Stari Delhi – prepun harizme i nostalgije
– Prošli put kada sam bio ovde, nekoliko desetina metara od mene se samo urušila dvospratnica. Jedva sam uspeo da pobegnem – usput mi proturi informaciju Žan-Mark koga sam čvrsto držala za mišicu da ne bih upala u neki od otvorenih šahtova dok mi je sva pažnja usmerena na razgledanje ostataka božanstvene arhitekture.
– A šta mislite o tome da mi o tome detaljno ispričate kasnije kada budemo bili negde drugde?
– To je nešto što u svakom trenutku može da se desi, pogotovo sa količinom zemljotresa koje imamo ovde u poslednjih godinu dana.
– Molim vas! Ne mogu o tome sada da razmišljam!
Fokusiram se na detalje koji su magični. Kroz haos se tu i tamo nazre poneka kapija od kovanog gvožđa, koja još uvek ponosno nosi grb, reklo bi se, poznate porodice. Usko stepenište koje sa ulice vodi u stambeni deo dvospratnice ili trospratnice je stidljivo dekorisano rukohvatom na čijem se početku nalazi mesingana šaka koja ga drži. Boja gotovo da više i ne postoji već je „krasi“ ogromna braon-siva fleka koja se prostire svuda gde posetioci ne dosegnu posežući za rukohvatom.
Ispred ulaza se mogu ugledati lampe koje su nekada služile za osvetljavanje prilaza zgradi, ali i kao dopunski dekorativni predmet. Još poneko staklo bi se zadržalo između ramova od tankog bakra koji su ih nekada davno držali. Vreme im uzima danak.
Stari Delhi – obilazak havelija
Stižemo do prvog havelija koji ćemo da posetimo. Guršin, studentkinja koja je organizovala turu, je čitav semestar radila na istraživanju i prikupljanju podataka. Podelila nam je po knjižicu tvrdih korica u kojoj je označila rutu po kojoj ćemo ići, kao i kratak opis istorije i rezultata istraživanja, praćenih detaljnim fotografijama. Nijedan vodič ovo ne bi uradio ovako detaljno.
Gotovo svi haveli su u ruševinama, mahom zbog potpunog zanemarivanja i uzastopne podele imovine predaka. Iako se, kako tradicija nalaže, haveliji prenose sa generacije na generaciju, ovi u Delhiju ni malo ne liče na dobro očuvane havelije u Radžastanu, koje naslednici s ponosom održavaju. Mnogi su uništeni u indijskoj pobuni krajem devetnaestog veka, koja je dovela do opsade i pljačke Starog Delhija.
Čitala sam o tome da haveli obično imaju baštu u centralnom prostoru. To je i takozvani „javni prostor“ – tu se okuplja familija, a privatni prostori su dublje unutar zgrade. Otvoreno dvorište u sredini, kažu, ima sopstvenu mikroklimu i leti je za nijansu hladnije nego spolja. Nikada do tada nisam ni jedan od njih posetila.
Haveli – arhitektura i ornamentika
Božanstveni bareljefi na drvenim vratima i prozorskim šalonima su nešto što, pored očuvane geometrijske, ili pak floralne, ornamentike nadvratnika, krasi oronule građevine. Mahom su mi te konstatacije bile tužne… Prozorski šaloni i vrata su obojeni u jarke boje, u njihovo renoviranje najlakše investirati.
Haveli su u velikoj meri pod uticajem mogulske arhitekture, ali se tu ne zaustavljaju. Persijska i marokanska arhitektura imaju dosta uticaja što se mahom vidi na arhitetktonskim detaljima. Poznati su i po umetnosti ugrađenoj u same zidove, u obliku fresaka i murala. Motivi mogu varirati od jednog regiona do drugog, ali se teme obično svode na priodu i život tokom prošlih vremena.
Nameštaj koji se u objektima koristi je odličan identifikator za svaki stil. Haveli su prepuni indijskog tradicionalnog nameštaja. Težak, kitnjasti, drveni nameštaj sa zaobljenim oblicima je ono što karakteriše i stil većine havelija. Kreveti sa baldahinima su neizostavni, pre svega u borbi protiv komaraca mada i kao izrazito lep dekorativni element. Takođe, i tekstil upotrebljen za tapaciranje nameštaja – raskošni i bogati, u rasponu od pejslija do cvetnih brokata.
Kakav kontrast između ulica kojima smo došli i zgrade u kojoj pijemo kafu sa petom generacijom naslednika jednog od dvadesetak havelija Starog Delhija, koji su još uvek sačuvali svoje zidove i izvorne elemente unutar njih!
Svi putevi vode u Rim, a u Starom Delhiju je to Džama Masdžid – jedna od najvećih i najpoznatijih džamija u Indiji. Tu je i Karimov istorijski restoran koji se nalazi u neposrednoj blizini džamije. On se nalazi na „Aleji kebaba“ (Gali kababian) i smatra se jednom od najpoznatijih kulinarskih destinacija Starog Delhija. Kažu da se ovde često čeka u redu za slobodan sto.
Obzirom da mi apriori uopšte nije primamljiva aroma jagnjetine, kao ni ovčetine, na koju najverovatnije miriše ceo restoran, odlučila sam da se za ručak pridružim vegetarijancima, a Karima i njegovu istoriju, uz dužno poštovanje, trajno zaobiđem.
Autor teksta i fotografija: Nataša Razak
Skorašnji komentari