Upoznajte Maroko, postojbinu Berbera
Foto: Ivana Dukčević privatna arhiva
Berberski jezik je drugi zvanični jezik Maroka
Dvadesetogodišnji Mohamed, Berberin kovrdžave kose, dečačkog lica i krupnih očiju, jedan je od nekoliko zaduženih za našu grupu od deset ljudi, i ovaj posao radi već dugo. Njegova porodica živi nomadskim životom generacijama, zbog čega Mohamed ima završena samo tri razreda škole. Školu je učio na arapskom jeziku, nekoliko godina pre nego što će berberski (Tamazight-Amazigh) i zvanično postati drugi službeni jezik Maroka, i ući u školski program.
Za ono čime želi da se bavi, smatra da mu više od tri razreda škole nije neophodno. Ipak, Mohamed ima Instagram profil na koji brižljivo postavlja svoje fotografije – one koje su napravili mnogobrojni stranci boraveći u kampu u kojem radi, u pustinji. Mohamedova indigo plava galabija, i marama jarke ciklama boje kao dodatak haljetku, čine savršen kontrast svetlo okerastim bojama saharskih dina. Kamilan Rahmon – njegov saputnik kojeg povremeno nežno grli i tapše, zajedno sa još desetak životinja u karavanu preneli su nas od magistralnog puta nadomak gradića Zagore, do baznog kampa u pustinji.
Foto: Ivana Dukčević privatna arhiva
Kampovi – mesto susreta između turista i Berbera
Sat vremena njihanja i lelujanja, uz prolaznu upalu mišića prepona, deo su folklora koji nude turistima pri dolasku u kamp u rano predvečerje i narednog jutra, pri povratku na magistralni put.
Nadomak Zagore, u delu kamenite pustinje postoji tek nekoliko velikih peščanih dina gde su preduzimljivi lokalci postavili dva bazna kampa sa šatorima i zaposlili nomade – marokanske Berbere da budu domaćini turistima. Posetioci u kampu odsedaju najčešće jednu noć, nakon čega se vraćaju nazad, u civilizaciju. U krugu kampa nalazi se tridesetak prostranih, od zemlje neznatno izdignutih šatora – sa čvrstim, drvenim podom, jednostavnim krevetima i sijalicom na žici koja visi unutar najvišeg dela šatora. U središnjem delu kampa između dva reda šatora, u pesku potpuno prekrivenom tepisima poređani su veliki šareni jastuci za divanjenje i niski drveni stočići, kao stvoreni za ispijanje kafe i marokanskog čaja sa listovima sveže nane.
Foto: Ivana Dukčević privatna arhiva
Berberska muzika u kampu sa pogledom na sunce koje izlazi nad obodima Sahare – doživljaj koji ne smete da propustite
U večernjim satima, kada potpuni mrak zavlada ovim prostorima i jedino svetlo čini jato zvezda na nebu, Berberi u središtu kampa zapale logorsku vatru i uz tradicionalne instrumente i zvuke bubnjeva, pevaju berberske pesme. Odzvanjanje berberske muzike zvuči setno u daljini, sa vrha peščane dine gde smo se hrabro i po mrklom mraku uputili nešto pre ponoći, gazeći po dubokom pesku ka jedinom izvoru svetlosti – obrisima kamenitih vrhova peščanih dina koje je polumesec obasjavao. Uspon po izuzetno strmom terenu – gde dubina peska drastično usporava hod i ulazi u obuću, prilično je zahtevan i mnogi odustanu. Ovaj poduhvat ponovili smo i oko pola sedam ujutro, kako bismo sa vrha susedne, nešto više dine posmatrali izlazak sunca nad obodima Sahare i naš kamp, u podnožju.
Osim tridesetak šatora poređanih paralelno u dva reda – jedni naspram drugih, završetak pustinjskog kampa u obliku potkovice poprečno zatvaraju dva veća šatora – najveći, sa stolovima za obedovanje, i nešto manji – sa udobnim jastucima na kojim spavaju Berberi. Na ulazu u njihov šator, nalazi se jedino mesto u kampu – i kilometrima u krug, sa produžnim kablom i četiri utičnice gde mogu da se napune baterije fotoaparata i telefona pedesetak turista i Berbera, koji svake večeri borave na ovom mestu.
Kada neposredno pre ponoći berberska muzika utihne i logorska vatra se ugasi, noć u kampu je tiha i zvezdana. U početku je topla, zatim postaje prohladna. Kako noć odmiče, umesto tankog čaršafa – još dva dodatna ćebeta su potaman. Laku noć – temsiwin, na berberskom.
Tekst i fotografije deo su internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević, i zaštićeni su zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.
Ostale zanimljive putopise pročitajte ovde.
Skorašnji komentari