Zlatni Prag – pronađite inspiraciju i ostvarite svoje snove
Prag, taj prekrasni srednjoevropski grad sa stotinu tornjeva, trebalo bi konzervirati. Dok hodate njegovim pločnicima, zapravo šetate muzejem pod otvorenim nebom. Prag kao da je na trenutak zastao u vremenu i otišao u večnost. Utisak je toliko snažan da pritisak istorije bukvalno osećate na ramenima i u nogama, dok obilazite sve atrakcije ovog grada. Ulice pamte Mocartove korake, Kazanovina sećanja na ljubavne podvige, a zidovi kriju Kafkine strahove. Prvobitne kuće su zatrpane i pretvorene u podrume nad kojima se danas ponosno uzdižu, uglavnom, barokna zdanja. Grad na obalama reke Vltave, bio je inspiracija Dvoržaka. Smetane, Hrabela, mesto gde je dobri vojnik Švejk služio austrougarskoj monarhiji, to je nedosanjani san u kamenu o prohujalim vremenima. Pregršt koncertnih sala peva o njegovoj slavi. Prag je preživeo II svetski rat maltene neoštećen, za razliku od Varšave. Praški kompaktni srednjovekovni centar vrvi od uskih krivudavih uličica, starih dvorišta, mračnih prolaza i crkava, sve to uz hiljadu i sto godina starim dvorcem.
„Kada su jezuiti posle poraza češke reformacije 1621. godine odlučili da prevaspitaju narod na katoličku veru, preplavili su grad lepotom baroknih hramova. Te hiljade kamenih svetaca koje vas posmatraju sa svih strana, koji vam prete, prate vas, hipnotišu, ta okrutna okupatorska vojska upala je u Češku pre tristapedeset godina. (Knjiga smeha i zaborava, M. Kundera)
Menjamo novac u hotelu „Kanarek“, kupujemo razglednice sa markicama i karte za prevoz koje vremenski traju 75 minuta bez obzira na broj i vrstu prevoza. Cenu u dinarima dobićete prostim množenjem sa tri. Hotel se nalazi u istočnom delu Pragu, udaljen pola sata od centra autobusom i metroom, to jest tramvajem. Metro linije A, B, C građene su sedamdesetih godina prošlog veka i ukrštaju se na trgu Hladany. Ugledaćete automate sa kesama koje će vam biti potrebne ako šetate kućne ljubimce. Videćete, takođe, da se ne koriste baš redovno. Stara železnička stanica u stilu secesije pretvorena je u muzej. Odatle smo krenuli u razgledanje grada. Vodič nam je simpatični Luboš, koji pripovedanje šarmantno i sa merom začini ponekom seksualnom zanimljivošću. Tako nam je održao kratak kurs češkog, te smo saznali da ako se u Češkoj slikamo to znači da smo se skinuli, a onda treba se treba mrdati ako imate adekvatnog partnera. Devojku ne bismo smeli nazvati curom, jer bi to bila aluzija na njen moral. Prolazimo pored zgrade nekadašnje Savezne skupštine u kojoj se danas nalazi Radio “Slododna Evropa”. Za vreme našeg boravka postojala je pretnja od terorisičkih napada, pa su bile primetno pojačane policiske snage na ulicama Praga. Bio je i praznik – dan Sv. Vaclava ili Dan državnosti. Obišli smo palatu na Vaclavskim namestima sa Narodnim muzejom u neorenesansnom stilu (mineraološka, paleološka, zoološka i antropološka kolekcija, kao i maketu Praga), statuu kneza Vaclava (koga je brat ubio 935. godine), kao i njenu parodiju u pasažu palate Lucerna, Operu, Starogradske namjesti (Starogradski trg) iz XII veka, gde je 1415. spaljen reformator Jan Hus jer se borio protiv korupcije, što je i u ono vreme bio opasan posao. Ovo mesto je predstavljalo centar starog sveta, pa vredi pogledati palatu opštine Valštegnoj sa astronomskim satom Orloj starim 600 godina. Na svaki puni sat možete videti 12 apostola, a Jozef Maneš je na njega postavio kalendar sa zodijačkim znacima. Modernim brzim liftovima (koji se odlično uklapaju u kamenu godsku strukturu kule) možete se popeti na vrh i uživati u panorami zlatnog grada. Kipovi na astronomskom satu uništeni su pri nemačkom bombardovanju 1945. godine i zamenjeni novim, identičnog izgleda. Na kuli iza mesingane ploče sa natpisom 1945 nalazi se ćup sa zemljom sa ratišta gde je nemačka artiljerija pobila 84 hiljada vojnika Crvene armije, u jednoj od najžešćih bitaka II svetskog rata. Obiđite zatim crkvu Sv. Nikole sa ogromnim kristalnim lusterom, čija kupola dominira nad panoramom grada. Ova barokna građevina bila je mesto u kojem je Mocart svirao orgulje, u vreme dok se nije provodio. Bio je nemirnog duha, pa su ga da bi završio operu „Don Đovani“ 1787. godine zaključali, posle čega ju je završio za samo jedan dan. U prodavnici Karlovog univerziteta možete kupiti simpatičan pulover sa amblemom ove školske ustanove. Kafka (1883-1924) rođen je na današnjem Trgu Franca Kafke br. 5, u blizini crkve Sv. Nikole. Radio je na Venclavskom trgu u Zavodu za zaštitu radnika. Njegova verenica Felice Bauer živela je u broju 864 ulice Na Prikope. Gospodin K. pobegao je od nje bukvalno ispred samog oltara. Otac mu je imao radnju u Kinski palati sagrađenoj u rokoko stilu. Klementinum je bio najstariji i najveći jezuitski samostan u Češkoj. Barokna sala biblioteke sa galerijom iz tridesetih godina XVIII veka zaustaviće vam dah. Ovde je Johan Kepler spoznao zakone kretanja planeta.
Dok šetate bulevarima i zadivljeno posmatrate renesansne, barokne ili art nuovo fasade, otkrićete jevrejsku četvrt. Legenda kaže da su se Jevreji doselili nakon uništenja jerusalimskog hrama. Nisu naišli na dobrodošlicu, a Karlo IV im je 1716. godine obezbedio autonomiju. Nacisti su ovaj kvart hteli da pretvore u morbidni Muzej istrebljene rase. Jevrejski kvart Jozef, krije troslojno jevrejsko groblje sa 12 hiljada nadgrobnih spomenika u gotskom, renesansnom i baroknom stilu. Jevreji spomenike koji se nakrive ostavljaju u tom položaju, objašnjavajući da je Bog tako hteo. Atmosfera na groblju je jedinstvena i neponovljiva. Pejzaž je najinspirativniji u ranu jesen, a prepoznaćete da je ovde grupa INXS snimila svoj čuveni video spot. Pored desetak sinagoga, među kojima je napoznatija Straronova sinagoga (kamen je donesen iz Jerusalima) sa spiskom pogubljenih za vreme II svetskog rata, najstarija je sačuvana sinagoga u centralnoj Evropi, a sagrađena je u XIII veku u ranom gotskom stilu. Ovde smo nabavili tipične jevrejske pokrivače za glavu (jarmulke). Gradsku panoramu možete posmatrati sa TV tornja “Žižkov”, jednom od omraženih simbola prohujalog totalitarnog režima, podignutog 1970. godine radi ometanja zapadnih radio i TV programa. Iz tog vremena potiče i monumetalni stadion Strahov. Nekada se ovde nalazio i najveći kip Staljina težak 14 hiljada tona, koji se mogao videti s bilo kog mesta u Pragu. Staljinov naslednik, Hruščov naredio je 1962. godine da se ovaj spomenik digne u vazduh. Na istom mestu 1996. godine Majkl Džekson je podigao sopstveni kip i otpočeo turneju. Ponešto je ostalo od nekad združenih socijalističkih zemalja, pa pronalazimo odlična vina, crno bugarsko „Egri Bekirek“ i čuveno mađarsko belo „Tokaj“. 2002. godine Prag je doživeo veliku poplavu, ali je, na svu sreću, te rane zalečio. Češku demokratiju promovisao je Masarik. 1948. godine pripojena je „istočnom lageru“ to jest, zajednici socijalističkih država pod kontrolom SSSR-a. 1968. na Karlovim namjestima Dubček započinje praško proleće, koje okončava upad sovjetskih tenkova. 1989. godine „plišanom revolucijom“ Vlaclav Havel uvodi zemlju u društvo demokratskih država. Po propasti komunističkog režima, Prag je preporođen vrlo brzo ponovo postao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi. Ponuda tradicionalnih pabova i kafana dopunjena je nizom internacionalnih restorana, koktel barova i trendi kafića. Na svu sreću i dalje možete da se rasturite od svinjetine i knedli, i sve to zalijete galonima piva. Cjena, prava sitnica! Nemojte u poslednjoj rečenici tražiti ironiju, jer je nema. Na ulici, ako nemate vremena zbog obimnih razgledanja, možete pojesti odlične kobasice sa kupusom uz pivo. Šteta bi bilo da ne svratite u restoran „Slavija„ i uz novine na trščanom držaču, na mermernom stolu popijete kapućino. Da li treba pominjati čuvene pivnice: „U Fleku„, „Zlatni tigar„ ( ovde se provodio Hrabel, a engleskog kralja služio je u francuskom restoranu „Sara Bernard“. Ako neko zasvira saksofon onda je to Bil Klinton), zatim „Arko„ (omiljena Kafkina pivnica). Mi odlazimo u pivnici „Vejvoda“. Zakrvavljeni pogledi škotskih fudbalskih navijača u kiltovima, koji sutra igraju sa “Slavijom”, nataknute sovjetske šapke, “Staropramen” pivo, pijana pesma i žamor. Masna kolenica sa renom ispred mene, koji samo par crnih piva može da pripitomi. Kažu ako u češkoj pivnici nađete slobodno mesto, to znači da je neko od redovnih gostiju preminuo. I posle svega kišna noć, šetnja mokrim praškim ulicama u potrazi za zadovoljenjem. Pogled mi pade na treći sprat kuće kraj Karlovog mosta. Svetlost iznenada sevnu, otvoriše se vrata, pojavi se mršava žena pružajući ruke. “Ko je ona? Prijatelj? Da li je na mojoj strani? Kao pseto!”, rekoh i moje telo utonu u san. Dok se jutro svetlo i uzbudljivo pomaljalo među praškim krovovima, vrapci su veselo cvrkutali, sigurni u svojim gnezdima. Sa ulica su dolazili zvuci prvih kamiona, tramvaja, užurbani koraci ranoranioca koji su žurili na posao. Vltava je spokojno tekla, vešto skrivajući svoje drrevne tajne. Retki trenuci spokoja i iskonske sreće. Bistroi su se otvarali. Ušao sam u jedan od njih. Dok sam jeo kroasan i pio prvi kapućino, pogledom sam okrznuo prolaznike. Zamislih se, setivši se svog prvog susreta sa ovim gradom. Prag, novembar 1986. godine. Vreme rigidnog komunističkog režima. Sa vrha jedne barokne praške zgrade dopirao je zvuk rock’n’rolla. U podnožju zgrade vojnici u smešnim, demodiranim uniformama nervozno su pušili i ispijali nešto iz flaše. Redovi po prodavnicama, nemaština, neljubazne zapuštene prodavačice, sumorna lica prolaznika, pijani noćni šetači. Svugde prisutna svemoguća nemilosrdna policija. Prelep grad u ružnom, sivom odelu, koje mu je, ne pitajući ga, sašio i bezvoljno navukao sovjetski krojač.
Sada je sve drugačije. Ulice su pune ljudi, gradu su se vratile boje. Ni ja više nisam isti. Preturio sam preko pleća lažna prijateljstva, ljubavi sa rokom trajanja, prolazne države i dugotrajne ratove. Nemam više starih iluzija, ali ni novih strahova. Jedino još ponosno nosim onaj isti dečački osmeh, koji, uprkos svemu, ne skidam sa lica. Sada malo o starim vladarima, imperatoru Svetog Rimskog carstva i kralju Bohemije Karlu IV koji je sagradio Karlov most i novi grad u Pragu, osnovao prvi univerzitet u centralnoj Evropi i podigao zamak Karlštajn. Držao se pravila: vodimo ljubav a ne rat, pa je zemlje osvajao ženidbama. Bio je veliki kolekcionar relikvija, od kojih se neke mogu videti u dvorcu Karštajn. Karlov most dug 515 metara je najstariji most u Pragu, sagrađen je 1357, a Karlovo ime nosi od 1870. godine. Most je građen u gotskom stilu sa kulom i trideset statua. Dok šetate mostom možete da slušate različite muzičke numere, kupujete suvenire ili jednostavno samo gledate labudove. Potražite kip Sv. Ivana Nepomuka i protrljajte mesingani reljef što, navodno, donosi sreću. Isto se postiže i glađenjem obližnjeg mesinganog psa. Videćete i kip Sv. Ćirila i Metodija. Na veoma lepom mestu pronašli smo ambasadu Srbije. Kada je bohemijsko plemstvo Francu Jozefu ponudilo češku krunu, on im je, u maniru današnjih političara, obećao da će biti dobar kralj i tolerantan prema svim religijskim shvatanjima. Kako to već biva u istoriji, obećanja su primamljiva hrana za naivne i lakoverne. Kruna Sv. Venceslava iz 1346. godine čuva se u kapeli Sv. Venceslava u katedrali Sv. Vita. Nemački zapovednik za vreme II svetskog rata zloupotrebio je krunu noseći je, ali je nedugo zatim preminuo. Razgledali smo Strahovski manastir sa crkvom Uspenja Device Marije, bibliotekom iz XVII veka i bočnom kapelom Sv. Nerberta. Biblioteka ima oko 140 hiljada knjiga, uključujuči i vrlo stare i vredne rukopise.
Obišli smo Teološku i Filozofsku salu i galeriju slika. Kod Loreta smo dočekali da u pun sat čujemo melodiju koju stvaraju zvona katedrale. Bitlsi su pevali „There are places I’ll remember forever“, jedno od takvih mesta je Prag, pa u to ime posetismo zid sa Lenonovim muralom. Žičarom smo se popeli do Petršinskog vidikovca (kule) visokog 60 metara, sagrađenog 1891. godine, samo tri godine posle Ajfelovog orginala. Do vrha se stiže prelaskom preko tačno 299 stepenika. Ovde se skupljaju zaljubljeni, a bilo bi dobro da dolaze češće. jer je svaki treći brak u Češkoj razvede. Potom smo u bašti obišli Lavirint sa krivim ogledalima i ukrajinsku crkvu. Zlatna ulica je grupa prizemnih kućica sazidana pored gotičkih bedema. U njima su navodno stvarali alhemičari. Po bogatsvu kojim odiše grad, nisam siguran da svoj rad nisu krunisali uspehom. Obilazimo kuće, male prodavnice suvenira i uživamo u neponovljivoj atmosferi. Kupujemo i par suvenira: male vitezove, lutke vešticu za sreću, alhemičarske označivače knjiga, pivske krigle, turističke knjige, majicu sa Kafkinim likom. U okviru fortifikacionog utvrđenja koje je 1496. godine podigao Bebedikt Rejt nalazi se zatvor Daliborka, koji je ime dobio po prvom utamničenom stanovniku. U davno doba legendarna češka knjeginja Libuše, stojeći na višegradskoj steni, predskazala je nastanak grada čija će se slava proneti svetom. Njeno proročanstvo se ostvarilo; na obalama srebrne Vltave, nikao je grad okružen brdima. Grad su čuvale dve tvrđave Praški grad. sedište čeških kneževa i kraljeva i na visokoj strmoj litici Višegrad, ovekovečen u predanjima i legendama. Podzemni tuneli i sale Gorlice služile su za premeštanje oružane posade radi zaštite Višegradskih bedema. Ovo zdanje možete obići u dužini od jednog kilometra i ono će vam ispričati priču o prohujalim vremenima. Ulaz je kod Crnog mosta, a danas ćete u kazamatima pronaći orginalne kipove sa Karlovog mosta. U Nerudovoj ulici pogledajte stilizovane kućne oznake u vidu amblema. Praški dvorac na Hradčanima 1598. godine dobija status kraljevskog grada, a danas je rezidencija češkog predsednika, Obiđite špansku salu iz X veka , nacionalnu galeriju, posmatrajte smenu straže, zatim posetite crkvu Sv Vita iz X veka, kapelu Sv Venceslava, crkvu Sv Mikulaša, baziliku Sv Đorđa, grobnice kraljeva, Stari kraljev dvorac sa Vladislavskom dvoranom. Na viteške turnire koji su se odvijali u ogromnoj Vladislavskoj sali, vitezovi su dolazili niskim i širokim stepeništem. Tadašnje društvo nije marilo za ravnopravnost polova, pa su neverne žene držali u posebnim kavezima. Katedrala Sv Vita će vas oduševiti svojim energijom, u njoj potražite grob Karla IV, a ako ste dobro fizički pripremljeni, spiralnim stepenicama se popnite do vidikovca, odakle možete posmatrati prekrasnu panoramu grada. Možete iznajmiti uređaj, nalik mobilnom telefonu, putem kojeg ćete se upoznati s istorijom i značajem ovog zdanja. U kraljevom vrtu možete žaliti što nema lavirinta i stabala ananasa, ali vam neće nedostajati lavovi Rudolfa II. U svakom slučaju, nastavak „Da Vinčijevog koda“ bi definitivno trebalo otpočeti ovde. Misterije ovog grada, za početak, garantuju uzbudljiv zaplet. U Češkoj postoji dva načina obračuna sa neistomišljenicima, izbacivanjem kroz prozor (najčešće) ili spaljivanjem. 1419. godine počeo je ovakav način smaknuća, isto se dogodilo službenicima Vladislava II, a 1618. godine protestanski plemići su kroz prozor izbacili dva katolička guvernera (što je bio razlog otpočinjanja 30 godišnjeg rata). Katolici tvrde da su njihove guvernere spasili anđeli, međutim istina je mnogo prizemnija i glasi da je njihov pad ublažila gomila konjskog izmeta izbačenog iz Vladisavljeve dvorane posle jednog od viteških turnira.
Čak je i poznati pisac Bohumil Hrabal okončao život 1997. godine padom kroz prozor bolničke sobe. Spaljen je već pomenuti borac protiv korupcije Jan Hus, a njegov imenjak Palah spalio se na Vaclavskim namestima u znak protesta protiv sovjetse agresije 1968. godine. Od novijih arhitektonskih čudesa vredna je pomena zgrada koja pleše, Džindžer i Rodžer, delo američkog i češkog arhitekte srpskog porekla. Na raspolaganju vam stoje brojni muzeji kao što su Dvoržakov, Smetanin, Mocartov, ali i čudni, ako ne i bizarni, poput muzeja policije, torture, komunizma (posebnu pažnju posvetite sobi u kojoj su ispitivani politički neprijatelji), seksa, insekata, lutaka, voštanih figura. U svakom slučaju vaša znatiželja, bilo koje vrste, biće na adekvatan način zadovoljena. Na raspolaganju su vam i lutkarska pozorišta, operete i magično pozorište. U Pragu su snimani poznati filmovi „Amadeus“, „Nemoguća misija„, „Bornov identitet„, „Nepodnošljiva lakoća postojanja„, „Praški duet“ i mnogi drugi. Prosečna plata je 700-800 €, godišnji odmor traje od 4 do 6 nedelja, socijalna zaštita je slična srpskoj, s tim što su bolje zaštićene trudnice. Školstva ima, takođe, dosta sličnosti sa našim, mada su socijalno ugožene kategorije i u ovom slučaju, bolje zbrinute. Cene nekretina i iznajmljivanja stanova skoro su iste kao u Srbiji, ako ne i jeftinije.Večernju feštu započinjemo sa čuvenim gulaš knedličkama koje bolje klize uz par crnih piva. Shvatamo zašto industrija flaširane vode u Češkoj mora propasti. I dok sedimo u jednoj od bašti u ulici Na Prikope, vešto nas zavodi zelena vila, a pred nama paradiraju vilenjaci, zmajevi, vitezovi, alhemičari, duhovi, kosturi, zombiji, veštice i vampiri. Mračni, tajanstveni Prag, iznenadni fleš i doživeli smo preobražaj. Sva je sreća da jutro nismo dočekali u sluzavom oklopu bube sa bezbroj tankih dlakavih nožica. Prag možete razgledati iz fijakera, otvorenog turističkog autobusa ili iz oldtajmera. Odluka je na vama! Još ste tu, šta pobogu, čekate?
Skorašnji komentari