Vaši putopisi – Iran - u poseti asasinskom gnezdu, planinama Alborz i dolini Alamut – Travel Magazine

Iran – u poseti asasinskom gnezdu, planinama Alborz i dolini Alamut

Iran – u poseti asasinskom gnezdu, planinama Alborz i dolini Alamut

Zalazak sunca nad valovitom dolinom, plitkim pirinčanim poljima i beskrajnim redovima voćnjaka višnje čiji se tek propupeli cvetovi gledajući sa vrhova brda u proleće bele nalik nepreglednim tačkicama, čine neobičan sklad sa malenim selima i njihovim kućama od okerastosmeđe, pečene gline i snežnim planinskim kapama koje dolinu okružuju. Iz fasade seoskih kuća na više mesta izbija uzidana trska – građevinski izum drevne Mesopotamije koji pečenom blatu omogućava da „diše“. Ogoljene planine boje dima sa ljubičastim prelivima, razbacana sela sa aluminijumskim krovovima delova uklopljenih kao u slagalici (radi lakšeg otapanja velikog snega) i poneko tirkizno jezero između vrhova, zajedno čine one tipične pejzaže srednje Azije u kojima se putnik namernik ponekad može izgubiti u utisku bezvremenosti.

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Selo Gazor-Kan

Sumrak je već polako ispunjavao pedalj po pedalj oblih brda, kada je naš automobil pristigao u Gazor-Kan, selo u istočnom delu Doline Alamut iznad kojeg se strmo izvija čuvena, nepristupačna stena sa još čuvenijim arheološkim ostacima. Na delimično blatnjavoj nizbrdici, sa snegom koji se sredinom aprila na samom vrhu još otapao, u voćnjaku propupelih višanja kraj bunara, pomoćnu kuću sa dve zasebne jedinice lokalni seljanin preuredio je za smeštaj turista. Osim nas, iste večeri u istoj kući, u nedođiji iranskih planinskih pejzaža noćila su dvojica Švajcaraca koji su obilazili zemlju solidnim, međugradskim autobusima.

Asaasini Iran Alamut

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Za sve nas, gazda koji nije znao ni reč engleskog postavio je večeru na velikoj, okrugloj metalnoj tacni: beskvasni hleb, jogurt (gust kao kiselo mleko) i svežu salatu. Uputio nam je širok osmeh kada smo ogladneli i umorni od puta kao odgovor na postavljenu nam trpezu prozborili na persijskom Kheili moto shekerem („hvala najlepše“).

Ko su bili asasini?

Narednog jutra, stotinak metara od kuće ispred nas ukazala se 200 metara visoka, sivkasta i naizgled neosvojiva stena sa ostacima Tvrđave Alamut ili Tvrđave asasina, na vrhu. U XI veku na ovom mestu reč „asasin“ nastala je i potom ušla u upotrebu u svetske jezike. Naime, izvesni Hasan Saba (Hasan Sabah, 1050 – 1124), pristalica ismailita – dela tada nove, šiitske verzije islama a danas zvanične vere – rešio je da bazu postavi na nepristupačnom mestu i odatle, uz pomoć vrlih mladića iz okolnih sela koje je regrutovao, teroriše okolinu.

Prema jednoj verziji priče, njegove pristalice nisu znale da im je u piće i hranu stavljao hašiš, a kada je droga počinjala da deluje, naređivao im gde da krenu u napad. Hasanovi vojnici u narodu su bili upamćeni kao izuzetno nemilosrdni, vešti i disciplinovani – nalik nindžama na dalekom istoku pojavljivali su se niotkud i iza sebe ostavljali pustoš. Prema popularnoj verziji priče, reč „asasin“ nastala je na ovom mestu od persijskih reči „hašaš“ i „ijun“, što znači „uživaoci hašiša“.

U poseti dolini alamut

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Tvrđava Alamut

Tokom XI veka, asasinski red imao je sve više pristalica i proširio je delovanje sve do Sirije na jugozapadu, gde su u to vreme vođeni prvi Krstaški ratovi. Hasanu i njegovoj družini decenijama niko nije mogao ništa. Niko do Mongola koji su osvojivši Persiju početkom XIII veka, na svom putu ka zapadu zbrisali sve, pa i ovo asasinsko gnezdo.

Na vrhu nekada neosvojive stene, osim ostataka zidina Tvrđave asasina do današnjih dana nije ostalo mnogo. Ipak, i sam pogled odozgo na selo Gazor kan (Gazor-khan), zelene zasade plitkih pirinčanih polja u proleće, propupele voćnjake višnje i snežne vrhove svuda u krug, bez sumnje je vredan uspona i dragocenih uspomena zabeleženih fotoaparatom.

Tekst i fotografije deo su internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević, i zaštićeni su zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

Ostale zanimljive putopise pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
6Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *