Hijerarhija
Foto: Shutterstock, Kitreel
Iako volim mesta na kojima postoji ustaljena hijerarhija i gde se tačno zna ko se proteže odakle dokle, odnosno gde se tačno zna koja su čija zaduženja i odgovornosti, u Indiji je to za tri nijanse izraženije nego u savremenim društvima na zapadu.
Neretko hijerarhiju u Indiji nazivam mikro-hijerarhijom, iz razloga što postoje neka radna mesta koja bi po svom opisu trebalo da su u samom dnu hijerarhijske lestvice, a ipak imaju drugačiju funkciju. Možda je to samo zbog mnogoljudnosti u Indiji.
Foto: Nataša Razak – Hijerarhija u Indiji
Nema napredovanja bez dokazivanja – Indija je pravi primer
Da bi se napredovalo na finansijskoj lestvici unutar bilo kakvog kolektiva ili organizovanih radnika, mora da se prođe proces „dokazivanja“ i na funkcijama koje vode ka krajnjem uspehu. U Indiji, za svaki posao, doslovno svaki, postoji pozicija na početnom nivou na kome se ostaje neko vreme, pa kada osoba pokaže da zadovoljava kriterijume napredovanja, prelazi u naredni hijerarhijski nivo.
Hijerarhija na parkingu
Recimo, nije čudno da dođete na javni parking, doduše bez ikakvog natpisa da se bilo šta naplaćuje, gde vas sačeka čuvar u pratnji jednog ili dva pomoćnika, bez ikakve uniforme i legitimacije, da vas uputi gde ćete da se parkirate. Kada dođete do mesta gde vas je „vrhovni komandant“ parkinga uputio, tamo vas sačeka treći ili četvrti nivo njegovog pomoćnika, kome je jedan od one dvojice pored njega, dakle prvi ili drugi pomoćnik, već dao znak pištaljkom da stiže nova mušterija.
Foto: Nataša Razak
Kao što je engleska kraljica imala razrađeni sistem signala tašnom koji daje svojoj pratnji, tako i ovi signaliziraju pištaljkom da li je mušterija neko bitan ili je samo jedan od nasumičnih vozača koji želi da parkira na „njihovom“ parkingu.
Parking mesto – u skladu sa nivoom važnosti korisnika
Pomoćnici se tada organizuju da nađu parking mesto koje je u skladu sa nivoom važnosti njegovog korisnika. A kada počnete da se parkirate tu nastaje borba za dokazivanjem, te i potencijalnim napredovanjem na hijerarhijskoj lestvici. Onaj čuvar koji je već napredovao sa mesta početnika, počinje da diriguje parkiranje tako što izdaje vokalna naređenja kolegi na dnu hijerarhije unutar organizacije, koji bez odlaganja počinje da maše signalizirajući kako treba da okrenete volan, u kom pravcu da se krećete i kada treba da zaustavite vozilo. Valjda se samo trude da opravdaju novac koji će da uzmu od vozača, bez obzira koliko on zanemarljiv bio. Na stranu to što je najbezbednije ignorisati njihovo mahanje tokom parkiranja, jer veoma dekoncentrišu osobu za volanom.
Foto: Shutterstock, Amit kg
Na malo boljim parkinzima on je već na narednom nivou, jer ima i učenika koji maše sa zadnje strane vozila. U tom slučaju, on mora da signalizira pretpostavljenom, onom koji stoji napred, kada se vozilo približi ivičnjaku, kako bi njegov pretpostavljeni mogao da pokaže vozaču kada da zaustavi vozilo i okonča parkiranje. Proces je to!
Ulazak u hotel, diskoteku… Indija je i tu originalna
Tako isto kada, recimo, ulazite u hotel, ili u diskoteku, imate hijerarhiju obezbeđenja i čuvara. Neretko se dešava da postoji čitava plejada koja služi kao filter ulaska u diskoteku: čuvar, čuvarov potrčko, potrčkov pomoćnik, vratar broj jedan, vratar broj dva… Sa druge strane vrata čeka novi lik, šef sa one strane vrata i njegov potrčko, kao i još dvojica koji uče zanat.
Foto: Shutterstock – Zhu Difeng.
Onda ide šef na skeneru i njegov pomoćnik, jedan lik i jedna žena koji pretresaju i njihovi nadređeni koji stoje sa strane i ocenjuju njihovo pretresanje, kako bi eventualno predložili njihovo unapređenje, onda kada oni smatraju da su zreli za narednu, odnosno da pređu sa „one“ strane vrata gde nije buka.
Nakon toga se dolazi do punkta gde dobijate narukvicu za diskoteku, odnosno dokaz da ste prošli sve nivoe vratara i obezbeđenja, koju će morati da provere još jedan bezbednjak i njegov potrčko pre nego što stignete do hostese i napokon zakoračite u diskoteku gde će još najmanje petorica motriti da ne upalite cigaretu van pušačke zone.
Hijerarhija u frizerskom salonu u Indiji je posebna priča
Ipak, najfascinantnije mi je bilo da posmatram hijerarhiju u frizerskom salonu. Osim što postoje junior, senior ili ekspert nivoi frizera, čije se umeće rukama shodno tome i naplaćuje, kao i apsolutni robovi koji svoje vreme provode za šamponjerom, u frizerskim salonima u Indiji mahom postoje i „držači za fen“.
Kada frizer završi tada držač fena nastupa
Kada frizer uradi svoj deo posla i dogovori stil feniranja, dolazi majstor sa fenom, uključuje ga i sprema se da fenira. Njegovo feniranje se pak svodi na to da drži fen, dok frizer ponosno barata četkom u jednoj ruci i najčešće češljem u drugoj, izdajući komande mahom očima i rukama kako bi „držač za fen“ pratio ritam i pokrete.
Foto: Nataša Razak – Držač fena i ostali
Ne mogu, a da ne pitam:
– Kako funkcioniše frizerski salon u Indiji? Ko je ovde glavni?
– Vlasnik nije ovde, on je retko kada ovde – odgovara mi frizerka dok marljivo radi. – Vlasnici salona imaju uglavnom nadzornu ulogu. Više se bave menadžerskim delom posla i strategijom marketinga. Oni uglavnom angažuju menadžera i asistente koji nadgledaju osoblje i brinu se o potrebama klijenata. Ako su vlasnici frizeri, onda neko vreme rade kako bi obučili druge frizere.
– Aham – odgovaram, a paralelno razmišljam o tome kako li će ovaj držač za fen da napreduje. – Vi ste ovde menadžerka, zar ne? – postavljam retoričko pitanje, iako sam i iz intonacije i iz sveukupne postavke shvatila da jeste.
– Da, da – ponosno odgovara.
– Koliko dugo radite ovde?
– Od otvaranja salona. Deset godina. Moj ujak je vlasnik, ali je meni prepustio posao kada me je obučio. Sada ja vodim salon i obučavam još dva frizera, a imamo i asistentkinju koja je zadužena za nabavku zaliha, pranje ogrtača i peškira i održavanje salona.
– A ovaj gospodin što me fenira?
– On je na učenju – odgovara mi ponosno. – Radi ovde tek godinu dana… Uči posao.
Već zamišljam oglas: „Otvoreno radno mesto držača za fen,“ kada ovaj bude bio unapređen na šamponjeru.
Tekst: Nataša Razak
Skorašnji komentari