Iran – u poseti asasinskom gnezdu, planinama Alborz i dolini Alamut
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Danas vas na još jedno uzbudljivo putovanje vodi National Geographic Srbija sa Ivanom Dukčević, autorkom sajta Umetnost putovanja.
Moje samostalno oganizovano putovanje Iranom, realizovano je u aprilu 2014. godine. Iranom smo putovali kolima u trajanju od tri nedelje, i prešli oko 3200 kilometara.
Oko 15 h, Pežo pars – najčešći automobil u Iranu sa gospodinom Mortezom za volanom, stiže ispred našeg hotela u Teheranu po unapred utvrđenom dogovoru. Nekoliko godina pre nas, 62-godišnji, uglađeni gospodin Morteza, koji odlično govori engleski, Iranom je vozio autore Lonely Planeta, tokom njihovog boravka u ovoj predivnoj zemlji. Svoje ime ponosno pokazuje u potonjem vodiču za Iran, koji ima počasno mesto u pregratku njegovog automobila.
Na našem velikom putu po Iranu, sedeći na suvozačevom sedištu mnogo puta razmeniću s njim priče o Persiji, a on će biti iznenađen kako neka strankinja koja nije iz čuvenog Lonely Planeta može poznavati Iran bolje nego što je očekivao. Nakon više od sat vremena, koliko su otprilike trajali pokušaji da tokom popodnevne gužve napustimo 13-milionski Teheran, krećemo put severozapada ka planinama Alborz i Dolini Alamut.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Planine Alborz, kavijar i dolina Alamut
Visine između 3000 i 5600 metara, venac planina Alborz koji se na istoku graniči s Avganistanom smestio se u obliku polumeseca položenog na leđima, na samom severu zemlje. U severnom delu, obronci snežnih planina sa plantažama žbunasto posađenog čaja spuštaju se ka Kaspijskom moru iz kojeg se u Iranu vadi ikra za najčuveniji kavijar. Iranska luka Bandar-e Anzali, jedan je od najvećih proizvođača kavijara na svetu.
„Pre dvadesetak godina, sve je bilo drugačije“, započeo je svoju priču gospodin Morteza o delikatesu sivosrebrne, koralno narandžaste ili kupinasto crne boje, dok je naš automobil ujednačenom brzinom grabio pejzažima Iranske visoravni. Jedanput godišnje, kada bi odlazio u posetu sestri i zetu u Dansku, nosio je oko kilogram kavijara na poklon, i plaćao po ceni od desetak dolara za kilogram. Danas su cene ikre kaspijske morune i jesetre višestruko veće, a kavijar u Iranu nije lako ni pronaći jer se 99 odsto ukupne proizvodnje izvozi.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Nakon dva sata vožnje, povremeno mileći prilično zakrčenim autoputem između Teherana i Tabriza stižemo do grada Kazvina; Kod Kazvina, put ka vencu Alborz skreće ka severu i naglim usponom napušta ravnicu Iranske visoravni nadmorske visine od oko 1500 metara. Sa čestim, još neotopljenim snegom kraj puta krajem aprila, pežo pars kreće put još nebeskijih visina, da bi se nakon izvesnog vremena spustio u središte između dva grandiozna niza planinskog venca Alborz.
U kasno popodne, između planina i oblih smeđih brda bez drveća, nad dolinom Alamut je vedro, dok lenji oblaci u daljini zaklanjaju vidik ka vazdušnom linijom tridesetak kilometara udaljenom najvećem jezeru na svetu – Kaspijskom moru.
„Vreme je za čaj“, saopštava gospodin Morteza i zaustavlja auto na krivini jedne zaravni. Iz gepeka pežoa, vadi plastičnu izletničku korpu, priručno kuvalo, kutiju iranskog crnog čaja i staklene šoljice; za desetak minuta 5 o’clock tea počinje da se puši poslužen na kamperskom stočiću.
Popodne je odbrojavalo poslednje sate kada smo nakon duge vožnje dostigli najviše delove planinskog prevoja, kada je usledio dug spust u središnji deo između dva venca planina – prostranu, bajkovitu dolinu Alamut.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Skorašnji komentari