Šri Lanka – Peradenija, Kolombo i još ponešto
Foto: Andromachos Dimitrokallis from Pixabay
Posvećeno Slobodanu Mićiću, nedavno preminulom doajenu vodičke profesije, svetskom putniku i pre svega velikom čoveku uz čije smo emisije odrastali, maštali i putovali svetom.
Lenjo se šetkajući pred kapijom botaničke bašte, grupica prodavaca kišobrana i kabanica, znatiželjnih pogleda i sa papučama na nogama, poput svojevrsnih manekena pljuskova uzvikivali su cene artikala, nadajući se da će tog prepodneva zaraditi koju rupiju. Sve je mirisalo na dobru zaradu, ali se nebo ubrzo razvedrilo. To ih nije naročito brinulo. Smene oblaka, sunca i pljuskova na nebu iznad Kendija česte su i nepredvidljive. Jedino što je izvesno jeste da se sa druge strane ograde nalazi jedno od najlepših mesta na Šri Lanki.
Peradenija
Kraljevska botanička bašta Peradenija, blistava je i po kiši i kada je osunčana. Verovatno bi bila podjednako lepa da je prekrivena snegom, kada bi na Šri Lanki za njega znali. Tragovi njenog osnivanja vode u 14. vek, prateći stope kraljeva i njihovih popodnevnih šetnji do palata koje su se tu nalazile. Zalaganjem i vrsnošću britanskih botaničara i pejzažnih arhitekata, sredinom 19. veka vrt je, manje-više, poprimio obrise današnjeg izgleda. Na površini nešto većoj od teritorije Vatikana, tačnije na 59 hektara, biljni svet je jednostavno “eksplodirao“ u svojoj raznovrsnosti, raskoši i lepoti.
I tako, šetnja može da počne stazicama koje vode među pedantno pokošene travnjake ukrašene cvetnim tepisima do avenija oivičenih drvoredima kraljevskih palmi vitkih stabala i razbarušenih krošnji, kroz mirisne vrtove začinskog i lekovitog bilja ili šetalištem uz obalu najduže ostrvske reke – Mahaveli, koja protiče uz ovo rajsko mesto. Prolazeći pored svih tih visokih i razgranatih stabala i krošnji, cvetova edenskih boja, paprati, puzavica, lijana, pedantno podšišanih živica i žbunova, teško je a ne zapitati se kako je moguće da se sve te biljke žive, zelene, cvetaju i mirišu tako jasno i lepo, da su toliko međusobno različite i da im svima prija baš ovo parče neba i zemlje?
Od 4.000 različitih vrsta, većina je sa Šri Lanke, ali ima biljaka koje su ovde donesene sa svih kontinenata. Džinovsko drvo smokve sa Jave izaziva posebnu pažnju i poštovanje. Njegove razgranate i izuvijane grane, kao vratovi mitološke hidre razbacale su se oko stabla, nekontrolisano, u svim pravcima. Umesto Herkula sa isukanim mačem i izbečenim pogledom, naspram njega stoje zadivljeni ljubitelji prirode. Malo dalje, bambus veličine našeg bagrema, orhideje i fikusi veličine stoletnog hrasta. Za one koji nikada nisu videli kako izgleda, tu je i drvo bodi. Za budiste ono ima više značaja nego maslina za hrišćane premda se ona u Bibliji pominje preko hiljadu puta. Sklupčan u dubokoj meditaciji, pod jednim takvim drvetom, čudnih listova zašiljenih vrhova, jednog posebnog jutra Sidarta Gotama postao je Buda.
Foto: Koshy Koshy from Flikr
Travnata površina kružnog oblika, veličine trga Slavija u Beogradu, putokaz je posetiocima kojih ima oko 2 miliona godišnje, da su na posebnom mestu. Iako ni po čemu estetski posebna, važna je jer je okružena drugim, manjim zelenim površinama sa drvećem, koje su u minulim vremenima zasadili slavni gosti ove botaničke bašte poput raznih kraljeva, prinčeva, predsednika, premijera, visokodostojnika…
Za razliku od beogradskog Parka prijateljstva u beogradskom parku Ušće, gde su belosvetski prijatelji i „prijatelji“ sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sadili uglavnom platane kao simbol dugovečnosti mira u svetu, u Kraljevskoj botaničkoj bašti Peradenija stvari stoje sasvim drugačije. Drveće koje su zasadili princ Henri od Prusije, kralj Edvard VII, grčki kralj Đorđe I, ili ruski car Nikolaj II Romanov, različita su po svom poreklu, izgledu i godini u kojoj su počela svoj novi, „slavni“ život. Baš kao i ona koja su zasadili Juri Gagarin, Indira Gandi ili U Thantn – nekada generalni sekretar UN i mnogi, mnogi drugi.
Među njima je i drvo lale poreklom iz Kvinslenda (Stenocarpus sinuatius) zasađeno 22. januara 1959. godine. Ispod imena i datima sađenja, na limenoj tabli piše da ga je zasadio, nekada „najveći sin naših naroda i narodnosti“ – Njegova ekselencija maršal Josip Broz Tito.
Nad rekom Mahaveli razapet je viseći pešački most. Pod teretom pešaka ume da se zaljulja i podigne nivo adrenalina u krvi onih koji u tim trenucima njišu na njemu. Ciku slepih miševa i cvrkut ptica koji su trajni podstanari u Peradeniji remeti saobraćajna buka sa obližnjeg magistralnog puta koji vodi ka Kolombu, metropoli smeštenoj na obali Indijskog okeana, izazovnog, egzotičnog imena, skromne prošlosti i sadašnjosti kojoj se žuri u izuzetno perspektivnu budućnost. Kao strateška luka u prošlosti je portugalskim, holandskim i britanskim kolonizatorima služila ka mesto odakle su brodovi krcati robom kretali uglavnom ka Mediteranu. Sinhaleška kraljevstva su za svoje prestonicu, što svojevoljno, što silom prilika, birale druga mesta za svoje prestonice. Međutim, odlaskom Britanaca Kolombo je dočekao svojih pet minuta, koji, eto traju i dan-danas.
Foto: needpix.com
Kolombo
Ime grada koje asocira na prezime slavnog moreplovca Kristofera zapravo nema ama baš nikakve veze sa njim. Od nekoliko verzija o etimološkom poreklu imena grada, najmilozvučnija je ona po kojoj je ovo ‘luka zelenih stabala manga’. Sudbinu ovog grada odredila je prirodna luka koja se tu zadesila, a iz koje su tovari cimeta ukrcani na trgovačkim brodovima, upoznavali svet sa misterioznim ostrvom. Verovatno je iz nje isplovio brod koji je na dvor rimskog cara Kaligule prevezao plesače sa ovog ostrva. Oni će, prema istorijskim izvorima, biti svedoci njegovog smaknuća 41. godine.
Četvrt Petah
Šireći strašne priče o još strašnijoj ptici koja pruće cimeta koristi kao građevinski materijal za pravljenje gnezda, arapski trgovci su ljubomorno čuvali tajnu o poreklu luksuznog i skupocenog začina. Kao spona između sinhaleških kraljevstava i ostatka sveta, sagradili su prvu naseobinu na mestu današnjeg Kolomba, a njihovi potomci i dalje žive u trgovačkoj četvrti Petah.
Simbol njihovog milenijumskog prisustva uobličen je u džamiji Džami-Ul-Alfar, neobično interesantnoj i lepoj bogomolji. Podignuta je početkom prošlog veka a njena neobična spoljašnjost, inače delo nekvalifikovanog arhitekte, izvesnog Labea, na sebi je, na neobično upečatljiv način ujedinila indo-islamski, neoklasični i gotički stil sa elementima saracenske arhitekture. Poput džinovske razigrane šahovske table sa hiljadu polja, njena čeona fasada vidljiva sa ulice, kao da treperi unakrsno isprepletenim crveno – belim romboidnim poljima, stubovima, terasicama okrunjenim trima kupolama.
Foto: Nazly Ahmed from Flikr
Retki su gradovi, a još ređe četvrti gde se na nekoliko stotina metara jedni do drugih nalaze budistički i hinduistički hramovi, gde džamija „ne smeta“ crkvi, i obrnuto. Takva četvrt je Petah, multietnička, dovoljano velika i široka za sve. To je užurbano trgovačko središte, slično bazaru, sa ulicama i stotinama prodavnica u čijm se policama nalazi najrazličitija roba. U odrazu staklenih izloga, kao na nekom prozirnom platnu, brkati prodavci, čistači, mršavi momci u potkošuljama izbledelim od znoja sa natovarenim džakovima na leđima i kupci koji negde žure, preslagujući robu, čisteći, cenkajući se, trgujući i stalno nešto uzvikujući, čine ovo mesto najživljim u Kolombu. Tamo se može naći sve, od voća i povrća do nakita i led lampi, od svežih plodova mora i ribe do elektronskih uređaja i igračaka.
Foto: PXfuel
Jezero Beira
Potpuno drugačiji ambijent uz nedostatak buke i jezero portugalskog imena nalazi se samo malo južnije od četvrti Petah, gotovo u geografskom centru grada. Beira jezero je nastalo veštačkim putem još u 15. veku kao vodena tampon zona između tvrđave, koja je služila kao uporište namesnika i trgovaca portugalske krune i eventualnih napada vojski sinhaleških kraljeva. Povezano kanalima sa morem, vekovima je zbog urbanizacije gubilo na svojoj površini i značaju, a do danas je ovo oaza grada, utočište mira i begunaca od nezaustavljivog ritma metroopole koja ga okružuje. Na njemu treniraju članovi veslačkog kluba, rekreativci voze pedaline u obliku labuda, a pešačkim mostom se stiže do ostrvceta i Gangaramaja parka na njemu.
Foto: David Stanley from Flikr
Istoimeni hram se nalazi u neposrednoj blizini i smatra se se jednim od najznačajnijih budističkih hramova u Kolombu. Kao u eklektičnom transu, tajlandska, kineska, indijska i šrilankanska arhitektura ujedinile su se da oblikuju duhovno središte pripadnicima najzastupljenije religije u gradu (ostrvu takođe). Kroz ovaj religiozni kompleks, slično kao i u brojnim drugim hramovima budističkog sveta, iz bogato ukrašenog hrama ulazi se u dvorište sa stupom, tu je negde i Bog zna koliko staro bodi drvo, muzej i biblioteka.
„Ispostava“ hrama Gangaramaja – Sima Malaka, u kojoj monasi i vernici meditiraju, nalazi se nedaleko od hrama, na samoj obali jezera, tačnije, na samom jezeru. Podignuta je na tri platforme koje su pontonskim mostom povezane sa obalom. Sagrađena je u kasnom 19. veku, ali je konstrukcija vremenom počela da tone. Sedamdestih godina prošlog veka je potpuno rekonstruisana i dobija današnji izgled. Dostojanstvena pojava i fotogeničnost hrama prožeti su harmonijom i duhovnošću. Desetine pozlaćenih statua Bude, identičnog izgleda, poređane su u vrstu, stražareći da neko ili nešto ne naruši spokoj hrama i onih koji su se u njemu zatekli, u prolazu ili su u njemu često.
Foto: Sergei Gussev from Flikr
Maradana i Lotosov toranj
Zahvaljujući trgovcima iz Indije u delu grada smešteg uz Petah – Maradana, podignut je najlepši hindu hram u čitavom Kolombu. Njegova glavna fasada i vatromet figura, pokreta i boja na njoj, posetioce ostavljaju potpuno zatečenim. U obliku izduženog trapeza, na sedam spratova, kao u transu stotine živo obojenih figura koje kao da nepomično čekaju da im neko ili nešto udahne život. Šri Kailasanathar Suami Devasthnam već skoro dve stotine godina drži na okupu svoje vernike i statue bogova, božanstava i junaka Ramajane na fascinirajućem zdanju hrama.
U pozadini hrama, kilometar-dva dalje, uzdiže se ubedljivo najveća građevina u čitavoj zemlji. Lotosov toranj, simbol modernog Kolomba, posle sedam godina građevinskih izazova konačno otvoren u septembru 2019. godine. Telo telekomunikacionog tornja podseća na skupljene latice božanskog cveta, noću je osvetljen i vidljiv gotovo iz svih delova ovog velikog grada.
Foto: Nazly Ahmed from Flikr
Park Prema-Galu
Nedaleko odatle, u pravcu prema okeanu, smestio se najpoznatiji park u Kolombu. On je zapravo velika zelena površina u obliku izduženog pravugaonika, skoro pa i bez jednog drvceta. Velik kao pet fudbalskih terena, Zeleni park Prema-Galu se prostro po najlepšem delu Kolomba. Oivičen bulevarom i okružen neboderima od kojih se neki i dalje grade, sa jedne strane, i obalom koju zapljuskuju talasi leti uznemirenog okeana. Nekada je ovuda grmeo topot konja u trkama i odskakivala loptica za golf, igrao se kriket, ragbi, polo, fudbal. Vikendom, park je okupiran šetačima, decom i prodavcima igračaka zmajeva koji se vijore na vetru koji duva sa okeana.
Najpoznatiji hotel u Kolombu
Na nekoliko kvadratnih kilometara unaokolo sjatila su se predstavništva brojnih nacionalnih i međunarodnih banki, kompanija i korporacija, čineći ovaj deo grada finansijskim i poslovnim centrom čitavog ostrva. Prisustvo hotela renomiranih lanaca pružaju smeštaj i komfor na visokoj nozi i pogled na beskrajnu modru neman. Šangri La, Kingzburi i Ramada su neki od njih. Ipak, svima njima,slavu je „ukrao“, za današnje standarde ne tako luksuzan, ali svakako suptilno privlačan, hotel izgrađen u maniru privlačnog kolonionalnog stila.
Hotel Gejl Fejs ili Prema -Galu, najpoznatiji je i najstariji hotel u Kolombu. Kada bi njegovi zidovi mogli da govore, ispričali bi da su tu od 1864. godine i da su u njihovim rashlađenim sobama odsedali i u otmenom hotelskom restoranu obedovali, između ostalih i Mahatma Gandi, Džon D. Rokfeler, Juri Gagarin, princeza Aleksandra od Danske, princ Filip, vojvoda od Edinburga, Indira Gandi, Hirohito, Ričard Nikson, zatim Ursula Anderson, Rodžer Mur, Sting, Če Gevara i naravno, Josip Broz. Njihove fotografije zauzimaju počasno mesto u kafe-baru hotela gde se po vrlo razumnim cenama može popiti, recimo, neki osvežavajući koktel.
Čak i ako neko nije gost ovog hotela, slobodno se može prošetati njegovim hodnicima, salonima, dvorištem, uz bazen okružen drvenim ležaljkama stvorenim za lenjo izležavanje pod suncem iznad Kolomba.
Foto: piqsels.com
Fort
Na drugom kraju ledine prema Galu, pre mosta kojim se prelazi estuar Beira jezera, ulazi se u deo grada po imenu Fort (Tvrđava). Tu se nalazi velika statua četvrtog po redu premijera Cejlona Solomona Banderanaika. Nešto dalje, grandiozno neobarokno zadnje bivše predsedničke palate gde je danas smešten Sekretarijat predsedništva. Obasjan popodnevnim suncem boja kamena peščara od koje sazidan pretvara se u zlatnu. Kako je li je samo velelepno izgledao kada je dovršen 1930. godine, usamljen, bez društva mladih solitera koji su u susedstvu podignuti nedavno.
I još ponešto…
Šrilankanci su skroman, nasmejan, srdačan i lepuškast svet. U očima im sija bezbrižnost ili to samo tako izgleda. Devojke i žene se ne oblače niti šminkaju napadno. Uglavnom nose dugačke i lepe koloritne haljine. Duge crne puštene kose ili savijene u pletenice i punđe i duboke tamne oči oivičene kreonom sreću se na svakom koraku. Muškarci svojim poslom žure u ispeglanim košuljama sa kratkim rukavima i brčićima pod nosom. Gde god i kad god nađu priliku, dečaci igraju najpopularniji sport na ostrvu – kriket.
U Kolombu ima još puno mesta koja bi trebalo obići ne bi li se bolje i šire upoznali sa kulturom, umetnošću i istorijom ovog podneblja. To su Nacionalni muzej, Memorijal nezavisnosti, Pomorski muzej, Muzej holandskog perioda na ostrvu itd.
Foto: John Gibson from Pixabay
Vrlo brzo, u zavisnosti od afiniteta turista, ambijent užurbane metropole može se zameniti dugačkim peščanim plažama, ležaljkama na hotelskom bazenu i hladom kokosovih palmi. U kom god smeru da se krene od Kolomba u pravcu obale, na samo sat vremena vožnje, stiže se do nekog od mnogobrojnih hotela koji zauzimaju mesta na samoj obali.
Tek kada se nogama zagazi u Indijski okean postaje jasno koliko je on moćan i ozbiljan. U danima kada je na plaži istaknuta crvena zastavica, sila kojom plivače (a pogotovvo neplivače) privlači sebi, nikada se i nipošto ne sme potcenjivati. Kada je okean pitom, uživanje u njegovim talasima je zagarantovano, a kada to nije slučaj, dovoljno je, uz neku dobru knjigu i ceđeni sok, slušati talase u neograničenim količinama i tako sačekati veče.
Na kraju, šta je to što povezuje maleni Kovilj i Šri Lanku? To svakako nisu njegov nadaleko čuveni manastir, skrovita kafana ‘Na kraj sveta’ niti uvek aktuelni i genijalni Laza Kostić, najpoznatiji sin ovog mesta. Između neba nad ovim parčetom Vojvodine i ostrva opevanog u Ramajani razapete su priče u knjizi ‘Svetlo ostrvo’, verovatno najvećeg srpskog putopisca 20. veka – Stevana Pešića. Nadahnjivao je svojim bajkovitim pripovedanjem o Indiji, Nepalu, Tibetu i Šri Lanki hiljade putnika sa naših prostora, a njegove knjige to čine i danas. ‘Svetlo Ostvo’, štivo za zanesenjake i one koji umeju da maštaju i sanjare, deo je obaveznog prtljaga kada se putuje na Šri Lanku.
Pročitajte prvi i drugi deo ovog izuzetnog putopisa o Šri Lanki, autora Aleksandra Mikića.
Skorašnji komentari