Ne propuštajte obaveznu vakcinaciju kada putujete
Blizu milijardu putovanja bude obavljeno svake godine na svetu.
Sa takvim prometom ljudi sa kraja na kraj planete, bolestima i zarazama je lako da se šire.
Postoje zemlje sa više ili manje rizika i vaša je obaveza kao putnika da se o destinaciji raspitate u najbližem institutu za javno zdravlje ili pri ministarstvu inostranih poslova, koje obično izdaje bitne zdravstvene informacije o svakoj destinaciji.
Naša zemlja se nalazi na spisku zdravstveno bezbednih zemalja za koje ne važe posebne zdravstvene mere predostrožnosti prilikom posete. Takva su i cela Evropa, Rusija, Severna Amerika, Australija, ali za druge delove sveta se ne može tako generalno reći da su zdravstveno bezbedni.
Malarija
Tropski krajevi su posebno riskantni zbog malarije. Parazit koji je izazivač ove bolesti prenose komarci koji žive u tropskim i suptropskim krajevima, posebno oko Ekvatora. Protiv malarije ne postoji vakcina, a u slučaju zaraze pacijent se leči kombinovanom terapijom lekova. Svake godine malarijom se zarazi preko 300 miliona osoba, a umre više od milion. Najveća smrtnost je u subsaharskoj Africi.
Malarija ipak ne treba da vas plaši, ako preduzmete neophodne mere zaštite. Postoje efikasni profilaksa lekovi koji se uzimaju kako bi sprečili zarazu. Potrebno ih je uzimati dve nedelje pre puta i nastaviti sa terapijom do šest nedalja po povratku iz ugroženog područja.
Mere zaštite
U svakom slučaju, kada putujete u delove sveta gde postoje ozbiljni zdravstveni rizici morate da se raspitate o njima, da utvrdite koje su neophodne mere prevencije i zaštite i da se vakcinišete ukoliko je to potrebno.
Prava adresa za svakog putnika u rizične krajeve je Institut za javno zdravlje Srbije, gde postoji Ambulanta za putnike u međunarodnom saobraćaju. Tamo se mogu dobiti sve potrebne informacija i preporuke za bezbedno putovanje sa aspekta procene rizika od zaraznih bolesti i mera zaštite koje se preporučuju ili zahtevaju.
Prema domaćim zakonima putnici koji putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju dužni su da je urade. U Srbiji se rade vakcinacije protiv žute groznice, meningokoknog meningitisa, hepatitisa A, hepatitisa B, trbušnog tifusa, dečje paralize, difterije, tetanusa, malih boginja i varičele. Za pojedine zemlje je vakcinacija obavezna, a za neke je preporučena.
Vakcinacija se obavlja u Institutu za tropske bolesti u Beogradu.
Za sva rizična područja važi generalno pravilo da se za piće koristi isključivo flaširana voda i da se konzumira termički obrađena hrana. Treba obavezno koristiti najbolja sredstva protiv komaraca, paziti na higijenu, posebno na higijenu ruku, izbegavati seksualne kontakte sa lokalnim stanovništvom ili obavezno praktikovati bezbedan seks.
Žuta groznica
Jedna od trenutno najraširenijih pretnji po zdravlje putnika je žuta groznica koja vlada u tropskim krajevima Južne Amerike (Kolumbija, Venecuela, Ekvador, Amazonski delovi Perua, Brazil), u celoj Zapadnoj i centralnoj Africi i u močvarnim i vlažnim delovima Jugoistočne Azije (Bengalski zaliv).
Vakcina protiv žute groznice je veoma efikasna, ali je potrebno uraditi je najmanje deset dana pred put. Ona traje ceo život, tako da ko se jednom vakciniše ne mora posle da razmišlja o tome.
Ne putujute u DR Kongo
Za većinu rizičnih zemalja postoji preporuka. Demokratska Republika Kongo je izuzetak. Ova zemlja je trenutno najopasnija na svetu u pogledu zdravlja. Tamo su proglašene epidemije žute groznice, kolere, ebole. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije ne preporučuju uopšte odlazak u ovu zemlju, jer je ona visokorizična, ali svi oni koji se ipak odluče da tamo odu obavezni su da poseduju takozvani „žuti karton“, odnosno da budu vakcinisani protiv žute groznice.
Trenutne epidemije
Na Filipinima je trenutno izdato upozorenje na nacionalnom nivou zbog opasnosti od širenja epidemije denga groznice. U pojedinim delovima Brazila je proglašena epidemija žute groznice, ali je cela zemlja pod posebnim upozorenjem. Epidemija ebole je proglašena u DR Kongu, a hepatitisa E u Namibiji. Nigerija, koja ima veoma nizak nivo zdravstvene zaštite i jedna je od najugroženijih zemalja seksualno prenosivim bolestima, trenutno ima problema sa lasa hemoragičnom groznicom. U Ugandi se pojavila kuga. Kamerun se suočava sa pojačanom opasnošću od kolere. Pakistan ima problem sa povećanim prisustvom virusa dečje paralize.
O aktuelnim zdravstvenim upozorenjima najbolje je informisati se preko sajta Svetske zdravstvene organizacije (WHO)
Nakon puta u rizične krajeve
Zdravstvene mere treba primenjivati i nakon povratka sa puta u rizične krajeve. Zbog perioda inkubacije postoji mogućnost da se simptomi pojave tek po povratku sa puta. Preporuka je da se i po povratku nastavi sa korišćenjem efikasnog sredstva protiv komaraca, kako bi se sprečilo da eventualno zaražena osoba bude prenosilac virusa. Treba pratiti svoje zdravstveno stanje i u slučaju bilo kakvog simptoma, makar i najmanjeg treba se obratiti lekaru i obavezno mu navesti zemlju iz koje ste se nedavno vratili.
Poznato je da su avioni rizični za prenošenje bolesti. Pročitajte zato kako da sačuvate svoje zdravlje tokom leta. Osim ovih opasnih virusa na putovanjima su česti i stomačni problemi zbog zaraze norovirusima. Setimo se samo Olimpijskih igara u Riju i epidemije zika virusa – Koliko treba da budemo zabrinuti zbog zika virusa.
23. februar 2024.
Citam o Malariji, i neke zemlje preprocuju vakcinu. Zovem prvo klinku za inkfektivne bolest, oni kazu zovite Batut. Ja pozovem Batut, oni kazu mi to ne radimo zovite Torlak. Zovem Torlak, ljudi u šoku. Kažu mi to ne radimo, to sigurno radi Batut. Dakle kada bi mi i hteli da se vaksinišemo , ne moguće je. Jer ja plaćam porez da bi me oni zajebavli. Dakle sve sto ste napisali ovde je laž. Ovi ljudi nista ne rade i nista nije njihova odgovornost.
30. septembar 2024.
SANJA,
HVALA NA INFORMACIJAMA IZ PRVE RUKE !