Mračni turizam – distopija kao turistički proizvod
Al Diriyah trg, Rijad
Mračni turizam, poznat i kao tana-turizam, je vrsta turizma čiji su glavni fokus smrt i tragični događaji. To može uključivati genocid, ubistvo, groblje, zatvaranje, etničko čišćenje, rat, katastrofu (bilo prirodnu ili izazvanu) ili drugu tragediju. Neki ljudi tu ideju povezuju sa pričama o duhovima i strahovima, premda ova vrsta turizma nije povezana sa adrenalinom, strahom i natprirodnim elementima.
Koliko dugo postoji mračni turizam?
Mračni turizam je ušao u naučni rečnik i ustanovljen kao pojam 1996. godine, kada su ga dva akademika u Glazgovu (Lenon i Foli) primenili dok su istraživali atentat na Kenedija. Iako mračni turizam zvanično postoji kao kategorija manje od trideset godina, njegovi koreni datiraju još iz Starog Rima kada su posetiocima nuđeni gladijatori raskomadani u Koloseumu, a kasnije, u XI veku, kada su hodočasnici počeli da posećuju mesta pogubljenja verskih ličnosti. Ipak, glavni razvoj ove grane turizma se dešava u proteklih 40 godina.
Aušvic
Svake godine, milioni turista širom sveta odlaze na neka od najnesrećnijih mesta na Zemlji: mesta zločina, nesreća, prirodnih katastrofa ili zloglasne smrti. Od Aušvica do Černobila, Hirošime, Pnom Pena, Kigalija, mesta atentata na Kenedija i Memorijala 9/11 (Ground Zero) u Njujorku, posetioci pretaču najgore delove lokalne istorije u deo svojih odmora, ako ne i celokupnu njegovu poentu.
Isto tako, nema sumnje da je tokom poslednja pola veka i srazmerno značajnom rastu opšteg turizma, mračni turizam postao široko rasprostranjen i raznolik. Što se tiče ponude, došlo je do brzog rasta u pružanju takvih atrakcija ili iskustava. Često, kao deo evoluirajućeg koncepta mračnog turizma i njegovog intrigantnog koncepta, mračna turistička mesta su predstavljena kako bi se istakla ponuda destinacija.
Crveni trg, Moskva
Mračni turizam – oblik turizma ali i sredstvo promocije
Mračni turizam je postao sve prepoznatljiviji ne samo kao oblik turizma nego kao i sredstvo promocije. Kombinacija reči „mrak“ ili „tuga“ sa rečju „turizam“, koji uglavnom ukazuje na opuštanje, bekstvo, hedonizam ili zadovoljstvo, stvara primamljiv naslov. Isto tako, može se posmatrati kao specifična manifestacija šireg društvenog interesa ili ogoljena fascinacije smrću, na kom god nivou ona bila.
Chauchilla, Peru
Koenova teorija u razvoju turizma (Cohen, 1972) – „Turisti sprovode niz strategija kako bi ostali prikovani za svoja stambena mesta i izbegli pomenuti rizik, suočavajući se sa takozvanim kulturnim šokom“. Kao rezultat toga, mnogi ljudi se ipak odlučuju da posete mesta koja su dovoljno različita od mesta njihovog boravka, uglavnom tražeći da izađu iz sopstvene rutine, ali neki traže drastično drugačija mesta, nova iskustva i avanture.
Zašto ljudi posećuju ova mesta?
Postoji nekoliko tipologija mračnog turizma: ratni turizam, turizam prirodnih ili izazvanih katastrofa, zatvorski turizam, grobljanski turizam i pogrebno nasleđe, turizam duhova i turizam holokausta.
Zašto ljudi posećuju mesta tragedije i katastrofe?
Pretpostavlja se da ljudi ne posećuju takve „atrakcije“ jer vole da slušaju priče o nesrećnim događajima ili se raduju tragediji ili katastrofi. Naprotiv. Takve teme mogu biti emocionalno i mentalno veoma stresne, kao i veoma teške za slušanje. Bez sumnje, nisu svi raspoloženi da svoj dugo očekivani odmor provedu slušajući o teroru i smrti, te svoje putovanje radije vide kao kratak vremenski period tokom koga će uložiti potrebne napore kako bi iza njega ostale lepe uspomene.
Tiananmen trg, Peking
Razlozi za posetu mračnih mesta mogu biti veoma različiti.
1. Obrazovanje i informisanje
Ovi motivi često predstavljaju buđenje svesti kod turista nakon posete memorijalnom centru Holokausta, mestu masovnog pogubljenja ili slično. Nije neuobičajeno da takva mesta posećuju školska deca i adolescenti, u sklopu nastave istorije, ili osobe rane zrele dobi. Sveukupna želja turista za boljim razumevanjem tragičnih događaja iz prošlosti i istorije mesta koje posećuju nesumnjivo je jedan od glavnih razloga zašto mračni turizam uopšte postoji.
Taj Mahal, Indija
2. Radoznalost
Ima ljudi koje prosto zanimaju mračne teme, koje na neki čudan način zanima pojam smrti, torture, stradanja, spaljivanja „veštica“ kao i javnih egzekucija na trgovima, pre svega iz morbidne radoznalosti o nečemu što je pomalo nepoznato, zastrašujuće ili opasno.
Detalj sa mauzoleja srpskih ratnika, ostrvo Vido
3. Pokazivanje poštovanja prema žrtvama i saosećanje
Dešava se da turisti žele da ispolje poštovanje prema žrtvama, kako bi postigli osećaj emotivne povezanosti koji ostvaruju samo kada su prisutni na mestu obeleženom katastrofom. Neki turisti posećuju memorijalne centre Holokausta zato što su njihovi preci bili žrtve, pa posetu doživljavaju lično i emotivnije od ostalih turista. Motivi mogu biti različiti i svaki turista može drugačije doživeti mračni turizam na poseban način.
4. Fascinacija smrću
Koliko god morbidno zvučalo, postoje ljudi koji su fascinirani smrću, patnjom i katastrofom. Najbolji primer za to je interesovanje i posećenost javnim pogubljenjima, na mestima gde se još uvek održavaju (npr. Saudijska Arabija), muzejima u kojima se čuvaju i izlažu posetiocima različiti oblici ljudskih ostataka (The Human Body Museum – Bangkok, Tajland) ili čak prisustvovati ritualima koji se održavaju oko ljudskih leševa na veoma udaljenim mestima u svetu (Toraja – Sulawesi, Indonezija). Međutim, nije neuobičajeno da mnogi ljudi iz ove grupe imaju Pariski ili Stendalov (Firentinski) sindrom dok posećuju mračna turistička mesta, što je direktno povezano sa njihovim očekivanjima i mogućim nedijagnostikovanim prisustvom neke vrste patološkog poremećaja.
Kao i u svakom drugom polju, mračni turizam ima svoju ekstremnu formu, atrakcije orijentisane na odbojnost koje poštuju distopiju, post-apokaliptično društvo velikih patnji, i namerno nude turistima angažman sa užasom, nasiljem i zverstvima.
Kefrenova piramida, Giza
Svi smo pomalo mračni?
Ipak, dosta je ljudi koji će mračni turizam karakterisati kao morbidan ili pak kao bolesnu potrebu pojedinaca da posete mesta koja se na bilo koji način vezuju za smrt, stradanje i patnju.
Pre nego što se osude drugi ljudi, treba imati na umu da smo svi mi smo pomalo mračni kada je reč o turizmu. Svako, bez ikakvog izuzetka, se makar jednom u životu zatekao u ulozi mračnog turiste, na mestima koja se u biti ne karakterišu na taj način. Mračni turizam nije tema samo u koncentracionim logorima, na mestima masovnih pogubljenja, ratova i nuklearnih katastrofa. Ona će se svakako svrstati u najmračnije lokalitete, ali ima i onih lokaliteta koja su, po mišljenju mnogih, daleko mračniji, iako su manje intenzivni po zvučnosti.
Detalj sa grobnice Oskara Vajlda, Pariz
Pored memorijala „Ground Zero“ u Njujorku, koncentracionog logora u Aušvicu i još nekih lokaliteta koji su ranije pomenuti, i koji nesumljivo spadaju u najmračnije lokalitete na zemlji, mračnim turizmom se takođe smatra poseta Berlinskom zidu, crkvi Svetog Srca u Varšavi gde je sahranjeno Šopenovo srce, groblje „Père Lachaise“ u Parizu gde počivaju mnoge poznate ličnosti, Tiananmen trg u Pekingu, Crveni trg u Moskvi, mesto atentata Kralja Aleksandra u Marseju, hotel u kome je preminuo Nikola Tesla u Njujorku, vila u kojoj je ubijen kreator Đani Versaće (Gianni Versace) u kojoj je danas veoma posećeni ekskluzivni restoran.
Crkva Svetog Srca, Varšava
Mračni turizam na Balkanu
Brankov most, Beograd
Na prostoru Balkana, pored lokaliteta koji su obeleženi visokim koeficijentom mračnosti, poput Jasenovca, Srebrenice, preostalih ruševina NATO bombardovanja, Golog otoka, mračnim se takođe smatra Kuća cveća, odnosno Titovo počivalište, Ćele kula u Nišu, Šumarice u Kragujevcu, muzej avijacije u Beogradu, koji čuva olupine američkih borbenih aviona koje su oborile srpske snage, ali ne treba ići dalje od Brankovog mosta u samom srcu Beograda koji je postao nemi svedok brojnih ubistava i samoubistava. Uostalom svako brdovito letovalište, ma gde se ono nalazilo, ima „onu“ liticu sa koje je jedan iskorak mnoge odveo u smrt.
Uluwatu plaža, Bali
Generalno govoreći, mračni turistički lokaliteti i atrakcije ne samo da su brojni već́ i variraju, od „vragolastih“ kuća užasa do mesta velikih katastrofa ili zverstava. Ipak, sve takve lokacije ili atrakcije zahtevaju efikasno i odgovarajuće tumačenje, razvoj, menadžment i promociju. Ovo zauzvrat zahteva potpunije razumevanje i bolje prihvatanje fenomena mračnog turizma unutar društvenog, kulturnog, istorijskog i političkog konteksta.
Čukur česma, Beograd
Ne postoji zvanična statistika o tome koliko ljudi svake godine učestvuje u mračnom turizmu, kao ni podatak o tome da li je taj broj u porastu. Jedan putnički onlajn vodič, za koji se pretpostavlja da se i najduže bavi prikupljanjem podataka o mračnom turizmu, obuhvata skoro 900 mesta u 112 zemalja.
Postojanje ovakve ponude nesumnjivo ukazuje na veliku potražnju i interesovanje.
Autor teksta i fotografija: Nataša Razak
Skorašnji komentari