Grad espresa i dobrog džinsa

Objavljeno 10. okt 2016. | 1 komentar

U mestu Koneljano nedaleko od šarmantnog gradića Treviza tog toplog jutra vladala je tišina. Prvi zraci sunca su se pomolili kroz staklo hotela. U prelepo uređenom kutku je klavir i stari koferi kao dekor , a ceo prostor odiše slikama, vitrinom knjiga, dnevnim novinama kao i časopisima poput italijanskog Voga. Na stolu su jučerasnje novine sa naslovima o zemljotresu koji je potreasao Rim i jedan gradić Amatriče. Puno cveća u prelepim vazama koje ispunjava prostor svežinom kao i paleta duginih boja na zidu hotela. Ambijent me je podsetio na jednu lepu galeriju u Španiji. Tople boje ,umetnička dela, fini predmeti kao i ogromna slika na kraju hodnika naslikana veselim, jakim tonovima sa naslovom „ Sunčan dan u Italiji ” . Svuda je mirno i vlada tišina jer većina još uvek spava. Sat pokazuje pola sedam , a na radiju nalazim stanicu RAI. Slusajući RAI uz café i neke stare novine jutro je za mene tek počelo.

Buongiorno signorina dobacio je šarmantni recepcioner. „ Sei da Bologna, Roma ” ? Non. Dalla Serbia. Lepi Italijan mi je pričao o njihovom načinu života, modi i stilu. Bio je iznenađen blokčićem koji sam držala u ruci sa beleškama o Koneljanu. Iznenadio se kada sam rekla da sam ovde slučajno- htela sam da idem u Milano i Lugano međutim aranžman mi je otkazan zbog nedovoljnog broja putnika.Tako da sam došla ovde i za koji sat planiram da idem do Trsta. Nakon interesantnog razgovora na rastanku sam kazala da je hotel molto bello da nekada svrati do Beograda – odjavila se iz hotela i nastavila put kaTrstu.

Dok sam putovala prema Trstu prolazile su mi slike ovog malog gradića Koneljana, prodavnice najlepšeg grozđa kao i market sa čokoladama od suvog grozđa, espreso koji je otkriven u 20. veku u prelepom Milanu zatim hrskava pica pravljena po receptu iz devetog veka u bojama italijanske zastave- zelena bosiljak, bela mocarela i crvena tomatino,paste kao i vina bjanko ili roso.Veoma prometan saobraćaj , gužva u tržnim centrima i italijanski sladoled- đelato.Vreme brzo prolazi dok se spuštam ka Trstu u daljini vidim neki dim i vatrogasce ogroman požar zahvatio je veliku površinu šume blizu puta jedva smo prošli pored usijane površine osetio se užasan miris paljevine velika toplota i šokirana lica putnika jer je more sa leve strane , a usijana stihija sa desne – prizor opisujem kao tanku liniju između života i smrti. Kada smo prošli usijani kraj pred nama su bili prelepi prizori Jadranskog mora, uvale, skriveni delovi, tirkizna boja vode pomešana sa sunčevim sjajem ostavlja trag jedinstvenog primorskog mesta.

Već smo došli do Trsta i prvo sto sam zapazila je Univerzitet za jezike koji datira iz 1934. godine veoma je poznat u Severnoj Italiji gde i naši studenti dolaze da studiraju. Voz je nekada saobraćao do Trsta sada više ne već autobuski saobraćaj. Srbi su često dolazili u Trst na most Ponto Roso za dobar džins, šuškavac ili espreso pored crkve sv. Spiridona. Danas Trst više liči na evropski grad nego tipičan italijanski gradić. Put vodi ka kanalu Grande koji me podseća na romantičnu Senu u Parizu, a sa leve strane je muzej gde se vidi primesa naših srednjovekovnih manastira zatim skulpture kneza Lazara, carice Milice , Milosa Obilica i kosovke devojke. Na mostu Ponto Roso je skulptura irskog književnika Džojsa i ispod njegovih nogu piše da mu je duša u Trstu. Nedaleko od mosta ispod tvrđave San Đusto su ostaci rimskog amfiteatra gde se preko leta uglavnom organizuju koncerti. Vuk Karadžic, Dositej Obradović i Ivo Andrić su bili česti gosti u Trstu. Mnoge srpske porodice žive ovde i većina Italijana parla srpski. Na glavnom trgu je Narodno pozorište sa nalepljenim repertoarom za sledeći mesec zatim kafić gde pozorišni umetnici pre predstave često svrate na espreso. Na glavnom trgu Italijani protestuju za Medjunarodni praznik rada 1. maja žale se na visoke komunalije koje plaćaju mesečno. Sa glavnog trga vidi se pogled na prelepu morsku panoramu kao i mnogo golubova koji ulepšavaju panoramu. Grad je veoma čist nije romantičan ali je simpatičan zatim prelepi parkovi dekorisani raznobojnim cvećem.

Nakon kratke pauze u pristaništu vreme je da se krene do lepotice na Jadranskom moru- Venecije. Dosta je udaljena ali imam želju da ponovo posetim tu šarmantnu damu na Jadranu .Razmišljam kako da završim putopis vadim beležnik i pišem Saluti da Trieste ili možda nešto drugo da napišem šta drugo ne znam možda kasnije saznam.