Malo drugačiji Prag
Sad je već otprilike ono vreme kada svi osećamo miris letovanja, tražimo destinacije i prepričavamo prošlogodišnja iskustva. Rekli bi da za Prag nema mesta u vrelim letnjim mesecima, a opet, kad god se nekom spomene ovaj grad, svi se stresu i prokomentarišu „tamo je uvek hladno“. Pa i nisu nešto daleko od istine, ja sam hladni Prag upoznala u mesecu koji bi se na našoj geografskoj širini smatrao za „prolećni“. U gradu češke krune bio je jednocifreni broj stepeni, hladan vetar i dosadna kiša. Magično, zar ne? Da ne mračimo više, a mogli bismo, kako sam do ove godine bila priličan protivnik Praga, da krenemo u vrtoglavi obilazak, ali bez klasičnih znamenitosti!
Na primer, ako ste sa trga ispred Astronomskog sata ili Karlovog mosta gledali na brdo koje se s preke strane pruža, videli ste ponos Čeha, njihovu kopiju slavnog Ajfelovog tornja. Mali metalni privezak brda Petrin, pokušaj Praga da zaliči na starijeg brata – Pariz. Dooobro se informišite o tome kako da dođete do uspinjače, lako ju je naći. A možete i kao ja, na kraju celodnevnog švrljanja po starogradskim ulicama, krenuti pešaka, pored manastira Strahov i njegove prelepe biblioteke (i još boljeg, najboljeg piva) do vrha brda. Savet: odmoriti usput i sa čežnjom spominjati ravnu Vojvodinu. Kada se konačno popnete, stižete u pravi raj evropske metropole: porodice s decom, kućni ljubimci, miris kobasica sa kimom i senfom, naravno, pivo i malecni toranj. Može biti da će po vetrovitom danu gore biti malo „zaljuljano“, ali škljocnite brzo koju panoramu češke prestonice i sjurite se dole, na sigurno tlo. Dok ste ovde, obiđite i opservatoriju sa puuuno zanimljivih stvari za stiskanje, čačkanje i probanje, a sve u svrhu nauke! Dok ste tu, ne propustite da se izmerite na vagi koja će vam reći koliko ste teški na bilo kojoj planeti Sunčevog sistema, pa odaberite koji vam se broj kila najviše dopada. U blizini je, za fanatike fudbala, najveći stadion Češke sa potencijalom da primi 250.000 ljudi.
E, sad se opet vraćamo do one famozne žičare, spustiti se njome dole, uhvatite prvi tramvaj na brzinu, neka vas dovede do „Kuće koja pleše“, modernog arhitektonskog spomenika Praga, a delo čoveka s naših prostora. Sad zaplešite, kao i ove dve zgrade: Fred i Džindžer. Tu negde je i stanica metroa Karlovi namesti, odakle, uz koje presedanje, stižete gde god poželite, da se osećamo kao stanovnici sveta pre nego što se vratimo na čari domaćeg GSP-a. (P.S. Nemojte biti Srbi, kupite karte za prevoz, kazne su astronomske.) Za neki drugi dan ostavite obilazak malih muzeja ušuškanih u centru starog grada, Muzej voštanih figura i Muzej srednjovekovnih sprava za mučenje. Neke možete i probati. Ne voštane figure, nego sprave. Tu na trgu je opet vreme za novu porciju kobasica uz neku novu vrstu piva. A jesam li spomenula gulaš sa knedličkama? Eh da, jedan deo namenjen je strastvenim geografima, kao što sam ja: obavezno stanite na liniju koja obeležava meridijan koji prolazi kroz Prag! Kada napunite baterije, a nakon krstarenja Vltavom, pravac praški zamak. Najveći na svetu, mada meni ništa posebno, osim mnooogo penjanja uzbrdo po kaldrmi. Tu uskoro u potpunosti upadate u trip srednjeg veka. U čuvenoj Zlatnoj ulici nalazi se nešto kao muzej srednjeg veka, sa postavkom koju čine odežde vitezova od ranih epoha, pa do kasnog srednjeg veka.
Oprobajte se u gađanju samostrelom (ukoliko niste talentovani za ovaj sport, pa kao i ja promašite sva tri gađanja, ljubazni čovek će vas pustiti da gađate još jednom. Metu dobijate gratis.) ili zaigrajte uz vesele i bezbrižne zvuke srednjovekovne muzike. Neke od delova viteškog kostima ili oružje čak možete i pazariti na ovom mestu, za priličnu cifru, ali budite sigurni da su delo najvećih čeških majstora. I za kraj: Na zdraví! P.S. Engleski ostavite kod kuće, Česi ga baš i ne govore rado ili ga ne znaju, a srpski radi provereno.
Skorašnji komentari