Vaši putopisi – Mardin - upoznajte jedan od najčarobnijih gradića Turske – Travel Magazine

Mardin – upoznajte jedan od najčarobnijih gradića Turske

Mardin – upoznajte jedan od najčarobnijih gradića Turske

Da li ste čuli za Mardin? Na još jedno uzbudljivo putovanje vodi vas National Geographic Srbija sa Ivanom Dukčević, autorkom sajta Umetnost putovanja.

Na dalekom jugoistoku zemlje, nadomak granice sa Sirijom, na visini od preko hiljadu metara anadolske visoravni, prema mom samostalno osmišljenom putovanju stigli smo u Mardin, jedan od najčarobnijih gradića Turske. Smešten kaskadno na beživotnoj, prašnjavoj strmoj litici masivnog brda, sa vremešnom tvrđavom na vrhu i božanstvenom arhitekturom arapskih kuća od okerastog kamena, još iz daljine oduzima dah.

Mardin –  na pragu drevne Mesopotamije

Na ovim prostorima, u delu severozapadne Mesopotamije, ljudi su prvi put zastali i nakon hiljadu godina seoba trajno se nastanili zasadivši prva žitna polja. Kasnije, nakon drevnih Asiraca ove prostore naselili su Rimljani, Persijanci, Vizantijci, Arapi, a zatim Turci, Mongoli, Jermeni i Kurdi, što je dovelo do mešanja kultura i civilizacija, i rezultiralo nekim od najlepših kulturnih zaostavština u ovom delu planete. Postoje dva Mardina – stari i novi, skoro potpuno odvojeni. Tokom boravka, novi smo videli tek po odlasku jer se savremeni, jarko ofarbani soliteri u neskladu sa okolinom i nalik blokovskim naseljima nalaze sa suprotne strane brda i daleko od starog centra, u velikoj dolini.

Mardin prolece

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Mardin je najlepši u proleće, kada sa terasa gradskih kuća pogled puca ka jugu na beskrajne zelene zasade pšenice kojima se ne vidi kraj. Tokom leta, pšenica poraste, požuti i slika u oku posmatrača izgubi onaj očaravajući kontrast između okerastih minareta i kupola medresa na litici, i jarkozelene trave. U Mardinu su najlepše večeri, ružičasti zalasci sunca stopljeni sa siluetama srednjovekovnih medresa. Ili kada u daljini, na nepregledna polja pšenice u dolini kiša iz oblaka kao u snopovima pada na zemlju, dok je sa jedne strane koso osvetljavaju zraci sunca.

Arapska kafa, sirijsko vino i srebrni nakit od srme…

U Mardin smo stigli predveče. U lokalima duž glavne ulice na padini brda kupili smo ajran i vruće somune tek izašle iz zemljanih peći, i za dezert pazarili veoma izdašan ratluk od nara s komadima pistaća koji pre ređanja u kutiju vešti majstori iseku velikim makazama na kocke. Zbog neposredne blizine Sirije, ispijanje kafe je i ovde u modi više nego na drugim mestima u Turskoj gde turski crni čaj dominira. U malim radnjama glavne mardinske ulice moguće je kupiti nekoliko vrsta arapske kafe (koju kod nas nazivamo – turskom), kao i onu sa dodatkom mlevenih bobica biljke menengič (smrdljika).

Mardin kafa

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Mardin će za ljubitelje vina isto biti lepo otkriće jer se ovde nalazi nekoliko vinarija sa najčuvenijim sirijskim vinom. Osim arapske kafe i vina, čitav kraj oko Mardina čuven je po predivnim komadima srebrnog nakita od srme, tananih listića i dugih štapića srebra koje pletu, ponekad boje i od njih prave zanimljive čvorove oblikujući prstenje, priveske za ogrlice i narukvice. Osim nakita, Mardin je poznat i po ručnom pravljenom sapunu od biljnog ulja kojem se dodaju arome nara, pistaća, kajsije i drugog voća.

Mardin pijaca

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Mardin –  svet tradicionalnih arapskih kuća okerastog kamena

Gotovo svi hoteli u starom delu grada na padini smešteni su u tradicionalnim kućama arapske arhitekture od okerastog kamena. Zbog zidova koji su izuzetno debeli, internet konekcija u sobama ne funkcioniše najbolje te se upotreba mobilnih telefona obično odvija ispred ili na terasi. Ponekad se sa glavne mardinske ulice, do hotela dodatno mora strmim stepeništem, uzbrdo. Ipak, pentranje visokim stepenicama brzo se zaboravi nakon prvog pogleda sa neke od terasa na, čini se, beskrajnu Mesopotamiju. Jedan od simbola Mardina su kitnjasti kamenorezi minareta dve stare srednjovekovne džamije u seldžučkom stilu i kupole Zindžirije – jedne od dveju velikih gradskih srednjovekovnih medresa. Sitan vez u reljefnoj dekoraciji arhitekture ovih zdanja podseća na susedni, maštoviti kitnjasti persijski stil i ima malo veze sa kasnijim osmanlijskim čiji je uzor u velikoj meri bila vizantijska arhitektura (zbog čega osmanlijske džamije neobično podsećaju na vizantijske crkve).

Mardin hotel

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Na ovom području, u IV veku nastala je Sirijska pravoslavna crkva – jedna od prvih crkvenih zajednica na svetu, prvom podelom crkve još u samom osvitu hrišćanstva, na mestu gde je i nastalo. U Mardinu i u okolini, naročito ka istoku i jugoistoku – u blizini gradića Midjata kuda smo nakon dva dana boravka u Mardinu krenuli, duž valovitih predela u brdima naziva arapskog porekla Tur Abdin – nekada je bilo čak 80 nezavisnih sirijskih pravoslavnih manastira, ali ih je danas ostalo samo nekoliko. Dva najpoznatija, vekovima su nosila titulu sedišta patrijaršije.

Crkva četrdestorice velikomučenika

U obilasku Mardina, u sokaku nadomak centra nekoliko dana pre Uskrsa po starom kalendaru posetili smo jednu od nekoliko još aktivnih drevnih sirijskih pravoslavnih bogomolja – Crkvu četrdesetorice velikomučenika. Svake nedelje, u devet ujutro, ovde se obavlja služba na dijalektu danas mrtvog aramejskog jezika kojim je pre više od dve hiljade godina govorio Isus Hrist.

Mardin crkva

Foto: Ivana Dukčević privatni album

Zbog nevelike pastve, crkva je često prazna i zaključana te posetioci koji dolaze drugim danima u želji da je vide prolaskom kroz kapiju u dvorištu obično potraže nekog od uposlenika koji su uvek negde u blizini. Jedan od dvojice koji su u trenutku našeg dolaska od mnoštva isečenih maslinovih grana u dvorištu pravili i kanapom vezivali veliki zeleni krst (koji će tokom uskršnje liturgije biti spaljen), doneo je starinski ključ i otključao crkvu samo za nas.

Podelite ovaj članak...
12Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X