Madeira – tropska bašta Atlantika i mesto gde živi duga
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Jedna od najpoznatijih biljki koja uspeva na Madeiri je šećerna trska. Vekovima pre nego što su Evropljani doznali za šećernu repu, tokom XVII i XVIII veka u španskim i portugalskim kolonijama Južne Amerike rasla je ova biljka čija je cena bila ravna ceni zlata. Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je tropska Madeira, te su ostrvljani – Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme nazivani „kraljevima šećerne trske“.
Rum i vino glavni alkoholni proizvod ostrva
Sa Madeire, šećerna trska stizala do svih delova zapadne Evrope, a umesto novca ponekad bila razmenjivana i za umetničke slike čuvenih flamanskih slikara. Nekada najpoznatiji proizvod šećerne trske bio je rum, poznat kao piće za čiju je fermentaciju u pedeset do osamdeset odsto alkohola bilo potrebno samo dva do tri dana. Zbog ove činjenice, rum je veoma dugo bio omiljeno „instant“ alkoholno piće, naročito mornara koji su prevozeći dragoceni tovar iz Latinske Amerike često bili u dodiru sa njegovim tečnim, alkoholnim oblikom.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Osim ruma, od šećerne trske pravi se med i izuzetno ukusni ostrvski suvi kolač čiji rok trajanja na sobnoj temperaturi iznosi skoro godinu dana. Prema tradiciji, mesi se za Novu godinu i kad „odstoji“, služi se narednog decembra – za Božić. U mestu Kaljeti (Calheta), obišli smo jednu od poslednjih preostalih fabrika za preradu šećerne trske. Osim ruma, najčuveniji alkoholni proizvod ostrva je i vino Madeire u nekoliko sorti, počev od stonog, pa sve do dezertnog koje se služi kao apertitiv, ili uz kolače. Zajedno sa tropskim voćem, zasadi vinograda nalaze se duž južne obale.
Samo dvadeset kilometara dalje – na drugoj strani ostrva, severna obala Madeire veoma je drugačija od južne. Umesto plantaža tropskog voća, na mestu gde kopno ulazi u more dominiraju nepristupačne špicaste stene visine preko stotinu metara, o koje se uz huku i penu razbijaju veliki talasi. Još jedna od nekoliko mikroklima ovog nevelikog ostrva, podsetila nas je na obalu Severnog mora i izgledala kao da smo pristigli na kraj sveta.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Sveta Ana – najlepše mesto na ostrvu
Jedno od najlepših mesta na severnoj obali je Santana („Sveta Ana“), gradić u kojem se još uvek mogu videti tradicionalne kuće – jedna od atrakcija ovog dela ostrva. Nije poznato zbog čega se zaboravljena arhitektura prvih evropskih doseljenika zadržala samo u Santani i nigde drugde na ostrvu. Bele, sa jarko crvenim i plavim detaljima, prepoznatljive su po debelom trščanom krovu koji se jednom u desetak godina skida, da bi se u roku od nekoliko dana postavio novi.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Na trgu u Santani, tri očuvane stare kuće renovirane su i pretvorene u info centre za turiste. Na preporuku lokalaca, odlučili smo da prošetamo selom i vidimo još nekoliko preostalih, originalnih kuća, u kojima ljudi još uvek žive. Iako male i prilično skučene, nekada je njihova unutrašnjost na tri nivoa imala prizemni deo za domaće životinje, središnji – za smeštaj članova porodice i tavan za odlaganje stvari.
Foto: Ivana Dukčević privatni album
Osim tradicionalnih kuća, okolina Santane tokom proleća i leta poznata je po beskrajnim poljima raskošnih hortenzija, ogromnih bledo-ljubičastih, plavičastih i rozikastih cvetova koji u ovom delu ostrva rastu gotovo svuda – u baštama, kraj puteva i na obroncima brda. Bokori biljke koja voli vlagu, tokom proleća i leta na Madeiri dostižu visinu i do tri metra.
Tekst i fotografije deo su internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević, i zaštićeni su zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.
Ostale zanimljive putopise pročitajte ovde.
Skorašnji komentari