Boje su svuda
Beše to prilikom posete Kutub kompleksa u Delhiju kada sam prvi put kročila u neobaveznu indijsku vikend-masu. Nisam mogla da se suzdržim pogleda koje sam diskrertno upućivala ženama i komentarisala njihovu lepotu. Zapravo, njihova lepota dolazi do izažaja pilikom nošenja odeće jakih i jasnih boja, kao i interesantnih dezena, što definitivno nije svojstveno ženama u Evropi.
Sve do jedne žene su bile obučene u lokalnu garderobu, a izgledale su kao da su se spremile za neki veoma važan događaj. Sve su izledale svečano, ne samo zbog zaslepljujućih boja, već i zbog kitnjastih i sjajnih detalja koji su krasili njihovu garderobu i modne aksesoare. Većina njih je nosila salvar kamiz ili ćuridar kurtu, a neke od njih su bile umotane u sari. Kombinacije boja i dezena na odeći koju su nosile su nezamislivo raznolike. “Kič” je reč koja bi nesumnjivo, širom Evrope, imenovala ovakav stil, a osoba koja bi ga upražnjavala bi najverovatnije bila isključena iz svih srednjih i viših društvenih slojeva. U Evropi, slika žene, koja se približava petoj deceniji života, li je već u nju zagazila, ide rame uz rame sa slikom zagasite, tamne, svedene i skromne garderobe.
I sama se nikada nisam bojala jarkih boja. Štaviše nosila sam ih vrlo rado, ali gotovo uvek u kombinaciji sa nečim svedenim. Ali, u tom trenutku imam dvadeset devet godina, pa to ne smatram činom svesne i istančane hrabrosti.
Boje – deo života
Verujem da, tokom odrastanja u Indiji, deca uče da je boja nešto čega se nikako ne treba plašiti. Ovde ljudi izgledaju kao da su boje deo života i da ih prihvataju kao nešto što se podrazumeva. Tog dana sam shvatila da je to deo indijske posebnosti. Ja sam bila ta koja bi se plašila da obuče nešto jarko crveno ili limun-žuto a da u tom trenutku imam više od, recimo, pedeset, možda čak i četrdeset godina.
Mnogo kasnije mi je jedna koleginica ljubazno objasnila, citirajući čuvenu modnu kolumnistkinju Dajanu Vriland (Diana Vreeland) da „Ružičasta je tamnoplava u Indiji“.
Nakon nekog vremena provedenog u Indiji, shvatila sam da kada je u pitanju boja niko to ne radi bolje od Indijaca, posebno kada je u pitanju indijska tradicionalna odeća, koju starije žene obično nose jer je to ono u čemu su odrasle. Indija u to vreme nije bila pod uticajem drugih zemalja. Sada, međutim, ima daleko više interakcija sa zapadnim kulturama, mahom kroz muziku i filmove. Kada vidite Indijke koje nose zapadnjačku odeću, meni lično to izgleda gotovo dosadno. Odjednom se zatičem u mislima poput: „Gde je tu malo narandžaste ili crvene? Gde su blok-štampani cvetovi i malo šljokica?“
Ono što se u Indiji naziva opuštenim, dnevnim stilom se uglavnom sastoji od helanki ili uskih farmerki i majice ili košulje, eventualno indijski kurti u kombinaciji sa farmerkama, što i sama, i dalje, vrlo rado nosim iako već godinama ne živim u Indiji. Paradoksalno, izuzetno retko se može videti žena koja nosi zapadnjačku odeću koja uključuje haljinu ili suknju. No, to je već druga, malo ozbiljnija tema.
Boje se nalaze svuda
Nisu u Indiji boje zastupljene samo kada je reč o garderobi. Boje se nalaze svuda.
Jednaku pažnju su mi privukli kamioni u Indiji. Oni su ofarbani svim osnovnim i izvedenim bojama jakog intenziteta, oslikani motivima cveća, lokalnih simbola i slogana. Bogato oslikana spoljašnjost kamiona uglavnom uključuje slike bogova i boginja, bolivudskih zvezda, a neretko i politička obeležja. Kamioni u Indiji, posebno u Radžastanu, nisu samo sredstva za prevoz robe. To je pokretno umetničko delo koje odražava karakter svakog vozača, na koji je svaki od njih veoma ponosan, uz napomenu da vozače kamiona definitivno ne bih opisala uportebljavajući istu terminologiju koju sam koristila prilikom opisivanja žena i utisaka koje su one ostavile na mene. Ovi su najčešće u siledžijkama leti, zamotani u šalove zimi, masnih frizura sa šiškama, bradom od nekoliko dana, uz neizostavno žvakanje pana (listovi betela) čije ostatke pljuju kroz prozor. I to je, valjda, neki stil.
Indijska kultura je definitivno poznata po upotrebi jarkih i živih boja, i to ne samo u dekorativne svrhe. One imaju veze sa verovanjima, najčešće religijom ili politikom, i sastavni su deo svih festivala i proslava. Upotreba i tumačenje varira u zavisnosti od regiona, što se u tako velikoj zemlji i podrazumeva. Na primer, pastelne boje su u, za nijansu, većoj upotrebi u severnom delu, dok su jarke i sveže boje mahom zastupljene u centralnim i južnim delovima Indije. Kao zemlja mnogih religija, uključujući hinduizam, budizam, džainizam i sikizam, a boje poput šafrana i crvene igraju istaknutu ulogu u svima njima.
Simbolika boja u Indiji je priča za sebe, te bi zahtevala posebnu pažnju i opsežno istraživanje, kojim ću se zasigurno jednog dana detaljnije pozabaviti.
I na mene su boje imale uticaja…
Nakon nekoliko godina provedenih u Indiji, nemam više u čemu da odem na sahranu.
Autor teksta i fotografija: Nataša Razak
19. april 2023.
Kod Indusa su boje podjednako važne kao začini u hrani. Imaju čak i praznik boja, Divali, kad cela Indija eksplodira od najrazličitijih boja. U tome i preteruju, pa svake godine od intoksikacije mnogo njih i izgubi život. Ali, to su njihovi običaji.
Kao mlada sam svim srcem želela da putujem tamo, možda čak i da pozovem medjunarodne selidne Pro move i preselim se u Indiju.
S godinama, želja je opala, pa je bolje što nisam. Ali bih rado otišla bar na nekoliko dana, da obiđem neke od hramova i vidim Deli, Kalkutu, Hardvar…
Jer svi koji su bili, kažu da im se život deli na pre, i posle Indije.