Upoznajte narode Afrike: pleme Hamar, Etiopija

Upoznajte narode Afrike: pleme Hamar, Etiopija

Afrika je najstarija naseljena oblast na svetu. Kultura, običaji, ljudi, način života, privlače putnike iz svih delova sveta, ali i iz Srbije. Jedan od njih je Ivan Marjanović, koji je svoju strast i ljubav prema Africi podelio sa nama.

Afriku je posetio 5 puta i obišao 17 država. U ovom putopisu će nas provesti kroz svoje dogodovštine sa plemenom Hamar na jugu Etiopije.

Pleme Hamar – Etiopija, dolina Omo

Nailazio sam na različite običaje. Jedno od najupečatljivijih je ceremonija inicijacije, odnosno Ukuli Bula u Hamar plemenu. Imao sam tu priliku da sa njima provedem tri dana i neverovatna iskustva nosim sa sobom. Počevši od toga da sam morao biti u okruženju gde niko ne govori ni reč engleskog, do obavljanja svakodnevnih radova sa njima i učestvavanja u različitim običajima.

Počnimo od toga kako sam se zadesio na tom mestu.

Omo dolina smestila se u jugoistočnom delu Etiopije i predstavlja jednu od glavnih atrakcija u ovom delu sveta. Predstavlja jedno od najizolovanijih područja istočne Afrike i poznata je po svojim etničkim blagima.

Turmi, mesto na kome živi pleme Hamar, jedne je noći je dobilo neobičnog gosta. Stigao sam nakon zalaska Sunca. Inače, pripadnici ovog plemana mere vreme od izlaska do zalaska sunca. Nakon zalaska, odlaze u svoje kolibe, zatvaraju se i spavanju. Selo je bilo pusto i tiho. Jedinu buku je pravio kombi kojim sam došao. Zaglavili smo se usred blata. Nakon svega nekoliko sekundi, oko nas se skupilo stanovništvo celog sela. Pedesetak ljudi, što dece, što odraslih, pokušavalo je da pomogne u izbacivanju kombija iz blata. Inače, u ovo pleme se nikako ne moće ući bez prethodne najave, dobijanja odobrenja poglavice i poznavanja lokalnog vodiča.

Nismo uspeli da izguramo kombi. Vodič mi saopštava da ću morati ostati sam u jednom od domaćinstava, a on odlazi do najbližeg grada kako bi mogao dovući mehanizaciju i pomoć za izvlačenje kombija. Saopštio mi je da dolazi sutradan oko pola šest, a došao je posle dva dana.

Dečica mi pomažu da postavim šator, međutim, kako je bilo hladno, pozivaju me da prenoćim u jednom od domaćinstava. Ogormna a je čast biti gost i osetiti se kao domaći.

Energija kojom pripadnici ovog sela zrače i zarazni osmeh ne zaboravljaju se tako lako. Devojčica zvana Kena, imala je oko 16 godina, kosa i koža su joj bili premazani zemljom, grudi otkrivene, a na leđima je imala velike ožiljke od bičevanja, iznosi kravlju kožu na koju smo seli i nudi me domaćim vinom od meda. Veče smo proveli uz vatru, zvezde, sedimo na podu, gledamo se i smejemo. Komuniciramo bez i jedne poznate reči. Topli osmesi, gestikuliranje i osećaji asimilacije koji me prožimaju u tim momentima, sa ljudima koje prvi put vidim, čiju toplinu i gostoprimstvo ni sa čim do sada proživeljenim ne mogu porediti, zamenjuju svaku živo izgovorenu reč i stvaraju duboko urezane momente koje nikada neću zaboraviti.

Ostajemo još kratko napolju, dok nas hladnoća nije rasterala. Odlazi svako svojoj kući i tonemo u san. Barem pokušavam, ali zbog ogrmone količine uzbuđenja, želim da ostanem budan i upijem svaki sekund koji mi se dešava pred očima.

Zora je svanula oko 05.00h, a sa izlaskom sunca, budi se svi. Dan počinje jutarnjom ceremonijom ispijanja kafe, koja može trajati i do 08.00h. Komšije su čule da je u selu “nezvani” gost, pozivaju me u svoju kuću, još jednom ostajem šokiran. Skupile su se žene i deca iz sela, pevale su se pesme, prepričavale dogodovštine svakodnevice. Nude me kafom koja ima jako bljutav ukus. Odbiti kafu ili hranu u njihovoj kulturi je neprimereno. Ali piti je iz iste posude sa desetak pripadnika Hamar plemena bilo je nezaboravno.

Nakon ovog jutarnjeg rituala, muškarci i žene iz plemena napuštaju kuće i vraćaju se pre mraka. Dan nam prolazi radno. Odlazimo po vodu, hranu, u lov…

A sutradan…

Cela ceremonija inicijacije koju sam pomenuo počinje tako što rođake dečaka plešu sviraju, pevaju i ono što privlači posebnu pažnju, pozivaju na bičevanje.

Muškaraci koji su nedavno završili proces inicijacije, uzimaju grane i iz sve snage, do krvi bičuju žene po leđima koje ni glasa ne puštaju. Obično je reč o ženama koje su deo uže ili šire porodice dečaka. Neverovatno je videti devojke koje mole i tuku se da budu prve i što više bičevane.

To je njihov način da pokažu ljubav, izdržljivost, odanost i daju podršku iniciranom.

Hamar žene imaju obruče oko vrata koji predstavljaju poredak u odnosu žena – muž. Ako žena ima jedan veći obruč, to je znak da je ona prva žena tom mužu. Ako uz taj obruč ima još dva ili tri onda to znači da njen muž ima još dve, odnosno tri žene pored nje. I nema nikakve razlike da li mu je ona prva žena ili druga, treća. Nema nikakvih privilegija među njima. Muškarac je glava kuće i onaj koji se bori za preživljavanje porodice, ali i onaj koji se bori za stoku i ide na teren. Žena je tu da se brine o deci i kući.

Obred odrastanja za dečake iz plemena Hamar sastoji se od dva dela: obrezivanja i preskakanja preko bikova. Ako dečak, potpuno go i bos, uspešno preskoči 15 bikova, spreman je da postane Maza – odrastao član plemena i da se oženi.

Dečak mora nekoliko puta trčati napred-nazad po leđima bikova ili kastriranih volova, a ismeva se ako ne uspe. Nakon toga, odlazi 6 meseci u divljnu da preživljava sam. Tokom tog perioda, otac mu traži ženu sa kojom će stupiti u brak po povratku.

Čemu me je naučio boravak u plemenu?

Umerenost, tolerancija, konstruktivnost, poštovanje, podrška, zajednica važnija od jedinke. Sreća ne dolazi uvek iz nekog velikog, očiglednog trenutka. Ponekad su to male stvari, koje se u mnogome razlikuju od onoga na šta smo navikli. Izvor iskrenog osmeha je probuđen um.

Osmeh nam vraća mir koji smo smatrali izgubljenim. Ovaj dragoceni poklon ne košta ništa. I sve oko nas čuva naš osmeh. Ne treba da osećamo da je izgubljen ako ga nekad nema. Udahnemo svest o tome da je podrška u različitim oblicima svuda oko nas i osmeh će opet biti tu. “Niko neće primetiti da nosite staru odeću, ako nosite iskren osmeh.”

Živi trenutak, jer sutra ga možda neće biti.

Tekst i fotografije delo su autora Ivana Marjanovića. Ukoliko vam se dopao ovaj putopis, njegove avanture možete pratiti na Instagramu – @tribalgrooove i na sajtu travelwithgroove.com.

Author: Ivan Marjanović

Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X