U Turskoj je uvek pravo vreme za čaj

Objavljeno 07. dec 2015. | 0 komentara

Ukoliko odlučite da izađete iz okvira standardnog turističkog kalendara i posetite Tursku u zimskom periodu, budite sigurni da je pred vama posebno iskustvo. Ovo je pravo doba godine za upoznavanje sa magičnom balkanskom metropolom koja će vam na svakom koraku pružati priliku da zavolite autentični šarm njenih žitelja i zanimljive navike koje ih krase. A ispijanje čaja jedan je od najpoznatijih i najlepših rituala ove neobične zemlje.

Jakog ukusa, opijajuće arome i dostupan na svakom mestu – čaj je napitak bez koga se ne može zamisliti dan. Ovo toplo piće za Turke znači mnogo toga: čaj je verni prijatelj svakog doručka, domaćinski gest dobrodošlice, pratilac ozbiljnih poslovnih sastanka, ali i dobar početak svakog druženja. Nevažno je koje je doba dana ili mesec u godini – čaj se pije uvek i svuda, a prizori hitrih „çaycı“ (čajdži) konobara koji spretno raznose čašice čaja mnogima su prva asocijacija na užurbanu istanbulsku radnu nedelju. Bilo da ste se odlučili za moderan kafe na Taksim trgu, terasu sa koje se pruža pogled na veličanstveni Bosfor ili za malu autentičnu čajdžinicu unutar Kapali čaršije, čajanka je neizostavni deo pauze između obilaska brojnih istanbulskih znamenitosti. Uprkos obilju vrsta čajeva koji se mogu pronaći na bazarima začina, Turci najčešće piju crni čaj, i to onaj koji se uzgaja na strmim zelenim padinama crnomorske obale, nedaleko od granice sa Gruzijom. U Turskoj se za pripremu ovog ukusnog napitka koriste dvodelni čajnici: u donjem delu se kuva voda, a u gornjem, užem delu čajnika, jak i koncentrovani čaj. U rukama veštog poslužitelja naći će se oba čajnika iz koga će voda i čaj krenuti istovremeno, sve dok se ne napuni mala staklena čaša koja nalikuje lalinom pupoljku. Kockica ili dve belog šećera prava su mera za topli napitak koji će vam neprestano biti dolivan u toku druženja, jer turski domaćini ne prihvataju izgovor da je jedna čašica dovoljna, a svoje insistiranje sa osmehom će potkrepiti starom narednom izrekom da je „druženje bez čaja poput neba bez mesečine“. Ako u nekom od gradskih kafića i restorana poželite da popijete blagi čaj, zatražite ga rečju „açık“ (ačik), a ukoliko ste raspoloženi za čaj po pravoj turskoj meri, biće dovoljno da çaycı konobaru kažete „koyu“ (koju) što na turskom znači „jak“. Uživanje u čaju posle samo nekoliko dana provedenih u Turskoj postaje ritual koji ćete po povratku kući sigurno poželeti da prenesete u svoju svakodnevnicu. Iako možda to neće biti onaj isti jak ukus koji ste zavoleli, budite sigurni da ste sa putovanja doneli nešto posebno – naučili ste da na kratko zaustavite vreme i sebi i dragim ljudima priuštite mali dragoceni predah, onako kako to stanovnici Turske svakodnevno čine.