Greške koje treba izbeći prilikom sledećeg puta u Pariz
Foto: Shutterstock , Catarina Belova - Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), Pariz
Prvo, da razjasnimo: Čak ni Francuzi – znači oni koji nisu Parižani, nisu uvek sigurni kako treba da se ponašaju kada posećuju glavni grad zemlje. Zašto? Zato što se u jugozapadnoj Francuskoj npr. „pain au chocolat“ (čokoladni hleb) naziva „chocolatine“ (čokoladom), a u Alzasu svoj „bisous“ (pozdrav dvostrukim poljupcem) počinju na levom obrazu, a ne na desnom. To samo znači da verovatno nećete biti jedini koji prave greške tokom vaše posete Parizu. Vi ste ipak – turista. Ali sigurno želite da izbegnete da budete tako primećeni.
Rekli bismo da ostavite šarene ruksake i patike kod kuće, ali i jedno i drugo su ovih dana ponovo u modi, a Pariz je poznat kao „trendseter“. Parižani se ne šepure okolo u odeći za teretanu kao Amerikanci, ali srećom, pravilo „Uvek se obuci da ostaviš utisak“ je malo olakšano zbog pandemije, iako je ostalo nekoliko drugih krutih pravila.
Šta je to što treba izbegavati prilikom sledećeg putovanja u Pariz?
Obavezno je reći „Bonjour“ (dobar dan) ili „S’il Vous Plait“ (molim Vas) i „Merci“ (hvala) u skladu sa prilikama
To je jedna od prvih stvari koje učimo u osnovnoj školi: vodite računa o svom ponašanju! U Parizu je obavezno reći „Bonjour“ (dobar dan), ako je dan, ili „Bonsoir“ (dobro veče) ako je noć, pri ulasku u prodavnicu ili restoran. Poželjan je i kontakt očima. Primetite ljude oko sebe. Kada ste u nedoumici, jednostavno počnite sa „Bonjour“.
Foto: Shutterstock, Anele Nova – Tipičan doručak – Pariz
Čekajući vodu i račun u restoranima
Počnimo sa večerom u restoranu, jer su jelo i piće u Parizu omiljena zabava i to ona koju treba shvatiti ozbiljno – zapravo toliko ozbiljno da vas niko neće požurivati da izađete kada završite sa obrokom. Jelo je vreme za uživanje i u ukusima hrane i u društvu u kome se nalazite. Zbog toga vam račun neće stići čim su vam tanjiri sklonjeni i nakon što ste popili poslednji gutljaj vode. Kad smo već kod toga, verovatno ćete morati da tražite vodu – „une carafe d’eau, s’il vous plait“ (molim Vas bokal vode), ako želite „običnu“ vodu iz česme – osim ako niste u super fensi restoranu. Račun će se naći na vašem stolu samo kada ga zatražite. „L’addition, s’il vous plait“ (molim Vas račun).
Foto: Shutterstock, Catarina Belova – Bistro na Monmartru (Monmartre), Pariz
Ne zaboravite da izvršite rezervaciju u restoranima
Vratimo se na večeru. Pomislili ste da smo završili? „Mais non!“ (Nikako!) Za većinu renomiranih restorana neophodne su rezervacije. Za neke je dovoljno veče pre posete. Za druge, to znači nedelju ili mesec unapred. U svakom slučaju, važno je da vam se ime nalazi na listi. Restorani često nisu jako veliki i za razliku od nekih drugih gradova, ovde nisu toliko zainteresovani za okretanje stolova i povećanje broja posetilaca, koliko za pripremanje nečeg ukusnog tokom radnog vremena kuhinje. Generalno, ovaj vremenski okvir pada između podneva i 14:15h za ručak i 19:00h i 22:30h za večeru.
Postoje i restorani i kafići koji rade tokom čitavog dana – u tom slučaju, potražite znak na kojem piše „Service continu“. Ne putuju svi da bi jeli, ali ako ste među njima, planirajte unapred i rezervišite. Mnogi restorani imaju automatizovane online sisteme rezervacija, tako da ne morate da brinete da li ćete koristiti „tu“ (ti) ili „vous“ (Vi) kada se obraćate osobi tokom telefonskog poziva. (Da biste bili sigurni, uvek probajte sa „vous.“)
Foto: Shutterstock, Simona Sirio – Aperitiv u bistrou, Pariz
Pariz – poseta u avgustu ili decembru
Ako putujete da biste jeli na određenom mestu sa Mišlenovom zvezdicom ili da probate novi recept kuvara koga pratite na Instagramu, izbegavajte posetu u avgustu ili decembru kada se mnogi restorani zatvaraju zbog odmora. Ako ste tu prvi put, ili ne marite mnogo za kroasane i mislite da su svi bageti jednaki (pogledajte sledeći odeljak), spomenici, muzeji i parkovi će i dalje biti otvoreni. Ali generalno, grad ima tihu, pomalo izolovanu atmosferu tokom ova dva meseca. Neki to vole, dok drugi više vole kada je atmosfera živahnija.
Foto: Shutterstock, Page Light Studios – Živa atmosfera na ulici – Pariz
Naručivanje kafe iz kafea na uglu
Ako već niste primetili, u Francuskoj je hrana „la vie“ (život). Možda je vaš san da posetite Pariz, sednete u kafeu na jednu od onih pletenih stolica koje gledaju na ulicu i naručite cafe cremme. Ne postoji ništa lepše od posmatranja ljudi ili čitanja Hemingveja ili Sartra iz nekog od živopisnih kafića na uglu.
Međutim, često nećete dobiti dobru kafu na takvim mestima. Bolje je da naručite vino ili pivo ako je sve što želite, da upijate atmosferu i uživate u prizoru. Ljubitelji kvalitetnih kafenih zrna trebalo bi da potraže bilo koji od novijih zanatskih kafića kojih sada ima u velikom broju u Parizu i koji prave „filtre“ (duga, crna kafa) ili „creme“ u kojoj pena nije ekvivalentna mehurićima za kupanje sa previše sapuna.
Foto: Shutterstock, Neirfy – Ulica sa Ajfelovim tornjem (Tour Eiffel) u pozadini
Kupovina bageta umesto tradicionalnog
U međuvremenu, u pekari tražite tradicionalni ili „tradi“, ako zaista želite da zvučite kao lokalac, umesto bageta. Baget je beo iznutra, može se napraviti od bilo kojih sastojaka i često se masovno proizvodi, tako da nije baš tako ukusan. „Tradi“ može da sadrži samo brašno, so, vodu i kvasac i obično se pravi ručno u prostorijama pekare. Dakle, mnogo je ukusniji. Ako imate sreće da jedan izvade direktno iz rerne, bićete na ozbiljnom izazovu da ga smažete celog, na putu do vašeg odredišta.
Foto: Shutterstock, Eric Beri – Stara pekara, Pariz
Foto: Shutterstock, 18th-Studio – Festival bageta 2023, Pariz
Jelo ili piće „za poneti“ – Pariz to ne toleriše
Kada je reč o hrani ili piću „za poneti“, Parižani to zapravo ne rade. Hrana i piće su namenjeni uživanju i konzumiraju se polako – ne u žurbi, ili dok gledate u lap top ili u metrou. Jedina prilika da vidite ljude kako jedu na ulici dok šetaju, je sendvič ili baget (verovatno zato što je vruć i da, još uvek možete kolokvijalno da ga nazovete bagetom čak i ako naručite „tradi“). Kafa se retko naručuje za usput ili za konzumiranje u putu. Čak i jedenje jabuka ili banana na ulici može izazvati podsmeh ljudi. I dok za stolom takođe postoje određene stvari koje treba i ne treba raditi – kao što su pravilni načini za sečenje sira ili točenje vina, Parižani su na kraju krajeva deo internacionalne zajednice, pa ako želite da jedete hamburger ili parče pice rukama, dok oni seku njihove viljuškom i nožem, samo napred.
Foto: Shutterstock, KIRAYONAK-YULIYA – Teško je odoleti vrućem bagetu
Dodirivanje bilo čega bez pitanja
Kada je u pitanju dodirivanje proizvoda rukom, uzdržite se. Ili, kako kažu Francuzi, „Ne touchez pas!“ (ne diraj). Sada kada svi živimo u post univerzumu Covid-19, ovo bi trebalo da se podrazumeva. Ponašanja na pijacama su se promenila. Nekada su prodavci proizvoda dozvoljavali kupcima da sami odaberu svoje breskve, šljive i pečurke, ali je sada najbolje da prvo pitate. Isto pravilo važi za bilo koji „brocantes“ (vikend buvlje pijace), koje se nalaze u blizini. Mnogi predmeti koji se prodaju su vredni i krhki, tako da je bolje da pozovete prodavca i pokažete mu, umesto da milujete porcelanski set za so i biber kao da je već vaš.
Foto: Shutterstock, Sorbis – Gradska pijaca
Kupovina nedeljne propusnice i bacanje karata za metro
Od 2022. godine, gradski transportni sistem konačno je počeo da postepeno ukida papirne karte. One i dalje postoje i mnogi ljudi radije kupuju nekoliko karata nego da pređu na Navigo digitalnu karticu, koja se može kupiti i dopuniti na mreži ili putem aplikacije.
Ako planirate da se držite papirnih karata, važno je da zadržite korišćenu kartu dok ne izađete sa stanice na svom odredištu. Možda ćete biti u iskušenju da je odmah bacite, ali metro je pod strogim nadzorom i bićete kažnjeni ako nemate kartu da dokažete da ste platili vožnju. Uz to, mnoge popularne pariske lokacije su toliko blizu da biste možda radije želeli da prošetate i uživate u atrakcijama uz put. Osim ako niste ovde na dužem boravku, ili planirate redovno putovanje do i od određenog mesta, nema potrebe da kupujete jednonedeljnu kartu.
Foto: Shutterstock, Catarina Belova – Ulaz u stanicu metroa
Pozivanje taksija na sred ulice
Ako niste za šetnju ili vožnju metroom, auto servisi su svuda – a to uključuje i taksije stare škole (zvanični taksiji imaju natpis „Taxi Parisien“ ili „G7“ na vozilu). Postoje označene stanice na kojima se možete ukrcati u taksi. Uz to, Uber se široko koristi, tako da ga možete naručiti gde god da se nalazite. Cene se kreću u zavisnosti od destinacije, ali cene sa aerodroma su uvek iste: od aerodroma Šarl de Gol (Charles de Gaulle), to je 53 evra za Taxi Parisien ili privatni Uber do desne obale, i 58 evra do leve obale; od aerodroma Orli (Orly), 32 evra do leve obale i 37 evra do desne obale.
Foto: Shutterstock, 4K360
15. jun 2024.
Hvala za odlične savete 🙂
E, kad se samo setim, jedna od baka iz familije mi je pričala da je 60-ih godina prošlog veka znala da sedne u svog fiću, i ode u Pariz na takmičenje frizera… Kakva su to vremena bila!
Ja još nisam stigla do Pariza. Putovala sam na druge strane, i načitala sam ovakvih tekstova, ali još nisam bila. Sve mi nešto fali, trebaju mi specijalni uslovi, mogu da putujem samo royal charter service letovima za grupe, i tako… Ali, nateraću se. Treba videti Pariz dok još ima šta da se vidi, jer kako je krenulo, i njega će početi da uništavaju soliterčinama i kulama.
17. jun 2024.
Bio sam samo jednom u Perizu i to „službeno“. Selili smo preko Pro movea nekog našeg iseljenika iz Nvog Sada. Prvo smo pogrešili adresu pa zalutali u bolji kraj a onda smo došli do pravu adresu, neko predradje, više je ličilo na Petrovac na Mlavi nego na Pariz. Prljavo, puni kontejneri, ljdui prelaze ulicu kada požele, prodavnice nikakce. Veoma veoma loš utisak, bilo mi malo žao čoveka koga smo selili, gde je on završio. Kao živi u Parizu a daleko od njega. Verujem da vredi pseotiti centar i ona „pravi Pariz“, ali veliki je to grad, ima svašta