Dragocene destinacije koje uništava selfi kultura

Dragocene destinacije koje uništava selfi kultura

Kada su se na Instagramu prošlog marta pojavili postovi procvetalih polja maka sa jezera Elsinor, hiljade ljudi je pohrlilo u mali kalifornijski grad. Neverovatnih 100.000 posetilaca je zabeleženo tokom samo jednog dana, što je dovelo do ogromnih zastoja u saobraćaju i uništene prirode, te je lokalna vlast ovo nazvala „Apokalipsom zbog maka“.

Ulica Kremju (Crémieux), izuzetno fotogenična pariska ulica, toliko je preplavljena Instagram „influenserima“ da su frustrirani meštani zatražili od vlasti da zabrane svako fotografisanje i video-snimanje tokom vikenda i večeri. Od Rima, gde sada za sedenje na čuvenim Španskim stepenicama stiže novčana kazna i do 400 eur, do Pariza, gde je posetiocima Luvra dato manje od jedne minute da pogledaju Mona Lizu, a zaposleni su u maju organizovali protest, žaleći se da se „Luvr guši“, na nekim od najpoželjnijih turističkih destinacija na svetu gužve su veće nego ikada.

Foto: Foundry Co from Pixabay

Ovo je delom zbog toga što svetski turizam raste brže nego što se očekivalo. Tokom 1950. godine manje od 25 miliona ljudi je obilazilo svet. Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija je predviđala da ćemo do 2020. godine dostići 1,4 milijarde svetskih putnika – a to je broj koji smo prošle godine već dostigli. Kako bi ukazala na problem, turistička kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, „Responsible Travel“ kreirala je mapu mesta prezasićenih turizmom, označivši 98 destinacija u 63 zemlje na kojima se oseća pritisak prevelikog broja posetilaca. Na listi se, između ostalih, nalaze Kip slobode u Njujorku, nacionalni park Josemiti, ostrva Galapagos, Velika piramida u Gizi i Stounhendž.

Foto: Sally Wilson from Pixabay

Tokom istorije, turisti iz viktorijanskog doba, posebno britanski turisti više klase, nisu se posebno brinuli o šteti koju su naneli. Oni su često tretirali svoje omiljene destinacije poput pijace prepune zanimljivih kolekcionarskih predmeta ili svojevrsnih trofeja sa svojih putovanja. Britanski slikar Bendžamin Robert Hejdon pisao je početkom 19. veka da su mnogi engleski dimnjaci bili ukrašeni „sa malo pravih piramida, a malo i Stounhendža“. Moderni turisti sada dolaze naoružani telefonima spremni da prave hiljade fotografija za svoje naloge na društvenim mrežama, što može biti pojednako problematično. Oni često prelaze iz grada u grad samo zato što mogu, a ne zato što ih nešto stvarno zanima. Cilj je samo napraviti selfie kako biste dokazali da ste negde bili! Filosofija milenijalaca koji cene iskustva više od stvari i imovine, uz drastičan pad cena avio karata (cene su danas niže za 40% u odnosu na one iz 1978. godine) napravili su potpuni haos.

Brojne destinacije su pretrpele toliku štetu da su u potpunosti zabranile turizam. U zalivu Matapuri na Novom Zelandu popularno jezerce (Mermaid Pools) zatvoreno je ove godine na neodređeno vreme nakon što su smeće i otpad stvorili bojazan da će ga „uništiti previše ljudi“. A čuveni tajlandski zaliv Maja (Maya Bay), koji je slavu stekao nakon filma „Plaža“, neće biti dostupan turistima najmanje do 2021. godine.

Foto: engin akyurt from Pixabay

Nekada su turisti koji su posećivali Maču Pikču mogli slobodno da dotaknu ili čak zagrle sveti kamen Intihuatanu, koji u stvari predstavlja astronomski sat ili kalendar Inka, nadajući se da će tako upiti makar malo energije ove drevne civilizacije. Međutim, nakon što je Intihuatana oštećena tokom snimanja reklame za pivo 2000. godine, zabranjen je prilaz i postavljeni su kanapi. Stounhendž, 5.000 godina stara kamena formacija blizu Solsberija u Engleskoj, decenijama se suočava sa problemom prevelikog broja turista i rešava ga sa različitim stepenom uspeha. Do poznih 70-ih godina posećenost je dostizala 800.000 turista godišnje, a pristup je bio toliko nesmetan da su posetioci mogli da rade šta su želeli. Engleska baština (English Heritage), organizacija koja se bavi održavanjem Stounhendža, pokušala je da kontroliše porast turista najpre postavljajući kanape (1977), zatim bodljikavu žicu i naoružane čuvare (početkom 80-ih) i konačno „zonu zabrane“ dužine 6,5 kilometara, što je dovelo do žestokih sukoba policije i konvoja posetilaca u junu 1985. godine. Danas na ovoj lokaciji nema kanapa, a turisti mogu prići kamenim stubovima do 9m udaljenosti.

Šest ugroženih lokacija

Kanjon Fjadrargljufur

Zbog ogromnog broja posetilaca ovog idiličnog kanjona na južnoj obali Islanda, Agencija za zaštitu životne sredine zatvorila je kanjon na četiri meseca početkom 2019. godine. Glavni razlog: Džastin Biber i zmajevi. Lokacija koja oduzima dah je korišćena u Biberovom muzičkom spotu (“I’ll show you”) koji je pregledan 449 miliona puta od 2015. godine, kao i u epizodi serije “Igra prestola”, u osmoj sezoni, kao mesto na kome je Džon Snou prvi put leteo na zmaju. Tokom poslednje četiri godine više od milion turista posetilo je kanjon Fjadrargljufur, što je za posledicu imalo opustošenu, inače osetljivu, vegetaciju i uništeno vulkansko tlo.

Foto: Raymond Bosma from Flikr

Ulica Lombard

Kada je 1922. godine u San Francisku izgrađena “najkrivudavija ulica na svetu”, dodati su uzani zavoji jer je brdo sa nagibom od 27 stepeni bilo previše teško za uspon zaprežnih kola i ranih automobila iz tog vremena. Ali, gotovo stotinu godina kasnije, ulica Lombard je postala jedna od najprometnijih ulica u Kaliforniji, sa oko 6.000 turista koji se svakodnevno spuštaju niz ovaj čuveni krivudavi put dužine manje od 200m. U aprilu je najavljeno uvođenje putarine u iznosu od 10 dolara za ulazak u ulicu i onlajn rezervacionong sistema u nameri smanjenja konstantnih zastoja.

Foto: Supercarwaar from Wikipedia

Venecija

UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu izrazio je “ekstremnu zabrinutost” zbog uticaja prevelikog broja turista na ovaj italijanski grad još tokom 2016. godine, a problem je od tada samo eskalirao. Broj turista i dalje raste – 32.000 putnika sa krstarenja izađe sa broda svakog dana tokom leta dok meštani nastavljaju da napuštaju svoj grad. Stanovništvo grada se smanjilo za dve trećine tokom 50 godina.

Foto: Jo Wiggijo from Pixabay

Ostrva Galapagos

Prošlog februara grupa od 35 turoperatora uputila je otvoreno pismo ministru turizma Ekvadora izrazivši zabrinutost da turistički razvoj beleži “opasno brz” rast na ovom legendarnom ostrvu Pacifika. Turizam je u poslednjoj deceniji porastao za više od 90 % (na preko 225.000 posetilaca godišnje). Ali, još više zabrinjava činjenica da je od 2006. godine zabeleženo povećanje potražnje hotela za 692%.

Foto: pen_ash from Pixabay

Uluru

U proseku se 140 ljudi dnevno pelo na Uluru, drugi po veličini svetski monolit, pre nego što je australijska vlada donela odluku da to zabrani počevši od 26. oktobra 2019. godine. Međutim, odmah nakon najave, taj broj je skočio na između 300 i 500 posetilaca dnevno. Turisti su se nemilosrdno peli, “još jedan, poslednji put”, ignorišući znake “Molimo vas da poštujete naš zakon i kulturu tako što se nećete penjati na Uluru”. Turisti se, uprkos ovome, penju i ostavljaju gomile smeća iza sebe.

Foto: Angelo Giordano from Pixabay

Ulica Kremju (Crémieux)

Kaldrmisana sporedna ulica u Parizu je postala Instagram senzacija zahvaljujući bajkovitim dvospratnim kućama pastelnih boja. Hešteg #ruecremieux ima preko 37.000 postova na Instagramu, a ovolika pažnja je iscrpljivala meštane. Ulično udruženje je uputilo poziv vlastima Pariza da uvedu turističku zabranu u ovoj ulici tokom večeri i vikenda.

O tome koliko daleko su ljudi spremni da idu da bi napravili dobar selfi govori i rastuća popularnost ovog toksičnog jezera u Sibiru. Zbog sve veće opasnosti koje selfi predstavlja za turiste, Irska, na primer, razmatra uvođenje bezbednosnih selfi-klupa. Sa druge strane, popularne destinacije kakav je Beč, pozivaju turiste da zaborave na selfije i prepuste se uživanju u popularnim atrakcijama.

Ostale korisne savete pročitajte ovde. 

 

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X