Stari Delhi – prepun harizme i nostalgije
Stari Delhi je zidom ograđeni deo Delhija, koji je osnovao mogulski car Šah Džahan, te je prvobitno nazvan Šahjahanabad. Ostao je glavni grad Mogula do kraja mogulske dinastije. Kasnije su ga Britanci, nakon što su dvadesetih godina prošlog veka izgradili novi deo grada kao simbol napretka, odnosno današnji Nju Delhi, krstili u Stari Delhi.
Stari Delhi sam posetila nakon gotovo godinu dana života u indijskoj prestonici. Znala sam da je dom spektakularnih primera mogulske arhitekture i da je prepun harizme i nostalgije. Međutim, apriori me je nervirala činjenica da ću tamo videti pregršt turista koji posećuju ovaj deo grada isključivo u nadi da će tamo napraviti interesantne fotografije namenjene društvenim mrežama, koje sadrže kontrasne motive u odnosu na zapadni svet… Mahom one elemente i motive koji će zbog svog sadržaja šokirati, zgroziti ili pak zaprepastiti unapred targetiranu publiku.
Dosta turista praktikuje jogu u svojoj udobnoj domovini smeštenoj negde na zapadu. Međutim, u Indiju stignu u šalvarama i pamučnim majicama rastegnutih okovratnika, šetaju po gradu ne pipajući ništa osim svog fotoaparata, pažljivo ga čuvajući od ljudi koji inače nemaju običaj da kradu. Na sve načine se trude da pokažu da su privrženi indijskoj kulturi, a o njoj, zapravo, ne znaju ništa.
Unapred me je nerviralo što će biti dosta takvih egzemplara zapadnog sveta.
Stari Delhi – fascinantan kutak prestonice
U posetu Starom Delhiju je, mene i još nekoliko kolega, pozvala koleginica čija je studentkinja radila istraživanje na temu havelija (tradicionalna vila, obično od istorijskog i arhitektonskog značaja) u tom delu grada i organizovala pešačku turu od kulturološkog značaja koja je ujedno predstavljala njen diplomski rad.
Sastanak smo zakazali na Čandni Čok (Chandni Chawk) metro stanici, jednom od glavnih trgova u Starom Delhiju. Odmah se vidi da tamo ne zalazi poš-ekipa i da neće biti ništa od fenseraja koji bogati Indijci promovišu. Ovde lokalci dolaze da dobro jedu i jeftino pazare, posebno začine na pijaci začina u Čauri (Chawi) bazaru. Upravo tako i izgleda ovaj deo grada.
Dok hodamo u grupicama od dvoje troje, pažljivo prateći ekipu ispred da se ne izgubimo u neopisivoj gužvi Starog Delhija, ne znam šta na mene ostavlja veći utisak. Ovo je po meni jedan od najfascinantnijih delova koje sam ikada imala prilike da posetim. Nešto što gotovo da i ne može da se opiše. Nisam sigurna ni da bi fotografije koje lančano pravim mogle verodostojno da dočaraju atmosferu.
Mirisi ulične hrane
Mnoštvo mirisa dolazi sa svih strana. Prodavci ulične hrane užurbano prave svoje specijalitete dok glasno pozivaju prolaznike da ih baš od njih kupe. Džalebi, kebabi, kuvani kukuruz, panipuri, alu tiki, samose i ulični omleti su gotovo na svakom koraku. Između malih prodavnica i kolica na kojima se prodaje ulična hrana, u Starom Delhiju mnogi dolaze da pazare meso. Ovde je savršeno uobičajeno da se prođe pored odranog jagnjeta koje visi za jednu ili obe noge čekajući svog kupca, stola sa obezglavljenim pilićima, naslaganim u dva, tri reda, ili pak činijama sa naslaganim ovčijim mozgovima.
Usput, ulični čistači gotovo bezuspešno pokušavaju da pometlaju nakupljeno smeće sa ulica na kojima je asfaltu odavno istekao rok trajanja te ga je mahom zamenila njegova podloga u vidu kamenčića i zemlje, dižu prašinu koja, čini se, nikome preterano ne smeta. Od kada je državna administracija prebačena u Novi Delhi, u Starom se asfalt nije ni obnavljao. Tamo se samo povremeno dodaje ono što nedostaje, što je svakako slučaj sa električnim kablovima koji neorganizovano vise po ulici i predajnicima za mobilnu telefoniju. Neretko se i voda donosi u metalnim, sve češće plastičnim bocama, jer ni vodovodne instalacije nisu sprovedene svuda, a još manje kako treba. Mada, sprovođenjem vode bi lokalni dostavljači vode ostali bez hleba za porodicu, te se više i ne postavlja pitanje.
Ne može se ovde obraćati pažnja na higijenske uslove. Kakvi god da su, oni su definitivno deo ove mikro-sredine i način na koji ljudi u njoj funkcionišu. Ono što mi je fascinantno je što se niko od mojih prijatelja Indijaca nije žalio na trovanje uličnom hranom, što bi se očekivalo ako se uzmu u obzir uslovi u kojima se pravi… Ovde kuvari nemaju blistavo bele uniforme sa dvostrukim kopčanjem i kuvarsku kapu. Ruke se propiraju u zamućenoj vodi i brišu prljavim krpama, a hrana se služi najčešće golim prstima. Ulična hrana u Indiji je izuzetno rasprostranjena i cenjena.
Kako bi ovo sve izgledalo da se sredi i utegne – pomilsih. Kako su oni naj*** kroz istoriju!
Zivopisne fasade
Hodam među zgradama oronulih fasada i zidova, sve je zapušteno, a tako živopisno! Gotovo da može da se oseti da svaki ćošak i svaki detalj u Starom Delhiju ima svoju priču. To se najbolje vidi po patini bronzanih detalja kojih ima pregršt.
Skorašnji komentari