Magija Tenerifa – oaza u Atlantiku, I deo
Foto: susannemyrin from Pixabay
I dok se peškiri i kupaći kostimi suše na terasama hotelskih soba, njihovi vlasnici šetaju najpoznatijim korzom turističke Meke ostrva – Avenijom „Las Amerikas“ (Avenida Los America’s). Šljašteći izlozi butika skupocenih svetskih modnih brendova i prodavnica satova služe i kao ogledala šetačima koji će više sreće potražiti u tržnim centrima gde se prodaje pristupačnija roba, naročito cigarete koje su znatno jeftinije nego u ostatku Španije – zbog poreskih olakšica.
Kičasto, ali impozantno zdanje Hard Rock Cafe-a otvoreno 2013. godine, više izgleda kao nekakav hram nego kao dobro mesto za zabavu. Sa njegove terase se pruža interesantan pogled na šetalište i grupice tamnoputih pletilja kikica koje svako malo sede u grupicama i nude svoje vrsne prste sa sve panoima na kojima su izložene fotografije ‘afro“ frizura za koje su eksperti.
Foto: Hans from Pixabay
Guanči – prastanovnici Tenerifa
Istoričari kažu da su prastanovnici ostrva, Guanči, ovde verovatno doplovili sa tla današnjeg Maroka, vođeni ko zna kojim nagonom, željama ili prinudom. Na civilizacijskoj skali nisu mnogo odmakli od ljudi kamenog doba, ali su bili vešti u mumicifiranju, ribolovu i pravljenju ogrlica od kostiju, drveta i školjki. Od ostrva do ostrva, jer vremenom su nastanili i druge Kanare, poštovala su se razna božanstva, kultovi, negde je bila prisutna poligamija, a negde poliandrija. Najviši odraz poštovanja i prvrženosti podanika prema vladaru prilikom njegove inauguracije koje je stanovništvo biralo, ili su na presto dolazili naslednim putem, bio je skok sa litice pravo u smrt. Veruje se da su bili neobično visoki i plavooki kao i to da se po njihovim rečima “teni” i ”ife” koje označavaju planinu i sneg, ovo ostrvo dobilo ime.
Njihov milenijumski mir narušili su konkvistadori, što mačem što raznoraznim zaraznim bolestima i zbrisali sa lica ostrva zauvek. Sada su ostaci njihove primitivne, ali misteriozne kulture i života na ostrvu izloženi u muzejskim vitrinama u glavnom gradu ostrva Santa Kruz (Cruz) de Tenerife. Posetiocima koji tek tako prolaze pored vitrina sa izloženim eksponatima i koji ne umeju da maštaju, neće se učiniti da se ovde možda kriju dragoceni relikti Atlantiđana.
Foto: Joanna Gawlica-Giędłek from Pixabay
Savremeni stanovnici ostrva iskazali su poštovanje prema istrebljenim starosedeocima u ljupkom mestašcu Kandelarija (Candelaria) na severoistočnoj obali. Na promenadi, odmah iz največi gradski trg i baziliku, poređane su statue 9 kraljeva Guanča, skulptora Hozea Abada (Jose Abad). Muževne figure stoje na pijadestalima od crnih, grubo kvadratasto tesanih vulkanskih stena,
Putokaz za moreplovce, pustolove i pirate
Kanari su bili prirodna stanica i „pitstop“ za osvajače „novog“ sveta. Većim delom godine snegom optočeni vrhovi Teidea bili su siguran putokaz za moreplovce, pustolove, trgovce i pirate da su na sigurnom putu ka udaljenim predelima gde zlata ima toliko da tamošnja plemena i kraljevi sa njim ne znaju šta bi. Isto tako, u povratku sa brodovima krcatim tovarom prizor na pučini bio je znak da su “stari“ kontinent i davno napušteni dom “tu negde“.
Na koncu, skoro sve Kolumbove ekspedicije u odlasku ili povratku zaustavljale su se na Kanarima.
Nije dugo trebalo da Kastiljanci kolonizuju i nastane ostrvo. Otkrivši blagodeti njegovih plodnih pojaseva zemlje između obale i planina, počinju da uzgajaju šećernu trsku, gaje grožđe i izvoze čuvenu malvaziju sa Tenerifa koju pominje čak i Šekspir u jednom od svojih dela, rum i ostale potrepštine za duge plovidbe. Jedna od najvažnijih luka na ostrvu bila je Garaćiko (Garachico), ali se vulkan jednog jutra 1709. probudio i zapečatio njegovu trgovačku sudbinu. Za sve koji putuju ostrvom u želji da o njemu saznaju nešto više, ovo je nezaobilazna stanica. Popularne su njegove prostrane „kade“ koja je okamenjena lava formirala u vrelom poljupcu sa okeanom. Kada talasi to dozvoljavaju, one su pune plivača, ali kada okean pobesni i kada se na jarbolu zaviori crvena zastava, kupanje u njima je zbog jačine talasa koji njima tutnje, prava samoubilačka misija.
Foto: Maria Lupan from Unsplash
Maska – Maču Pikču Tenerifa
Vozeći se dalje ostrvskim krševitim i nepristupačnim zapadnim delom, kroteći vijugave planinske drumove i oštre krivine i prolazeći pored brojnih vidikovaca (na primer, Mirador de los Gigantes), stiže se do seoceta Maska.
Foto: Anna Sulencka from Pixabay
Do pre tridesetak godina samo retki ostrvljani su znali za njegovo postojanje obzirom da se do njega dolazilo uskim, neasfaltiranim seoskim putem, u nepristupačnim vrletima daleko od obale i drugog većeg mesta. Predeo iznad sela u tragovima podseća na Maču Pikču. Puteljak koji vodi do sela u kome danas jedva da živi 90 ljudi, strm je i prate ga skromni kućerci u kojima vreme kao da je stalo. Govori se da su se u Maski u dalekoj prošlosti skrivali gusari, bežeći od osvetnika i sakrivajući opljačkano. Ovo je bila njihova „sigurna kuća„.
Nastaviće se…
Autor teksta: Aleksandar Mikić
Skorašnji komentari