Kako letenje avionom utiče na vaše telo?

Objavljeno 08. sep 2015. | 3 komentara

Veoma je zabavno putovati avionom, ali stručnjaci nam otkrivaju da avionska kabina i nije baš najzdravija sredina. Zato boravak u njoj za telo predstavlja izazov, naročito ako se putuje više sati i ako se putuje preko više vremenskih zona. Pored pritiska u kabini, suvog vazduha i sedenja u neudobnom položaju, mnoge druge stvari tokom leta mogu da izazovu zdravstvene probleme. Ovo je naročito izraženo kod ljudi koji često lete, na primer zbog posla i kod kojih je tokom vremena uočena veza između letenja i kardiovaskularnih oboljenja, slabljenja vida i sluha, itd. Ali evo nekoliko uobičajenih problema koji nam se javljaju tokom putovanja avionom:

Rizik od zaraze
U avionu je rizik da se zarazite virusom ili bakterijama koje izazivaju prehlade izuzetno visok. Istraživanja su pokazala da kada kinete u avionu, te čestice mogu da putuju 15 m kroz vazduh, šireći se u svim pravcima. Malo ozbiljniji rizici uključuju mogućnost zaraze od ešerihije koli ili salmonele, iako je ovo uglavnom retkost.

Tromboza dubokih vena
Dugi periodi nekretanja (kao što je sedenje u avionu na dugim letovima, sa ograničenim prostorom za noge) povećavaju rizik od nastanka tromboze dubokih vena (TDV), kojoj pogoduju i nizak pritisak u kabini i dehidracija. Zato se putnicima savetuje da budu aktivni, da u svom sedištu rade vežbe za noge i kontrahuju mišiće, kako bi što više pokrenuli cirkulaciju.

Teškoće sa disanjem
Pritisak u avionskoj kabini može učiniti da se osećate kao da ste na planini. Vašem organizmu je dostupno manje kiseonika, što dodatno otežava njegovo funkcionisanje. Takođe, u vašem domu prosečna vlažnost vazduha je oko 35%, a u avionu ona iznosi ispod 25%, što isto može uticati na teškoće sa disanjem.

Problemi sa sluhom
U zavisnosti od toga gde sedite, na letovima dužim od nekoliko sati, možete biti izloženi riziku od oštećenja sluha. Što češće letite, rizik je sve veći. Buci su najviše izloženi putnici u zadnjem delu aviona, a pri poletanju, buka koju proizvode motori prelazi 115 decibela (gornja granica se kreće između 85 i 88 decibela).

Slabljenje čula ukusa
Lufthansa je 2010. godine sprovela studiju koja je otkrila da sposobnost putnika da osete slatko i slano može da oslabi za 30% tokom leta. To se dešava jer se zbog suvog vazduha suši i sluzokoža u vašim ustima, pa se tokom leta preporučuje unošenje dosta tečnosti.

Džet leg
Medicinski poznat kao desinhronizacija, džet leg je gotovo nezaobilazan pratilac dugih letova i predstavlja privremeni klinički sindrom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških, bioloških ritmova u organizmu. Prate ga simptiomi kao što su nesanica, umor, gubitak apetita i koncentracije, razdražljivost, itd. Studija iz 2007. godine pokazala je da konstantno remećenje ritma tela može dovesti do demencije, poremećaja raspoloženja i psihoza, i čak bolesti srca i kancera. Ovaj rizik se, naravno, odnosi na ljude koji veoma često idu na duga putovanja.

Radijacija
Na većini međunarodnih letova, izloženi ste ne baš beznačajnom nivou kosmičke radijacije. Što je let duži i što bliže letite Severnom polu, veća je i radijacija. Povratni let od Vašingtona do Pekinga „obezbediće“ vam veću dozu radijacije nego rendgen grudnog koša. Stručnjaci tvrde da su ovo preniske vrednosti da bi o njima brinuli prosečni turisti, ali ukoliko često letite, možda bi trebalo da malo više istražite kojim nivoima radijacije se izlažete.

Zatvor
Na dugim letovima, metabolizam se zbog sedenja usporava, što može da izazove nadimanje i zatvor. Takođe često dolazi do dehidracije. Da bi se izborili sa ovim problemom, putnicima se preporučuje da smanje unos kalorija, da piju više vode i izbegavaju kafu i alkohol. Važno je napomenuti da u avionu smete da koristite isključivo flaširanu vodu. Nikako nemojte piti vodu iz česme u toaletu, jer su mnoga istraživanja pokazala da 15% vode u avionima sadrži fekalne materije.

Zadah
Mnogi sistemi u telu se uspore tokom leta, uključujući i proizvodnju pljuvačke. Ovo omogućava bakterijama da se razmnožavaju. Da biste izbegli stvaranje zadaha, jedite što zdravije, izbegavajte šećere, pijte dosta tečnosti i… ne zaboravite četkicu za zube.