopada mi se što plaže na Sirosu nisu pretrpane turistima, voda je kristalno čista a cene daleko niže u odnosu na susedna turistima okupirana ostrva.
Pogled na Galisas, Foto: Ljiljana Đuričić
Između ostalog, Siros je sjajan i zbog toga što odavde možete organizovati izlete brodom do najpopularnijih grčkih ostrva. Blizu su, a cene karata i više nego pristupačne. Mi smo se odlučile za Mikonos, Santorini i Paros i nismo se pokajale jer su božanstveni, ali o njima nekom drugom prilikom. Mikonos je udaljen 40 minuta brodom, cena povratne karte je 25€, Paros oko 90 minuta (15€) i Santorini (70€).
Deset dana u ovom raju je proletelo, ukrcale smo se na brod do Pireja i za kraj još jednom mahnule našem ostrvu uz obećanje da će nam se putevi nekad u budućnosti ponovo ukrstiti. Kažu da nekoliko ljudskih života ne bi bilo dovoljno da se sva grčka ostrva obiđu, istraže i zavole. Zar ima veće istine od te? Teško.
Autorka teksta i fotografija je mladi geograf Ljiljana Đuričić, u duši večiti putnik, avanturista i zaljubljenik u prirodu. Više o njenim putovanjima čitajte na blogu Lilianin svet putovanja, a možete je pratiti i na Instagramu i Facebooku.
Skorašnji komentari