Drakulina tura

Objavljeno 14. maj 2014. | 1 komentar

Počelo je kao otkazan put u Istanbul… a završilo kao jedinstveno putovanje u kategoriji do pet dana! Fantastično osmišljeno i organizovano, tako da se za kratko vreme vidi bar trećina Rumunije. Naše predrasude o Rumuniji su neoprostive!

Put nas je vodio preko Vršca do rumunske granice na kojoj nije bilo gužve.

Nakon što smo završili formalnosti, pošli smo put Temišvara, odnosno „malog Beča“, kako ga odavno zovu. Iako je boravak u Temišvaru trajao kratko, i to oko ponoći, tek da se popije kafa i protegnu noge po Trgu opere, odnosno Trgu Viktorija, kako je prozvan nakon svrgavanja Čaušeskua 1989. godine, mogli smo da osetimo deo Rumunije. Tu smo saznali da se Rumuni prilično diče svojim latinizmom, te u svakom većem gradu imaju po jednu statuu vučice koja doji Romula i Rema! Inače, Temišvar je među prvima dobio električno osvetljenje i tramvajski saobraćaj. Verovali ili ne.

Nastavak puta: Arad – Deva – Sebeš (Sebeş) – Sibiu – Sigišoara, sa pauzom za klopu u motelu „Drakula“, sa farmom nojeva i konja!

E! Sigišoara! Rodni grad Vlada Cepeša Drakule. To je stari grad iz 15. veka koji je autentično očuvan i kao takav zaštićen od UNESCO-a. Bili smo u glavnoj kuli, od 14 (danas ih je ostalo samo devet) zanatskih kula koje opasuju grad.

Tu je srednjovekovna muzejska postavka o gradu, soba za mučenje, oružarnica, ali i fenomenalan vidikovac na kome se mogu naći i pločice sa ispisanim svetskim metropolama i udaljenošću u kilometrima do istih. Do vrha kule i pomenutog vidikovca vode strme stepenice koje škripe pod nogama i prave pravi ugođaj…Ulice su još kaldrmisane.

Popili smo kafu u rodnoj kući kontroverznog vlaškog vladara Vlada Cepeša Drakule. Naime, danas se tu nalazi adekvatan restoran u srednjovekovnom fazonu, sve sa svećama umesto električnog osvetljenja.

A znate šta me je posebno oduševilo? Na vrhu brežuljka, do koga se stiže dugim balvanima natkrivenim stepeništem, u dva mala „dvorca“ se nalazi gimnazija! Klinci, nestvarno, van vremena, na odmoru slušaju „tehnić“ okruženi šumicom i gledaju na grad u podnožju!

Sledeća stanica nam je grad Brašov, centar jugoistočne Transilvanije. Prelep, veliki trg pun golubova. Crna crkva (Biserica Neagră) iz 14. veka (najveća gotska crkva između Beča i Carigrada), sinagoga, poslastičarnica La Vatra Ardealului, poznato skijalište…

Konačno, dugo i željno iščekivana Sinaja! Osnivač manastira Sinaja je došavši sa Svete Gore na Sinaju, sagradio manastir na ovih 2.500 metara nadmorske visine i time ga učinio „embrionom“ grada. Dodao je imenu Sinaj slovo a, te manastir nazva Sinaja (17. vek), kasnije je tu izgrađena i pruga, a zatim je počeo da raste i grad!

A grad, grad je nestvaran! Poznato mondensko skijalište u Karpatima nije džabe to što jeste! Mnoštvo hotela i vila u specifičnom arhitektonskom maniru daju vam osećaj da ste u nekom drugom, prošlom, bajkovitom vremenu…

Smeštaj u hotelu, koji nosi ime grada, je bio vrlo prijatno iznenađenje! Tu se vraćamo na neoprostive predrasude o Rumuniji: dakle hotel koji ima samo tri zvezdice, a izgleda i nudi mnogo, mnogo više od toga! Nudi više nego mnogi „evropski“ hoteli sa većim brojem zvezdica! Pravi planinski hotel, sa svim mogućim sadržajima, toplim i ušuškanim, a prostranim sobama, bilijarom, Internet kafeom, teretanom… Doduše, prilično skupim espresom, osam leja (2,3 eura)!

Zamak Bran iz 14. veka je zamak dinastije Basarab, a kasnije i rezidencija Ferdinanda i Marije, u kojem je Vlad Cepeš – Drakula bio zatvoren, posebna je atrakcija za turiste!

Naime, tu ga je kraće vreme držao zatvorenog ugarski vladar – sin Sibinjanin Janka (sa kojim je Drakula drugovao!), jer je sa Turcima sklopio dogovor. Trebalo je da eliminiše Vlada Cepeša, u zamenu za to da Turci dalje ne napadaju Ugarsku. Međutim, zbog očevog prijateljstva sa Drakulom, nije mogao da ga ubije, već ga je zatočio u zamak Bran, odakle ga odvodi u Ugarsku. Koja vrsta zarobljeništva je to bila govori činjenica da se Vlad Cepeš Drakula ženi sestrom svog tamničara.

Inače, tokom prve polovine 20. veka zamak Bran bio je rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para, te je celokupna unutrašnjost preuređena po ugledu na srednji vek. Čak je probijen i tajni prolaz za bežanje. Kraljevske prostorije izgledaju kao… kraljevske prostorije. Svaki opis je izlišan… Napomenuću samo da je u Muzičkoj sobi držao mini koncert i Goran Bregović!

U podnožju zamka Bran nalazi se etno selo – muzej, a sam prilaz zamku, pored jezera, sa prvim snegom ove zime, vratio nas je u segmente prošlih vremena…

Ali, zamak Bran je tek početak. Luksuz dvoraca nas je tek čekao… Kroz šumicu, putićem stiže se do dvorca Peleš i manje varijante dvorca Pelišor… Neko je rezbario drvo, a onda ga postavljao na fasadu… Peleš je bio letnja rezidencija Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Ovaj dvorac je jedan od najlepših dvoraca Evrope. I to ne samo po mom skromnom mišljenju.

A dvorac Pelišor je ovaj kraljevski par namenio sebi za „penziju“. Morali smo da obujemo papuče na ulazu da ne bismo oštetili svu tu lepotu. Nažalost, fotografisanje unutar dvoraca nije dozvoljeno. Moraćete da odete na lice mesta i da vidite svojim očima!

Jezero Snagov, sunčan, prolećni dan. Iznenađenje nakon prvog snega. Plovidba brodićem do ostrva sa istoimenim manastirom omogućila nam je da izbliza vidimo mnoštvo kajakaša na treningu… Dalje na obali, na putu ka ostrvu, belasa se kraljevska vila, koju je Čaušesku uzeo za sebe i napravio stakleni krov koji se otvara, kako bi mogao da direktno ulazi u kuću helikopterom i iz koje je krenuo u beg ka Trgovištu u koje nikad nije stigao…“Mučenik“, razgnevio je i Zapad i sopstveni narod u pokušaju da vrati državne dugove… Zna se preko čijih leđa.

Stigli smo na ostrvo. Dočekala nas je seoska idila, prava seoska okućnica, kuče Žućko i jedan jedini monah u manastiru. Manastir se još oslikava i sređuje – i monah je bio u radnom odelu!

Unutar manastira je, kažu, sahranjeno telo Vlada Cepeša Drakule, pošto mu je glava odsečena u zaveri i odnesena u Stambol, a on sam tu je držao državni trezor.

Ostalo je nedorečeno, kako to da jedan vladar kao što je Drakula, koji se (i pored zasluga u borbi protiv Osmanlijskog carstva) ponašao i vladao vrlo nehrišćanski, može sahraniti u manastiru pod okriljem crkve? Verovatno zarad turizma…

Kad rekoh da je Drakula vladao i ponašao se nehrišćanski, ne mislim, naravno, na legendu o vampiru, već o načinu kažnjavanja neprijatelja, ali i sunarodnika za najmanje moralne prekršaje. Naime, ovaj vladar je znao da za ukradenu kokošku počinioca nabije na kolac! Ime Cepeš i znači kolac! Ovu školu Drakula je ispekao duboko u Turskoj gde je odveden još kao trinaestogodišnjak, zajedno sa mlađim bratom, na „prevaspitavanje“ dece vladarskih porodica, ne bi li, kasnije kad budu došli na mesto svojih očeva, vladali narodom u skladu sa željama Turaka.

Krajnja destinacija na ovom našem malom putovanju kroz vreme i prostor bio je Bukurešt, zvani „mali Pariz“. Ovaj laskavi nadimak, Bukurešt je dobio, ne samo zbog Trijumfalne kapije, već i zbog zrakastih trgova i širokih bulevara. Stvarno ima šta da se vidi… Palata Parlamenta, Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Creţulescu) i još oko 200 crkava, tragovi metaka iz skorije istorije…

Jedina moja zamerka ovoj turi jeste upravo suviše kratko vreme za obilazak Bukurešta. Potrebno je bar tri dana za ovaj grad…

Od svega viđenog ja bih izdvojila Patrijaršiju i zgradu Parlamenta. Parlament je toliko velik da, kako neko reče – ne može da stane u objektiv! Čaušesku je nameravao da u tu zgradu smesti, ako se ne varam, 200 000 ljudi, tačnije celokupnu administraciju!

Mi smo malo toga stigli da vidimo, jer smo želeli i da osetimo atmosferu grada. Pošto baš nešto i nema restorana tradicionalne rumunske kuhinje, bili smo na kafici… u centru.

Zatim smo malo pazarili (cene su vrlo povoljne)… Rumunsko crno vino Murfatlar je delikates! Preporučujem! Obavezno ga kupite u Bukureštu u supermarketu kod Mekdonaldsa, ni slučajno na tezgicama u okolini zamka Bran gde su cene bezobrazno visoke!

Najbolje je da menjate valutu u bankama. A ako prvo naletite na menjačnicu onda birajte onu koja ističe dve, a ne tri kolone za promenu novca. U onoj sa tri kolone kurs je najnepovoljniji. Ne treba da naglašavam da tražite menjačnicu gde piše „comision 0%“. Ali snaći ćete se već…

Na kraju moram da se vratim na naše neosnovane predrasude o Rumuniji. Da li vam nešto govori činjenica da nigde u Rumuniji nisam videla klupu na kojoj su urezani inicijali? Da na ulicama nema pikavaca (jedino ako su sve vreme ispred nas išli čistači), da su Rumuni vrlo smireni (u fazonu „lako ćemo“) i ljubazni. Da su im putevi savršeno glatki (kad ćemo mi to dočekati?). A kakva je situacija kod nas?