Tri dana na štikli Italije
Pre putovanja smo pomalo izgledali kao ljudi izbledelih nada, napuštenih ambicija i istrošenih osećanja, a onda se u nama desio preokret. Sudbinski susreti proizvode sudbinske ishode. Kao u nekom Felinijevom filmu, oko nas se iznenada pojavila neverovatna arhitektura, jedinstvena istorija i tradicija, kuhinja koja oduzima dah, nasmejani i gostoljubivi ljudi, misteriozna kultura… Regija Pulja (Puglia) je počela da nam otkriva svoje tajne.
Dan prvi. U prestonici Pulje
Bari, grad od tri i po hotela, jer je masovni turizam tamo negde. Hobotnica u zemički nas vraća niz hodnike prošlosti, na domaće viršle iz crvenih PKB kioska, detinjstvo i neka srećna vremena. U prestonici Pulje, gde god da se okreneš, izgleda kao da si na filmskom setu.
Bazilika u Bariju čuva ikonu, koja je dar kralja Milutina
Bari je grad crkava, među kojima dominira bazilika posvećena zaštitniku grada i velikom svecu, Svetom Nikoli. Bazilika i kripta sa moštima sveca je mesto hodočasća vernika, koji sa tihom molitvom na usnama i pobožno na kolenima, mole za sreću, ljubav i zdravlje. Ova bazlika zasenjuje sve, baš kao kada biste buktinju uneli sa svetlosti u mrak. Dok smo to doživljavali, oko nas je lebdela atmosfera prepuna duhovnosti i sugestivnosti. Imponuje i ikona pored oltara, dar kralja Milutina, kao potvrda emotivne razmene između plebsa.
Pasta iz Pulje se ne sme propustiti
Probali smo i tradicionalnu pastu iz Pulje – čuvene orekjete sa plodovima mora, koje uz vino bianco della casa, predstavljaju pravu eksploziju ukusa i koje se pripremaju sa opsesivnom pažnjom i brigom za svaki detalj.
Lepe žene iz Pulje prolaze kroz grad
Opuštena šetnja pored mora vodila nas je kroz šetalište – Lungomare di Bari, na koje je lokalno stanovništvo i te kako ponosno. Izgrađeno je u doba Musolinijeve diktature i najveličanstvenije i najduže je na celoj italijanskoj čizmi. Šetalištem šetaju lepe žene, sa lepim cipelama. Ako su oči ogledalo duše, cipele su ogledalo stila.
Rosone – čudesan stilski element
Na jedan detalj čudesne arhitekture niko od nas nije ostao imun. To je takozvani Rosone, kao stilski element na fasadama crkava, koji pored vizuelne lepote, ima funkciju prodiranja svetla iz spoljnog sveta. Rosone San Sabino je ukrašen mitskim bićima koji brane crkvu od zlih duhova.
Dan drugi. Matera i Ostuni, skriveni anahroni biseri Pulje, sa svojim kamenim srcem u centru
Ovde su čuda moguća, i nekadašnje ružno pače Italije se pretvorilo u mitske gradiće vanvremenske i gigantske lepote. Ulaz u drevnu Materu je kroz savremene i lepe delove grada, podignute radi humanog preseljenja celokupnog stanovništva, koje je živelo u nehigijenskim uslovima, u zajednici sa domaćim životinjama, u kućama uklesanim u kamenu. Ovaj kameni grad je mesto ljudske egzistencije i života u kome se u kontinuitetu živi već 9.000 godina. Očaravajući podatak, čak i za nas, nepokolebljive zaljubljenike u Materu, već na prvi pogled.
Katedrala u Materu sa zanimljivom skulpturom
Bazilika katedrala grada Matere nas je očarala sa otkrovenjem estetskog detalja fasade – rozonea, okruženog društvenim klasama Matere u vreme izgradnje. U podnožju je reljefna skulptura aristokrate, na levoj strani su zanatlije, na desnoj zemljoradnici i stočari i na vrhu je Sveti Aranđel Mihajlo, koji ponosno stoji na telu savladanog zmaja. Kamen je u Materi sve, od dekorativnih predmeta kamenih lampi, preko materijala za male i velike životne potrebe. Iako su lokalci možda grešili u nekoj od ovih kamenih izrada, oni su verovali u to sto su radili. To je definicija sreće.
Dan treći. Alberobello i Leće (Lecce)
Divan dan, nebo kao more, more kao nebo. Šta jedan zrak sunca može da uradi od čovekove duše. U Alberobellu, kao da nas je grom pogodio. U vazduhu se osećao duh karnevala. U toj bajci kućica pod imenom Trullo. Sada smo znali da smo stigli do kraja naše intimne i unutrašnje potrage za suštinom italijanskog juga. Čista lepota, suština svega i srećni zaključak našega puta. Lokalci ovde žive u miru, sporo i opušteno, od danas do sutra, dok je prekosutra već krajnji horizont budućnosti.
Prazni džepovi, a puno srce
Za kraj, gradić Leće (Lecce), koji je odisao svežinom, lakoćom, prolećem. Ulice starog grada su mirisale na neka prošla vremena. U Lećeu smo potrošili skoro sve evre koje smo imali, a napustili smo ga neuporedivo bogatiji nego sto smo ikad bili. Divnog li paradoksa života za nas mistične globtrotere, profesionalne putnike, nadahnute lutalice i kliku osuđenu na lutanje svetom. Jednoga dana, kada spustimo štitove i kada postanemo ranjivi, sećanje na ove dane iz Pulje, biće kao sveža voda na našim licima.
Kineska poslovica kaže, da se pored svakog čoveka samo jednom u životu zaustavi zlatna kočija. Neko se ukrca, a neko ne. Mi jesmo, a partizanska „O bella ciao“, jos uvek odzvanja u onom busu, tamo negde na jugu.
Autor teksta: Dejan Cerović
Fotografije: Vladimir Kulić
2. jun 2024.
Postovani, Matera se ne nalazi u regionu Puglia vec Basilicata. Inace region je vrlo sugestivan. Pozdrav
3. jun 2024.
Matera je u Basilicati, nije u Puglii…