Lotos hram
Već prvog dana u Delhiju, kada sam Indiju turistički posetila sa drugaricom, po preporuci vodiča smo prvo otišle u Lotos hram. Kao što samo ime govori, hram je napravljen u obliku lotosovog cveta, prekriven belim mermerom donetim iz Grčke. Bez ikakve dodatne strukture, 27 slobodnostojećih latica lotosa sačinjava hram. Sagrađen je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, sa idejom da su dobrodošli svi vernici svih veroispovesti. Tu je moguće čitati bilo koji verski tekst može da se čita (sa ili bez muzike), bez obzira na kom je jeziku pisan. Sjajan koncept, a meni do tada više nego nepoznat. Do tada sam navikla da vidim neku vrstu prećutnog takmičenja između verskih zajednica, na primer da li je katolička crkva lepša, veća ili raskošnija od pravoslavne, da li džamija bolje izgleda ili je na boljoj lokaciji od Sinagoge, itd.
Lotos hram – jedan od najposećenijih spomenika kulture na svetu
Gužva u Hramu i oko njega je bila nesaglediva. Možda zbog toga što je bila nedelja i lepo vreme. Makar tako biva u Evropi, pa sam pretpostavila da je isti slučaj i ovde. Tada nam je vodič objasnio da je Lotos hram jedan od najposećenijih spomenika kulture na svetu. Ono što je mene dosta iznenadilo je da je posećeniji od čuvenog Taj Mahala. U proseku trinaest hiljada ljudi ga dnevno poseti. Da li je moguće da smo celu akciju Zlatnog Trougla organizovale da bismo, između ostalog, videle Mahal? Da li je moguće da smo obe do te mere neobaveštene i da, ako ništa drugo kao arhitekte, ne znamo da ovako nešto postoji?
Shvatih da je celokupna evropska kultura i obrazovanje koje stičemo tokom godina, pa čak decenija, krajnje samoorijentisana. Kao student, iako sam se opredelila za unitrašnju arhitekturu, istorija umetnosti je bila jedan od glavnih, ali i meni omiljenih predmeta. Ne sećam se da je ikada bilo pomenuto bilo šta što se tiče ovih prostora. Centralna i južna Azija su uvek bivale preskočene, najverovatnije iz razloga što, takođe, niko od profesora nikada nije učio ništa o tome.
Kada sami sebi date priliku da odete negde, najčešće na mesto gde niko od vaših prijatelja i porodice ne bi otišao, otkrijete da je zaista vredno svakog truda i ulaganja da se na to mesto ode. Uvek sam se sa putovanja vraćala puna utisaka, i vrlo često imala utisak da bi ljudi sa kojima delim utiske iskreno želeli da obiđu nešto poput mesta sa koga sam se tek vratila. Tako je bilo sa gotovo celom istočnom i centralnom Evropom.
Lotos hram – impozantnost i vrednost
Prativši masu ispred Lotos hrama, polako smo se približavale ogromnoj strukturi nalik lotosovom cvetu i počinjale da osvešćujemo njegovu impozantnost i vrednost. Vidno sam bila fascinirana i ne sećam se da sam bilo šta slično ikada videla, mada sam sve vreme imala neki čudan „déjà vu“ osećaj. Masa ljudi u kojoj smo se nalazile, bez obzira na broj ljudi, svi su bili vrlo organizovani i smireni. U gotovo potpunoj tišini, svi su se kretali zemljanom stazom koja vodi do hrama.
Hram je u osnovi kružne strukture. Ima devet ulaza, i po onome što se vidi spolja, rekla bih da su asimetrično postavljeni. Između svakog ulaza se nalazi po bazen. Podeljeni su tako da su napravljene staze prilaza hramu između bazena. Dakle, bazena takođe ima devet. Kasnije sam, tražeći dodatne informacije po internetu, videla da ako se posmatra osnova (pogled odozgo) celog kompleksa, pomenuti bazeni predstavljaju donje, otvorene, latice lotosovog cveta. Fascinantno!
Enterijer hrama
Enterijer hrama je potpuno neverovatan, kao i sve što se u njemu dešavalo. Savršena tišina je ispunjavala prostor nestvarnog oblika. Latice lotosa koje sačinjavaju krov su šuplje i daju poseban auditivni efekat. Moglo je da se čuje kako nekoliko stotina prisutnih ljudi diše. Tišina je odjekivala i apsolutno dominirala celom konstrukcijom. Latice lotosa su nesagledive celim gabaritom i daju drugačiji osećaj onome koji se stiče dok se hram posmatra spolja.
Ono što je vidljivo u arhitekturi Indije, u domenu nepoznatog verovatno i drugde, je verska pozadina, u većini slučajeva na jasan i određen način. Kada se bliže posmatra Indijska arhitektura, uprkos razlikama koje se vide između različitih hramova koji pripadaju drugim verama, ponekad možemo da otkrijemo značajne, veoma često svete simbole. Neretko se dešava, ne samo u Indiji, da verski simboli bivaju prihvaćeni u nekoj drugoj zemlji, od strane neke druge vere. Jedan od tih simbola je cvet lotosa, koji Indijcima predstavlja neku vrstu svetog simbola i uočljiv je u gotovo svim verskim mestima koje sam posetila kroz narednih nekoliko godina života u Indiji.
Vodič nam je objasnio da je lotos smatran najpravednijim cvetom i da od davnina uživa popularnost bez premca u celoj Indiji. Poznato je da se lotosov cvet pojavljuje i na jednim od najstarijih verskih simbola – mandalama. Takođe nam je objasnio da se pominje u Vedama (najstariji sponemici sanskritske književnosti, svete knjige Brahmana u Indiji). Kasnije, u sanskritskoj poeziji, lotosov cvet predstavlja simbol lepote sa kojima se porede lica njihovih junakinja kao i verskih božanstava.
Sa širenjem Budizma u zemljama dalekog istoka, upotreba lotosovog cveta u svojstvu ukrasa u verskoj umetnosti je produžena do Japana. Dakle, lotosov cvet nije samo istaknuti dekorativni element u Indijskoj kulturi već mnogo više od toga.
Autorka teksta i fotografija je Nataša Razak.
Skorašnji komentari