– Pariz, Francuska – Travel Magazine

Pariz, Francuska

Pariz, Francuska

Pariz je ime dobio po plemenu koje se davno nastanilo na ove prostore. Grad su podizali vladari i vojskovođe, umetnici i pustolovi, dodajući mu svoj pečat. Vremenski i prostorno se ta eklektika sjedinila u kompaktnu celinu i tako je nastao grad iz snova, nedosanjani san svih umetnika sveta. Arhitekte su kasnije samo sledile zadati kurs i slagale kockice u svojevrsni mozaik. Sena, boje i mirisi, njena romantična slika javlja nam se kao nešto duboko zapisano u genetskom kodu. Pariz se menja smelo, ali ostaje svoj. Počev od Ajfelove kule, preko centra Žorž Pompidu, do kapije La Defence i staklene piramide ispred Luvra. Grad koji spaja prošlost i budućnost. Bio je poprište krvavih sukoba, poput onih na trgu Bastilja ili obračuna hugenota i katolika u Vartolomejskoj noći 24. avgusta 1572. godine, kada je pobijeno više od tri hiljade Kelvinovih pristalica. Promarširale su Hitlerove trupe ispod Trijumfalne kapije, demonstrirali su studenti 1968. godine, a svi pamtimo nerede u predgrađima Pariza pre nekoliko godina.

Nakon prijatnog leta Air France-ovim avionom, u toku kojeg smo zavirili u francusku gastronomsku ponudu i probali odlično crno vino, sleteli smo na aerodrom Šarl de Gol. Posle kraćih formalnosti (iste su i za nas i za stanovnike EU), autobusom smo se prebacili do železničke stanice Gare de Leon, odakle polaze brzi vozovi, poznate po prelepom staničnom restoranu dekorisanom u baroknom stilu. Uzeli smo prevoznu kartu za neograničen broj vožnji svim gradskim prevoznim sredstvima, za tri dana koliko ćemo boraviti u francuskoj metropoli. Ubrzo smo se našli u simpatičnom hotelu „Allegro“, na Aveniji doktora Arnolda Netera u istočnom delu grada. U blizini se nalazi trg Nation i nova opera na trgu Bastilja, kao i nacionalna biblioteka Fransoa Miteran, soliteri u obliku knjiga. Pronašli smo i znamenitu fontanu sa statuama žena, koje je 1840. godine Parizu podario engleski frankofil Sir Ričard Walens. Bili smo razočarani kad smo sličnu fontanu videli u blizini groblja Perl Lašez. Saznali smo da ih ima 50. Serijska proizvodnja, šta ćete, čak i ovde!

Vasi putopisi-Pariz5U večernjim časovima metroom smo došli do trga Etola (u prevodu zvezda, gde se uliva čak 13 avenija i ulica). U mraku, ispod kestena, stoje Remark i njegov junak Ravik i namiguju nam. Ravik je ovde provodio besane noći mučen izbegličkim životom i rastrzan ljubavnim patnjama. Ispred nas se ponosno ukazala Trijumfalna kapija, visoka 50 metara, obasjana svetlošću reflektora, Odali smo poštu neznanom junaku i pogledali Pariz sa vrha kapije. Našu pažnju je svojom svetlošću i grandioznošću privukla Ajfelova kula, još jedan od pariskih simbola. Prošetali smo Jelisejskim poljima, dok su se u daljini nazirale kapija La Defense, delo danskog arhitekte Von Sprekelsena i Bulonjska šuma. Krenuli smo avenijom Šanzelize, čuvenom pariskom promenadom, zastajući tek da se osvežimo „Oranžinom“. Tako stigosmo do trga Konkord, kojim dominira obelisk iz hrama Ramzesa II u Luksoru. Egipatski vladar Muhamed Ali poklonio ga je Parizu 1836. godine. Za uzvrat dobio je sat koji je radio samo jedan dan. Ispred predivne fontane na ovom trgu skupljaju se ljubavnici… Madona nam sa iPoda poručuje da želi da se ljubi u Parizu. Gde bi onda, ako ne ovde, u gradu hedonizma! Fantoma iz Opere nismo sreli, niti čuvenu umetnicu Žozefinu Bejker.

Novi dan donosi nove avanture. Metroom stižemo do čuvenog trga Trokadero, sa nizom bronzanih statua sa obe strane trga i veličanstvenim vodoskocima. Ugledali smo Ajfelov toranj, podignut povodom stogodišnjice Francuske revolucije, sa vrhom u magli. Bešumnim, brzim liftovima penjemo se prvo do drugog, a zatim do trećeg nivoa, koji se nalazi na 276 metara iznad tla. Kula teška 10 tona farba se svakih sedam godina, za šta se utroši 60 tona boje. Obišli smo Muzej vina i u rustičnim podrumima degustirali neke od najboljih francuskih vina, uz fantastične sireve. Sigurno ćete poželeti da neki od tih sireva ponesete kući, ali oprez! Ne postoji šansa da njihov izražajan miris ne osete i carinici. Nažalost, krajem 20. veka tamni oblaci higijeničara duha nadvili su se nad zemljom Gala. Po ugledu na američke farmaceute, Evropska unija je, radi našeg zdravlja, donela propis da mleko za proizvodnju sireva mora prethodno pasterizovati. Tome bi se, sigurno, suprotstavio i sam Luj Paster, jer je time prestala da postoji čitava paleta izuzetnih sireva, koji se mogu proizvesti samo od nepasterizovanog mleka. Dok smo čekali vreme da se ukrcamo na brod „Bateaux Parisiens“ obišli smo trg Invalida. U sredini trga nalazi se zlatni krov crkve Doma Kralja Sunca, gde leže ovozemaljski ostaci Napoleona Bonaparte, dopremljeni ovamo 1840. godine sa ostrva svete Helene. Položeno je u crveni sarkofag, delo Joakima Viskontija, i nalazi se u kružnoj kripti sa staklenim krovom. Usledila je romantična vožnja brodićem po Seni, uz zvuke francuskih šansona i izlaganju koje se moglo pratiti na jednom od 13 svetskih jezika (nažalost ne i srpskom). Prolazimo ispod prelepih mostova i pored velelepnih građevine sa obe strane obale Sene. Najlepši most je, nema sumnje, most ruskog cara Aleksandra III. Razgledamo na obalama Sene antikvarne knjige i druga umetnička dela na tezgama (les bouquinistes), a potom krećemo u potragu za malim kipom Slobode, poznatim iz filma „Frantic“ (Ludilo) sa Harisonom Fordom. Obilazak smo nastavili posetom crkvi nad crkvama, Notr Damu, iz 1163. godine, izgrađenoj u gotskom stilu na ostrvu Site. Vreme je brzo prolazilo dok smo posmatrali riznicu, spuštali se u arheološke kripte, gde smo pronašli ostatke 2.000 godina starih kuća i peli se na vidikovac. Predah smo imali u Luksemburškom parku, posle koga smo posetili Pantenonu, gde leže zemni ostaci Voltera, Viktora Igoa i drugih.

Vasi putopisi-Pariz2Planirali smo posetu Luvru, Orseju i centru Žorž Pompidu. U tu svrhu nabavili smo karte koje omogućavaju razgledanje više od 60 muzeja za dva dana, bez zamornog čekanja u redovima. Sišli smo do metroa i ubrzo se našli na stanici muzeja Luvr. Kroz koridor raskošnih radnji sa modnim detaljima, parfemima i knjigama obreli smo se ispred obrnute piramide. Piramide gde se prema Den Braunovom romanu nalaze Sveti gral i grob Marije Magdalene. Luvr je nepregledno prostranstvo, elegancija, umetnička dela koja vas eksplozijom lepote raspamete. Nakon renoviranja Luvra 1993. godine, izložbeni prostor se udvostručio, tako da se smatra najvećim muzejem u svetu. Krenuli smo od čuvenog krila Denon, gde se nalazi egipatska zbirka sa mumijama, antičke skulpture Miloska Venera, Pobeda Samotrake, Kanov Eros i Psiha, najpoznatije Da Vinčijevo delo Mona Liza, Žerikov Splav meduza. Ispred Mona Lize, portreta žene florenskog trgovca svilom Frančeska, je zastrašujući red. Ostala Da Vinčijeva dela su pomalo zapostavljena: Bogorodica u pećini (ovo je starija verzija, druga se nalazi u Londonu, u Nacionalnoj galeriji), Bogorodica sa detetom i svetom Anom i dve slike Svetog Jovana Krstitelja. Slede dela Rembranta, Rubensa i na kraju osetićete se kao minotaur u čuvenom lavirintu, ovaj put lavirintu umetnosti. Iz ekstaze vas budi miris kroasana i moka kafe i prizemljićete se, vrlo udobno. Posle predaha posetite sobe Napoleona III, a onda pravac suteren da otkrijete srednjovekovni Luvr. Još malo posmatranja Luvra spolja, zatim odlazak do Kraljevske palate (Palais Royal), sagrađene po nalogu kardinala Rišeljea, a potom poklonjene kralju. Danas, ovde zaseda Državni savet Francuske. Prošetali smo predivnim parkom punim drveća lajma i nabasali na simpatičan restoran, gde su svi jeli školjke i pili vino. Kad si u Parizu, ponašaj se kao Parižanin, rekosmo i pridružismo im se, ovoj proslavi životne radosti. Tako sitima, ali radoznalog duha, nije nam teško pao odlazak do Orseja, muzeja uspešno smeštenog u renoviranu železničku stanicu, koji ima zavidnu kolekciju impresionista, sa delima Sezana, Gogena, Monea, Matisa, Van Goga i Renoara. Onda je logično, na red došao centar Žorž Pompidu sa veselim kubističkim figurama u fontani, živopisnim prodavnicama suvenira, animatorima i ostalim umetnicima čiji rad pažljivo prati mnogobrojna publika. Fantastični liftovi, instalacije u živim bojama izbačene na fasadu zgrade… Ne bih se usudio da kažem da deluje lepo, ali zanimljivo i čudesno, svakako. Još jedan pogled na gradsku kuću u neorenesansnom stilu (Hotel de Ville), gde je proglašena republika i gde se kao oslobodilac obreo 25. avgusta 1944. general Šarl de Gol, i najzad povratak u naš hotel.

U večernjim časovima uputili smo se ka crvenom kvartu Pigal, na kome je Henri Miler sebi nalazio družbenice. Danas ovo mesto deluje isprazno komercijalno, kao deo jedne globalističke seks industrije. Razočarani, strmim stepenicama penjemo se ka boemskom Monmartru. Doživljavamo prosvećenje, ali i podležemo šarmu umetnika sumnjivog talenta, koji je poželeo da nas ovekoveči na ovom svetom, umetničkom mestu. Stižemo do platoa ispred snežnobele bazilike Sakre Ker, odakle posmatramo panoramu grada pri zalasku sunca. Nažalost, vremena je bilo za razgledanje crkve, ali ne i kripti. Sa krova crkve nas posmatraju zastrašujuće nemani otvorenih čeljusti, dok se na stepenicama ispred crkve razleže muzika. Masa turista uživa u muzici, vinu ili jednostavno, veličanstvenom pogledu.

Paris, FranceGodišnje Pariz poseti više od 15 miliona posetilaca, što čini čitavu populaciju Holandije. Prosečni turistički boravak u Parizu iznosi svega tri dana. Suviše malo da bi se naslutila sva monumentalnost i značaj ovog grada. Pri tome, turisti se kreću u radijusu od 10 kilometara (što u metro terminologiji odgovara zoni 3), ako izuzmemo posetu Versaju, Diznijevom mišu ili njegovom francuskom pandanu Asteriksu. Nove pariske atrakcije, inspirisane delom Dena Brauna, su Luvr i crkva Sen Silpis, ali viđeni iz vizure ovog romana. Crkva Sen Silpis nalazi se u srcu Pariza, na trgu na koji, iz svog stana, gleda Katrin Denev, što je za mnoge turiste još bolja vest. Možda baš sada otvara šampanjac, za koga je rekla da je „ljuljuškanje na ružičastom oblaku, koje ne prestaje“.

Parižani nisu negostoljubivi, kako mnogi tvrde, već su samo svesni svoje tradicije i vrednosti koje poseduju. Saslušaće vas i odgovoriti vam na engleskom, ali ako im se obratite na francuskom, na svom ste terenu. Videćete, takođe, da stanovnici Pariza pripadaju raznim etničkim grupama, svim rasama, a da opet vlada tolerancija i preplitanje kulturnih vrednosti, koji su, dodatno, oplemenili i obogatili kulturnu i turističku ponudu grada. Još jedna predrasuda, koja se stalno servira srpskim turistima, je informacija da je Pariz skup grad. Lično iskustvo mi govori da u svakom gradu možete naći smeštaj, restorane, hranu i ostalo u skladu sa dubinom džepa. Na primer, kompletna večera na Monmartu uz piće i muziku će vas koštati 15 eura, a u prodavnicama ćete čuvene sireve naći za oko dva do tri eura, a vino već po ceni od 1,5 euro. Shvatićete šta je „francuski paradoks“ – jedete hranu punu holesterola, ali uz vino, i nećete patiti od srčanih bolesti! Moguće je da će vam negde kelneri pokušati skuplje naplatiti vino, računajući da ste podlegli šarmu francuske prestonice, a na vama je da odlučite da li ćete im to dopustiti ili ne. Zato će vas zadiviti Galerija Lafajet iz 1906. godine, sa kupolom od šarenog stakla i ekskluzivnim prodavnicama, a za kupovinu vam na usluzi stoje i robne kuće za plići džep „Tati“. Ako ste avanturističkog duha spustite se u katakombe oivičene staklom, gde se nalaze kosti prastanovnika francuske metropole, njih šest miliona. Parisko podzemlje ima 300 kilometara hodnika i galerija. Obiđite umetnički nastrojeni Montparnasa i sa zgrade visoke 196 metara, sa 56. sprata posmatrajte grad i utvrdite zašto je dobio ime – grad svetlosti. Pripazite da ne prođete kao Pepeljuga, jer se u jedan sat po ponoći, svetla gase na javnim zdanjima. Možete razgledati i čarobno carstvo životinja u Nacionalnom muzeju prirodnjačke istorije ili posetiti neku od pijaca i uživati u živosti i koloru ponude. Od ovakvih napora ćete se umoriti. Zakažite masažu u spa centru hotela „Coses“. Uživajte osvetljeni plamenom sveća, a zatim zaronite u bazen i pod vodom slušajte prijatnu muziku koja dolazi iz podvodnog CD sistema. Aromaterapija, masaža čokoladom ili vulkanskim kamenjem se podrazumeva. Ovako preporođeni spremni ste za ludi ples u dvorani „Le Baron“, u kojoj se, nekad, nalazio bordel. Zadržana je opuštena i intimna atmosfera, a ostalo je na vama. U svakom slučaju, zagarantovan je provod do jutarnjih časova. Ako vam to nije dosta tu je i Muzej erotike sa više od 2.000 eksponata koji će vas provesti kroz istoriju ljubavnih igara. Ili jednostavno možete kulirati u urbanom piano baru „Harry’s“ uz čašu burgunca ili koktel Bloody Mary, koji je ovde nastao. Po zatvaranju metroa možete krenuti u organizovano razgledanje, a kada se zamorite poslužiće vas kroasanima i toplom čokoladom. Kroasani su nastali u Mađarskoj u 17. veku, povodom uspešne odbrane od turske opsade.

Vasi putopisi-Pariz6Sledećeg jutra osvanuli smo na groblju Perl Lašez, privremeno, naravno. Na ulazu smo uzeli besplatnu mapu i krenuli u potragu ka mestima gde leže Balzak, Prust, Šopen, Oskar Vajld, Edif Pjaf, Isidora Dankan, Sara Bernard, Žorž Bize i mnogi drugi velikani. Ipak, ovo groblje je najveći publicitet dobilo 1971. godine, kada je ovde pokopan frontmen grupe „The Doors“ Džim Morison. Njegov grob je nažalost ograđen i nedostupan, verovatno zbog ponašanja njegovih najvatrenijih obožavalaca. Prigradskom železnicom smo se uputili ka Versaju i zamku iz 17. veka. Bila je to u ono vreme, najluksuznija palata u Evropi i sedište francuske monarhije od 1682. godine (vladavina kralja sunca Luja XIV koji je ovde i preminuo) do revolucije 1789. godine. Razgledali smo palatu, Veliki kraljevski apartman, Kraljičin apartman i Dvoranu ogledala, spustili se do vrtova i parka, koji je projektovao arhitekta Le Nort sa fontanama i skulpturama, svesni veličine i večnosti koje ovo zdanje prosto emituje. I na kraju, šlag na tortu, logičan rastanak od Pariza. Poseta jednom od pariskih kabarea. Od bogate ponude Mulen Ruža, osnovanog 1885. godine, Lida, Crazy Hourse izbor je pao na tradicionalni Foli Beržere možda i zbog toga što su upravo pripremili novu predstavu sa orginalnim francuskim kankanom. Spuštamo se do metro stanice. Žandari sa dresiranim psima, saksofonista u vozu, slika koja mi se uvek motala po glavi, dok sam maštao o Parizu. Mersi boku Pari!

Rano je. Nedeljno jutro. Prodavci su već izneli starine koje prodaju na improvizovanim tezgama duž pariskih avenija. Mi, nažalost, nemamo vremena da uživamo u ovoj bogatoj ponudi, već metroom, a zatim prigradskom železnicom hitamo ka aerodromu Šarl de Gol. Selavi, kraj je našeg kratkotrajnog boravka u francuskoj prestonici. Bila je to ljubav na prvi pogled, ali za sva vremena. Zamislite samo svet bez Pariza. Nemoguće! Vraćaćete mu se, a on će vas čekati spreman da sa vama podeli nove avanture i nove tajne. Čekaće vas sa novim licem, ali starim šarmom. Jer Pariz je mera naših želja i naših nadanja. Dao nam je sebe, deo neba zauvek.

Podelite ovaj članak...
0Shares

Author: Nenad M. Perić

Podelite ovaj članak...

3 Komentara

  1. Grad je toliko , pre svega lep, cist, kulturni su svi od reda, bez obzira na boju koze. Jednom recju RAJ. Bila sam u maju mesecu ove godine. Turisticko putovanje. Prezadovoljna sam! Pozdrav!

    Pošaljite odgovor
  2. Zanimljiv i ocaravajuci putopis. Nazalost, ima prilican broj gresaka, sto materijalnih sto stamparskih. Npr, ne mozete se prosetati Jelisejskim poljima, a potom krenuti avenijom Sanzelize jer je to jedno isto. Trg Etoile je stari naziv danasnjeg trga Charles de Gaule, na kome se ukrsta 12 avenija, a ne 13 kako je navedeno. Nemoguce je da je za farbanje Ajfelove kule potrebno vise tona farbe nego sto je sama kula teska. Ima jos stvari koje bi se mogle proveriti i popraviti, ali nije moje da to radim, samo sam, krajnje dobronamerno, ukazala na neke od pogreski.

    Pošaljite odgovor
    • Hvala vam na sugestijama. Pomenuti tekst je delo naše čitateljke i objavljen je u rubrici „Vaši putopisi“, u kojoj našim čitaocima dajemo mogućnost da postavljaju svoja iskustva sa putovanja. Zato nismo u mogućnosti da ga menjamo i ispravljamo, ali nadamo se da će autorka videti Vaš komentar i da će prihvatiti vaše sugestije…

      Pošaljite odgovor

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X