Vaši putopisi – Peking - makar jednom u životu – Travel Magazine

Peking – makar jednom u životu

Peking – makar jednom u životu

Peking, kao i Kina, postaje jedna od onih destinacija koje se moraju videti makar jednom u životu.

Kineska kultura je veoma daleka, sa svih aspekata gledano, prvenstveno geografskog, a i suštinski veoma malo znamo o njoj. Izuzev činjenice da smo svi čuli za kineski zid, kinesku medicinu, kineski horoskop i kinesku kuhinju, izuzetno mali broj ljudi iz zapadnog sveta bi znao da dalje elaborira bilo šta vezano za kinesku kulturu i civilizaciju.

Stari Delhi 05
PROČITAJTE I…

Stari Delhi – prepun harizme i nostalgije

Kina je treća zemlja na svetu po veličini, a Peking jedan od najvećih i najnaseljenijih gradova, iz čega proizilazi zaključak da je iluzorno pomišljati da se cela zemlja obiđe i cela kultura do tančina upozna. Ipak, nije nemoguće okusiti jedan minijaturni deo i steći neki utisak o civilizaciji staroj više od 4000 godina.

Prvobitna ideja mi je bila da odem u Peking, Šangaj, Sian, Šanhaiguan – gde je početak kineskog zida, pa možda i da odem da vidim polja bulki na severoistoku Kine, vrlo interesantnog i nesvakidašnjeg kolorita. Nakon sastavljanja ideje sam krenula da pravim plan puta i da uklopim sve u dve nedelje. Plan puta se pretvorio u noćnu moru jer su distance nezamislive. Šest sati dole, sedam sati gore, deset sati levo, devet sati desno, pa još 5 sati do gorepomenutih polja bulki uz dodatna 3 sata pešačenja, za trinaest dana odmora. Odustajem! Ipak to putovanje treba da mi predstavlja i odmor, a ne atletski miting u pet disciplina.

Obzirom da sam već i živela i putovala po Aziji, po sletanju u Peking nisam imala očekivani kulturološki šok o kome svi pričaju. Međutim kultura jeste bitno drugačija od ostalih azijskih kultura. Ni bolje, ni lošije, jednostavno je drugačije.

Muzej umetnosti Peking

Muzej umetnosti

Trg Tiananmen

Naravno, prva u nizu znamenitost koju sam posetila u Pekingu je Tiananmen trg. Adekvatno sam se informisala o tome uoči puta, mada se sećam da sam kao dete gledala političke proteste koji su se baš tu odvijali. Rečeno mi je da Kinezi nisu mnogo voljni da pričaju o tom iskustvu i da se ta i dalje tema vrlo nerado pominje. Sve i da su voljni veoma mali broj njih govori neki strani jezik, a još manji broj ljudi ga govori tečno ili skroz razumljivo.

Peking trg

Foto: KAI SONG from Pixabay

Ono što me je najviše fasciniralo je ogromno prostranstvo po kome se trg prostirao. Na jednom kraju se nalazi severni ulaz u Zabranjeni grad. Na bočnom kraju je Centar scenskih umetnosti. Projekat Pola Andre koji se, bez obzira što je delo sa pečatom savremenog stila – veoma jednostavnog, polu-sferičnog, oblika, savršeno uklapa u ovu urbanističku celinu. Na trgu se nalaze brojni muzeji, spomenik herojima, kao i mauzolej Mao Zedong-a, koje turisti pomno obilaze.

Trg Tienanmen

Trg Tienanmen

Zabranjeni grad

Sa Tiananmen trga se ulazi u Zabranjeni grad – carsku palatu u samom srcu Pekinga. Sagrađena je u periodu između 1406 i 1420. godine pod vladavinom dinastije Ming. Ova palata je najbolje sačuvana od svih na prostoru Kine, kao i najveća antička palata na svetu. Kao jedna od nekoliko najvažnijih palata na svetu, zidovi i dvorane sa ponosom predstavljaju suštinu kulminacije tradicionalne kineske arhitekture.

Zabranjeni grad

Zabranjeni grad

Osim što se može nazreti stil života prvenstveno u vreme dinastije Ming, može se videti odakle i kako je vladavina bila organizovana kao i način na koji je vekovima vođena politika. Naravno ne mogu se preskočiti izuzetno vredna umetnička dela, zidne slike kao i tradicionalne kineske bašte. Ceo kompleks je služio kao kraljevska palata tokom 500 godina, a bila je dom za 24 vladara sa njihovim porodicama i poslugom. Ima oko 900 zasebnih objekata (prema nekim podacima 999), organizovanih u oko 70 jedinca. Dominantna boja je crvena, koja se u kineskoj kulturi smatra bojom dobre sreće i bogatstva.

Zabranjeni grad

Zabranjeni grad

U starom veku se verovalo da je Car rajski sin, te proizilazi da je rajska vrhovna moć darovana Caru. Samim tim što je cela građevina smatrana božanskim mestom pristup je bio zabranjen običnim ljudima – otuda i naziv.

Zabranjeni grad

Zabranjeni grad

Rajski hram

Nedaleko od Zabranjenog grada se nalazi Rajski hram, koji je bio najznačajniji pekinški carski hram. Kao što ime sugeriše posvećen je bogu raja. Hram je kružan u osnovi i leži na 28 stubova. U ovom hramu su se carevi tradicionalno molili jednom godišnje za opštu dobrobit i prosperitet naroda Kine.

Rajski hram

Rajski hram

Rajski hram je najreprezentativniji primerak kineske ritualne arhitekture. Poznat je i po strogom simboličkom rasporedu, nesvakidašnjoj strukturi i veličanstvenim ukrasima. Na mene lično je najveći utisak ostavio kolorit koji je veoma dubokih i jasnih boja, pažljivo raspoređenim po ornamentima, koliko u eksterijeru, toliko i u enterijeru.

Rajski hram

Rajski hram

Hram je okružen parkom u kome se svakog jutra tradicionalno rade Tai-či vežbe, te je zasigurno najbolje doba dana za planiranje posete Rajskom Hramu.

Iako ogroman, Peking je definitivno jedan od malo azijskih gradova gde je moguće sve obići laganom šetnjom – svuda postoje trotoari, pešački prelazi, semafori i podzemni prolazi, a i klimatski uslovi to svakako dozvoljavaju. Takođe, veliki broj znamenitosti “iz prvog kruga“ po važnosti se nalazi u centru grada.

Peking kapija ispred hotela Peninsula

Kapija ispred hotela Peninsula

Peking i njegove četvrti

Svakako sam htela da prošetam po kvartu koji se zove Hou Hai. Kroz ovaj kvart može da se šeta, a može da se ide i rikšom za unapred dogovoren novac. Tu važe pravila kao i na svakom drugom mestu gde ne postoji taksimetar – cenkanje! Bolje je da cenkanje bude u deseticama obzirom da je nivo engleskog toliko slab da je mala verovatnoća da će majstor razumeti bilo šta više od toga. Ako i toliko.

Hou Hai

Hou Hai kvart

Hou Hai je stambeni kvart, mada ima dosta radnjica, restorana i kafića. Ništa nije luksuzno niti pripremljeno za turiste, ali turisti dosta cene baš ovakve kvartove jer odaju utisak nečeg autentičnog. Naravno, na ulicama se može videti dosta beskućnika, bosonoge dece koja igraju fudbal, umesto lopte šutirajući prazne limenke, bicikl-rikša koji nude prevoz, domaćica koje skupljaju veš sa žice.

Hou Hai kvart

Hou Hai kvart

U ovom kvartu se nalaze dve kule – Zvonik i Bubanj kula, koje ujedno predstavljaju i turističku atrakciju, a sagrađene su tako da su jedna naspram druge. I u jednu i u drugu se možete popeti tako što idete tunel-stepeništem čije su stepenice mnogo više nego redovne stepenice (oko 25cm po slobodnoj proceni), a ima ih po 75 bez podesta. Popela sam se u Bubanj kulu i moram priznati da je zaista vredelo, jer postoji čitav ritual zaposlenih pre svakog oglašavanja koje se odvija nekoliko puta u toku dana u preciznim vremenskim intervalima. Pogled na Hou Hai sa sve četiri strane je neprocenjiv. A što se zvonika tiče, on će me doživotno čekati. Nisam imala ambicije za još jedne stepenice identičnog opisa.

Jonge hram

Nesumnjivo jedna od najvažnijih turističkih atrakcija je Jonge hram, poznatiji kao Lama hram. To je tibetanski budistički hram sa istorijom dugom oko 300 godina i veoma je popularan među lokalnim stanovništvom. Ovaj hram je ujedno i dom najvećoj statui Bude od sandalovine na svetu. Meni lično je najimpresivnije bilo paljenje tamjana sa vrlo jakim vizuelnim efektom (pored mirisa koji je nezaobilazan), kao i slušanje hora budističkih sveštenika koji se čuje u celom kvartu.

Zvonik - Lama hram

Zvonik – Lama hram

Ceo hram, kao i velika većina građevina, je prepun boja, statua i figurica. Ne samo hram, nego počevši od same kapije na kojoj dva bronzana lava dočekuju i vernike i turiste. U kineskoj kulturi Feng-Šui je izuzetno važan. Postoje čvrsta i duboko ukorenjena verovanja da određeni elementi flore i faune, kao i boja, postavljanje određenih elemenata na određeno mesto, donose dobru ili pak lošu sreću.

Savremena arhitektonska remek-dela

Savremena arhitektura u Pekingu je nešto što definitivno ne treba zanemariti. Može se reći da je Peking svojevrsna galerija savremenih arhitektonskih projekata, potpisanih od strane najvećih svetskih imena iz domena arhitekture. Jedan od njih je i atletski stadion “Ptičije gnezdo“ koga se svi sećamo sa fascinantnog otvaranja letnjih olimpijskih igara 2008, delo udruženih arhitekata iz Kine i Žaka Herzoga iz Francuske. Uspela sam u ideji da stignem do stadiona dok je još uvek okupan dnevnom svetlošću, ali i da prisustvujem noćnoj rasveti koja garantuje poseban doživljaj ovog arhitektonskog remek-dela.

Peking Stadion

Stadion Ptičije gnezdo

Svakako nezaobilazni deo svakog putovanja je hrana. Iako uvek volim da probam lokalnu hranu u ovom slučaju mi je posebnu vrstu straha izazivalo saznanje da Kinezi jedu i neke nesvakidašnje izvore proteina, uključujući pseće meso i insekte. Glavni problem je što Kinezi generalno slabo govore engleski jezik, ili ga pak ne govore uopšte. Dakle, moje jedino pitanje je bilo kako mogu da budem sigurna da neću pojesti bilo šta od gorenavedenog?

Rešenje je bilo da ulazim u restorane gde na jelovniku postoje slike, sa izborom jela takvim da budem sigurna da će mi se u tanjiru naći i nešto u pratnji krilca, ali najmanje veličine pilećeg krilca. To svakako podrazumeva i pekinšku patku!

CCTV Peking

CCTV Peking

Kineski zid

Kao biser svog putovanja sam sačuvala odlazak na Kineski zid. Poslednji dan sam otišla do Mutianiju dela zida. Do njega može da se dođe ili peške (ukoliko se ima dovoljno motivacije, snage i vremena) ili žičarom. Obzirom na veoma malo vremena koje mi je bilo na raspolaganju moj izbor je bila žičara. I nisam pogrešila.

Kineski zid

Kineski zid

Tokom penjanja uz relativno divlji, mahom stenoviti nagib, peto od mojih sedam svetskih snova je bilo u finalnoj fazi realizovanja. Taj osećaj nikada nisam znala da opišem rečima, iako imam izuzetno jaku emotivnu reakciju.

Kada sam se, strmim stepeništem, popela na sam zid i pogledala oko sebe zaista je izgledalo kao ostvarenje snova u ažuriranoj verziji. Zid je kompletno renoviran. Nema starog, polomljenog kamenja i oštećenih delova građevine. Prema kineskom verovanju staro i polomljeno ne treba čuvati jer donosi nesreću, te se jedan po jedan deo zida renovira i otvara za turiste.

U tom trenutku, jedini turista na tom delu Zida sam bila ja.

Autor teksta i fotografija: Nataša Razak

Mracni turizam Rijad
PROČITAJTE I…

Mračni turizam – distopija kao turistički proizvod

Ostale zanimljive putopise pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
129Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *