Alkobasa – priča o ljubavi
– „Gospodaru, njeno telo je u poodmakloj fazi raspadanja…“
– „Uradite onako kako vam je rečeno!“, tiho odgovori kralj iznurenog pogleda i ruku krvavih do lakata.
Kroz uska prozorska okna, prigušena svetlost padala je na mermerni pod palate. Sve je bilo spremno za ceremoniju kakvu svet nikada nije video. U gluvoj tišini i iščekivanju, plemići, dvorjani i stražari spremali su se da odaju počast kraljici.
U srcu zemlje, negde između Gimareša – grada u kome se zanjihala portugalska kolevka i prestonice Lisabona, našla se Alkobasa. Mesto koje bi, da nema priče o tragičnoj i uzvišenoj ljubavi kao i znamenite katedrale manastira, bilo samo još jedno u nizu slikovitih gradića zemlje opkoljene Atlantikom i Španijom. Ovako, ono je ucrtano na mapama hodočasnika, putnika i zaljubljenih sa svih strana sveta.
Alkobasa – Verona Portugalije
Kaže se da je Aveiros portugalska Venecija, a Bragu zbog tridesetak crkava upoređuju sa Rimom. Onda se može reći da je Alkobasa – Verona Portugalije.
Priča o galicijskoj plemkinji Ines (ili Inješ) i Pedru I od Portugala znanog i kao Okrutni, sentimentalna je, potresna i univerzalna u svojoj tragičnosti ali i bizarnosti.
Sve je, reklo bi se teklo uobičajenim državničkim tokom. Portugalski kralj Alfonso IV rešio je da učvrsti odnose sa susednom i ne naš prijateljski raspoloženom Kastiljom i oženi sina Pedra Konstancom – ćerkom tamošnjeg plemića. Sve bi se dalje odvijalo predvidivim redosledom da se u princezinoj pratnji nije našla i lepa dvorska dama Ines de Kastro koja je verovatno još na ceremoniji venčanja zapala za oko mladom princu i ušunjala se u njegovo srce. To je bila zabranjena ljubav koja je plamtela tokom tajnih susreta za koje je doznao i sam kralj Alfonso pa je Ines hitro proterana natrag u Kastilju. To nije sprečilo Pedra da je posećuje i tek sa preranom smrću njegove Konstance 1345. godine, stvorila se konačna mogućnost da otpočnu toliko sanjani zajednički život u Koimbri, gradu koji će u potonjim vekovima postati univerzitetski centar zemlje.
Ines je Pedru rodila četvoro dece ali ni to nije bio dovoljan razlog da umilostivi oca i blagoslovi ovu vezu, naprotiv.
Prilikom jednog sinovljevog odsustva, angažuje trojicu svojih poslušnika da je ubiju i to pred detetom… tako i bi.
Obračun sa ocem
Slomljeni i očajni Pedro nakon što je saznao strašnu vest, diže vojsku i kreće u obračun sa sopstvenim ocem te otvara vrata građanskog rata. I tako, dok tamo negde na brdovitom Balkanu car Dušan Silni propisuje zakone, kraljevinom Portugalijom besne sukobi koji će biti okončani nakon dve godine smrću kralja Alfonsa.
Dva veka ranije, prvi portugalski kralj Alfonso Henrike postavlja kamen temeljac manastira Alkobasa i prve gotičke crkve u kraljevini. Do nekadašnjeg duhovnog centra države i spomenika večne ljubavi stiže se kroz uzane i vijugave kaldrmisane ulice. Sa zidova dvorišta, u kojima su lepe kuće fasada boje kajsije i niske stambene zdgradice koje odišu skladom i spokojem, sav svoj raskoš i lepotu demonstrira jedna rascvetana i razgranata ljubičasta bugenvila.
Čini se da ne postoji ništa što bi moglo da uzburka duhove pitomog gradića, naročito ne u vreme popodnevne sijeste. Sa jedne strane širokog pravougaonog trga posutog sitnim bež tucanikom zbile su se bašte kafića koji su zauzeli prizemlja kuća i poneko drvce. Medu stolovima i stolicama i široko razapetim suncobranima nad njima, lenjo paradiraju konobari donoseći gostima kortado i ceđene sokove, poneku žižinju (višnjevaču) rede porto i vino verde. Sa suprotne strane trga, kao na kakvom prestolu na uzdignutom platou do koga vodi stepenište, nadvila se katedrala.
Tragična sudbina – inspiracija vekovima
– „Uhvatili smo i zatočili onu trojicu godpodaru!“
Iz očiju, sada već kralja Pedra sevnuše ognjene strelice besa i gladi za osvetom. Dugo je čekao ovaj dan i čas.
– Kralj besno upita stražare: „Gde su ti psi?“
Po legendi, on je golim rukama iščupao srca zaverenika koji su nekoliko godina ranije ubili njegovu lepu Ines i naredio sledeće:
– „Hoću da iskopate njeno telo i obučete u najlepše odežde. Postavite ga na kraljičin tron tako da je svi vide i poklone joj se celivajući joj ruku!“
Tako i bi. Jeziva ceremonija je mogla da počne i svi dvorjani ukazaše poštovanje klanjajući se novoj kraljici. Na Ines de Kastro, odnosno na njenoj lobanji, blistala je zlatna dijadema ukrašena dragim kamenjem… Zlosrećna kraljica je opevana i u Luzijadama – najznačajnijem srednjovekovnom portugalskom epu Luisa de Kamoeša. Njena tragična biografija, a naročito ona posthumna, vekovima je inspirisala slikare, vajare, pisce i pesnike.
Alkobasa – portugalsko svetilište ljubavi
Stešnjeno medu dugačkim i niskim redovima jednoličnih ali skladnih manastirskih zgradica, smestilo se portugalsko svetilište ljubavi.
Premda se kolosalnost unutrašnjosti katedrale ne naslućuje posmatrajući njeno eklektično pročelje, ona je veličanstvena i zasenjuje njenu spoljašnost.
Mermerna šuma stubova visine jedne prosečne sedmospratnice čiji se vrhovi sjedinjuju sa tavanicom pod kojom bi moglo da se smesti čitavo jedno fudbalsko igralište, samo su špalir za transept u kom se nalaze epicentar i epilog večne ljubavi. Oni su uobličeni u dva prebogato ukrašena mermerna sarkofaga smeštenih u suprotnim krajevima poprečnog broda katedrale, okrenutih jedan ka drugom. Njen pridržavaju tri skulpture čudovišta razrogačenih očiju sa licima podanika kralja Alfonsa koji su je ubili, osuđeni da se večno muče i pate.
„Evo ga, dolazi s oblacima. I videće ga svako oko, i oni koji ga probodoše; i zajaukaće zbog njega sva plemena na zemlji. Da! Amin! Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod koji jest, i koji beše, i koji dolazi, Svemoćni.“
Zapisano je između ostalog u Jovanovom Otkrovenju (17:8), delu Novog Zaveta u kome se predviđa Armagedon, Sudnji dan i vaskrsenje mrtvih. Kada dođe taj čas i kada budu ustali iz svojih grobova i prema položaju sarkofaga, Ines i Pedro će tako prvo ugledati jedno drugo i ponovo biti jedno do kraja vremena… Ako je i kroz vas za trenutak prostrujala večnost i ako ste poželeli da se nađete u katedrali u Alkobasi i poklonite portugalskom Romeu i Juliji, znate šta vam je činiti – pravac Portugalija!
Autor teksta i fotografija: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari