Samoubilački turizam – novi trend u EU
Eutanazija je reč grčkog porekla, koja u bukvalnom prevodu znači „dobra smrt“. Označava ubistvo kao čin milosrđa i uglavnom se odnosi na omogućavanje neizlečivim bolesnicima u neizdrživim bolovima da umru.
O etičnosti ove prakse, koja je u većini zemalja sveta zabranjena (jer je njihovi pravni sistemi smatraju ubistvom), često se vode debate, ali se u poslednje vreme sve više priča i o kontroverznoj pojavi direktno vezanoj za eutanaziju – takozvanom samoubilačkom turizmu.
Turizam je reč koja obično budi asocijacije na lepa i radosna iskustva, ali u ovom slučaju ona podrazumeva odlazak osobe na destinaciju u kojoj je eutanazija legalna opcija, jer u zemlji iz koje dolazi, toj osobi zakon ne dozvoljava ovu opciju.
Najopštije gledano, ova vrsta turizma se može posmatrati kao deo medicinskog turizma, još jednog fenomena koji je poslednjih godina postao veoma popularan. Zbog sve nižih cena putnih troškova i unapređenja medicinskih procedura, nekada se čak dešava da država svojim državljanima omogućava da medicinske procedure i operacije obavljaju u zemljama u kojima su one jeftine, a državno zdravsteno osiguranje im pokriva ove troškove, jer bi bilo mnogo skuplje da su operaciju obavili kod kuće. Kardiologija, ortopedija i transplantacija organa su najčešće oblasti medicine zbog kojih ljudi putuju, a raznorazni stomatološki zahvati i estetska hirurgija spojeni sa godišnjim odmorom sada su već turistički standard.
Ali vratimo se samoubilačkom turizmu. Najpoznatija destinacija za „samoubilačke odmore“ je Belgija, u kojoj je ubistvo iz milosrđa legalno od 2002. godine. Sve je veći broj ljudi, posebno iz zemalja EU, koji dolaze kako bi u Belgiji okončali svoj život, a najviše ih je iz Francuske.
Pre nego što je prestonica samoubilačkog turizma postala Belgija, ljudi koji nisu više želeli da žive su u velikom broju odlazili u Švajcarsku, zemlju u kojoj je još od 1942. godine legalno asistirano, odnosno potpomognuto samoubistvo. Razlika između eutanazije i potpomognutog samoubistva je u tome što prilikom eutanazije doktor prekida život pacijenta, dok prilikom potpomognutog samoubistva doktor samo obezbeđuje sredstvo kojim osoba sama vrši samoubistvo. U Švajcarskoj trenutno postoji osam klinika u kojima se vrši asistirano samoubistvo, a najpoznatija od njih je Dignitas.
Osim Belgije, još dve članice Evropske unije dozvoljavaju eutanaziju – Holandija i Lukseburg.
U Francuskoj, iako eutanazija nije dozvoljena, zakon iz 2016. godine doktorima dopušta da terminalne pacijente drže pod jakim sedativima do smrti.
U Nemačkoj zakon dozvoljava potpomognuto samoubistvo, ali samo ako je pacijent u stanju da sam sebi administrira smrtonosnu dozu. Još neke zemlje, kakve su Kanada i Kolumbija, kao i australijska država Viktorija i američke Oregon, Vašington i Vermont, dozvoljavaju asistirano samoubistvo pod određenim okolnostima i uz restrikcije.
U Belgiji, eutanazija spada u osnovne zdravstvene usluge i pokriva je zdravstveno osiguranje koje svaki Belgijanac plaća mesečno. Ipak, treba napomenuti da doktori imaju pravo da iz etičkih ili verskih razloga odbiju da izvrše ovu proceduru. Pacijent koji želi da bude eutanaziran u Belgiji mora da se tokom perioda od nekoliko meseci više puta vidi sa doktorom kako bi bilo procenjeno da on ispunjava sve uslove za ovu proceduru (doktor mora da se uveri da se zaista radi o želji pacijenta, da je on o svojoj odluci dobro razmislio i da nije bilo spoljnih pritisaka na njega). Takođe, aplikant za eutanaziju mora da potvrdi da oseća neizdržljiv fizički i psihički bol koji izaziva ozbiljno i neizlečivo oboljenje ili stanje. Prema podacima britanskog Gardijana, trenutno se cena procedure kreće oko 3.500 dolara, koje je aplikant u obavezi da plati, čak i kako se u poslednjem trenutku predomisli.
Skorašnji komentari