U Talinu roboti dostavljaju hranu
Foto: Shutterstock
Priču o prestonicama baltičkih država zaokružićemo bajkovitim Talinom, gradom koji teško da bi vas ostavio ravnodušnim, štaviše.
Za razliku od Viljnusa i Rige, Talin se ne ogleda u bistrini reke koja protiče kroz njegovo srce, ali, čini se da on zbog toga uopšte ne mari. Smešten je na obali Baltičkog mora, ima dovoljno veliko ogledalo i ne moraju drugi sa mu govore koliko je lep, kad može to i sam da vidi. Još kada nebo nacrta oblake iznad njegovih tornjeva i krovova, panoramska fotografija Talina uslikana sa vidikovaca Starog grada, može da postane pravo malo umetničko delo.
Talin – važna tačka na mapama moreplovaca, trgovaca i osvajača
U svom osmovekovnom postojanju, doživljavao je skokovite uspone i strmoglave padove, ali je oduvek bio važna tačka na mapama moreplovaca i trgovaca. Osvajača takođe. Različite zastave su se vijorile na jarbolima brodova koji su uplovljavali u luku grada. Moćne crveno – bele Hanzaške lige, Danske, Švedske, Carske Rusije, potom one zloslutne, sa svastikama, a vrlo brzo i sa žutim srpom i čekićem u gornjem levom ćošku na crvenoj površini.
Još u 13. veku, Danci su prvi ovde sagradili tvrđavu - “Taani-linna“ – što bi u prevodu upravo značilo „Danska tvrđava„. Usput su neka slova promenila raspored, neka su vremenom izbledela, i Talin (Tallinn) dobi svoje današnje ime. Mada se istraživanje grada može odvijati i u kontra-smeru, iz pravca Viru kapije pa uzbrdo, najbolje bi bilo da se počne od starog dela grada spuštajući se sa širokog uzvišenja – ka njegovom zaravljenom delu. Na njemu su svoje mesto našli Skupština države, njena Vlada, strane ambasade, nekoliko crkava, muzeja i stotine kuća. Između njih se u hladu lipa probijaju staze koje vode do par vidikovaca. Sa njih se za pažnju posmatrača i titulu najlepšeg nadmeću tornjevi luteranskih i rimokatoličkih crkava Svetog Olafa, Svetog Nikole, Bogorodičine crkve i drugih, ali, i neobično vitka kula stare Gradske kuće.
Foto: Shutterstock, Toompea
Stari deo grada
Elegantno zdanje Skupštine ili Rigikogu, zapravo je samo deo Tompea (Toompea) tvrđave stare koliko i sam grad. U njoj ima mesta za tačno sto poslanika, a na barjaku iznad zabata i grba zemlje na kome su, mesto zauzela tri zlatna lava, povila se estonska trobojka. Kao i njene dve „komšinice“ (Litvanija i Letonija), i Estonija je 2018. proslavila vek od osnivanja zemlje, vek u kome će steći nezavisnost, izgubiti je na pola veka 1940. godine, pa je 1991. ponovo obnoviti. Kao jedan od simbola viševekovne ruske prisutnosti na ovim prostorima, tačno prekoputa zdanja Skupštine, dostojanstveno stoji crkva Aleksandra Nevskog. Blistava i raskošna, posvećena ruskom knezu i svetitelju iz 13. veka, izgleda tako kao da su neimari juče sklonili skele i molerski alat.
Foto: Shutterstock, Crkva Aleksandra Nevskog
Pod njenim kupolama, pre i nakon službe i o praznicima, njiše se 11 zvona od kojih najveća teži čitavih 15 tona. Iako su nakon Drugog svetskog rata Sovjeti planirali da je pretvore u planetarijum (to se desilo crkvi Roždestva Hristovog u Rigi), njom nikada nije prestajao da se širi miris tamjana. Ona se može podičiti da je u njoj, u jednom kraćem periodu 1946., kao pomoćnik u bogosluženju učestvovao tada sedamnaestogodišnji Aleksei Rüdiger, potonji Moskovski patrijarh i cele Rusije – Aleksej II.
Foto: Shutterstock, Stari grad – Talin
Krivudava mreža kaldrmisanih ulica odvešće vas niže, ka zgradici Vlade, skromnim ali šarmantnim zdanjima u kojima su smeštene ambasade, ili ka Episkopskoj katedrali svete Device Marije. Njena vremešna (13. vek), okoštala i robusna pojava okrečena u belo, teško da može ostati neprimećena. Iako je prvobitno bila namenjena katolicima, od 16. veka se u njoj mole luterarni. Sa tornja ovog nacionalno – kulturnog spomenika Estonije, pruža sa spektakularan pogled na čitav grad.
Gradska kuća
Ulica koju zovu „Dugačka noga“ strma je i uglačana vekovima. Ona nepogrešivo vodi kroz kapiju (Pika jala väravatorn), ka samom srcu Starog grada, njegovom zaravljenom delu i neobično privlačnom starom gotičkom zdanju Gradske kuće. Poput nekog ostarelog i sedokosog, ali i dalje dobrodržećeg manekena kome vreme ne može ništa, i ona odoleva vekovima i pobuđuje divljenje. Ne samo što je po njoj i čitav trg dobio ime, to je najstarije zdanje gradske kuće u regionu Baltika, starije od bilo kog sličnog u čitavoj Skandinaviji. Na 64 metra visokom tornju šepuri se vetrokaz sa sve siluetom petla na samom špicu. Pod njim u baštama kafića i restorana na prostranom trgu gosti dozivaju konobarice i naručuju šta im je po volji. Neki obilnu porciju pečenih kobasica, rebara ili krvavice sa krompirom, ili samo pivo ili kafu.
Foto: Shutterstock, Gradska kuća
U toku je Evropsko prvenstvo u fudbalu pa su mnogi zagledani u ekrane televizora. Estonija se, naravno, nije kvalifikovala, ali se i ovde, najveća sportska smotra prvog dela leta 2024. godine, dok ne počne Olimpijada u Parizu, pomno prati. Talin se može podičiti da je, u neku ruku, zazvučaće neverovatno – olimpijski grad. Kako sad to? Vrlo jednostavno. Kada su 1980. godine Letnje olimpijske igre organizovane u Moskvi, takmičenje sportista u jedrenju je održano u Jahting centru glavnog grada tadašnje Estonske Sovjetske Socijalističke Republike. Malo dalje, iz luke se sprema da isplovi feribot kompanije Finlandia za Helsinki. Nekoliko puta dnevno oni polaze ka glavnom gradu Finske, i obrnuto, ka Helsinkiju iz Talina.
Čuvene kule i trg
Iz starog grada posetioce ispraćaju ili dočekuju kule Viru kapija. Dva tornja sa kupastim krovovima preživeli su vekove i jedna je od 8 kapija kroz koje se nekad ulazilo u grad. Njih dve, dobrodržeće dame, i dalje su fotogenične. U njihovoj neposrednoj blizini nalaze se ostaci masivnih, sivih, hladnih i dobro očuvanih zidina koje su opasavale Talin. Sa druge strane kapije, polako se stupa na Viru trg, u prošlosti se zvao Sovjetski, pa Staljinov. Njime prolaze tramvaji koji su, kao i uostalom i sva sredstva gradskog prevoza, besplatni za građane Talina. Na njemu se nalazi i najviše zdanje u gradu – hotel Viru.
Foto: Shutterstock, Viru kapija
Na 23. spratu se za vreme Sovjetske vlasti nalazila radio stanica koju su zvali i KGB radio. Gosti hotela su, naravno, bili špijunirani, sobe ozvučene, i tek su 1994. godine, tri godine nakon što je radio stanica bila ugašena, otkrivene tajne sobe.Danas se u hotelu nalazi KGB muzej (Комитет государственной безопасности, podsećanja radi šta znači ova skraćenica). Talin pod svojim kaputom ponosno čuva zdanje u koje se smestila i Estonska nacionalna opera. Ona je leti zatvorena ali vredi otići do nje i fotografisati je spolja, naročito zbog rampe na parkingu za autobile. Krajnje originalo, one su u obliku dirigentskih palica sa sve džinovskim šakama koje ih pridržavaju. Genijalno.
Tehnološke inovacije
Estonci su izmislil nešto bez čega pre petnaestak, dvadeset godina gotovo da nismo mogli. Sećate se Skajpa (Skype)? Smatra se da je u ovoj zemlji jedna od najbržih internet veza na svetu, a ni tehnološke inovacije im nisu strane. Ako se na trotoarima Talina mimoiđete sa simpatičnim belim skalameeijama veličine usisivača sa tri para točkića koji umerenom brzinom nekuda žure, nemojte se previše čuditi. Njih ima stotinak, dostavljaju hranu i ostale potrepštine, i ambiciozan su projekat grupe lokalnih inzinjera. Nije nemoguće zamisliti ih na trotoarima gradova bilo gde u svetu za koju godinu, što je i plan.
Foto: Shutterstock, Rotermanni
Živopisna četvrt Rotermani (Rotermanni) bila je pravo igralište za brojne arhitekte. Oni su na neobičan i skladan način pomirili lepršavu modernu arhitekturu sa onom jednostavnijom, i nadogradili zdanja u kojima su nekada bili smešteni mlinovi, skladišta, majstorske i stolarske radionice. Šetajući njom, naići ćete na kafić koji nosi ime jednog od remek-dela čuvenog reditelja Andreja Tarkovskog. Neke od scena kultnog filma Stalker (1979) snimane su u ovom delu grada.
Zelena oaza grada
Foto: Shutterstock, Kadriorg
Kad smo već kod kinematografije, deo radnje fenomenalne srpske kriminalističke TV serije Besa, smešten je i sniman u Estoniji. I kad ste već tu, otiđite na stanicu tramvaja koja prolazi kroz Viru trg i ukucajte se na liniju broj 1. Ona ce vas odvesti do divne zelene oaze grada i prostranog parka Kadriorg. Ovo parče zemlje je privuklo pažnju i samog cara Petra Velikog koji je dao da se u njemu sagradi letnjikovac. U maniru takozvanog Petrovskog baroka, u 18. veku u parku, čije bi ime mogli da prevedeno kao „Katarinina dolina“, zablistala je lepršava trospratna palata u kojoj je svoju kolekciju izložio Muzej umetnosti ove zemlje, odnosno jedan njen deo.
Vožnja do talinskog aerodroma iz centra grada staje u nekoliko minuta vožnje.
Hüvasti (doviđenja) Taline!
Tekst: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari