Rezervacioni sistemi, krvotok svake aviokompanije

Objavljeno 29. avg 2014. | 2 komentara

Pre pojave računara karte su ispisivane ručno na obrascima poput paragon bloka, a evidencija o putnicima vođena je u debelim knjigama. Prodavci su telefonski tražili slobodna mesta od službe rezervacija i nakon njihove potvrde putniku bi se izdavala karta.

Uvođenje računara u poslovanje aviokompanija predstavljalo je prvu modernu revoluciju u avio saobraćaju, koja je omogućila avio prevoznicima sasvim novu dimenziju poslovanja. Nastali su prvi interni sistemi za obradu podataka o putnicima, mada je i dalje sačuvana manuelna obrada podataka, dok su računari u prvom trenutku samo zamenili debele knjige i omogućili većem broju prodavaca da u isto vreme mogu da provere slobodna mesta.

To su bili začeci današnjih rezervacionih sistema. Njihov nastanak je druga moderna revolucija u avio saobraćaju. Aviokompanije su mogle da šire svoje prodajne mreže, da otvaraju veći broj prodajnih predstavništava, ali i da delegiraju određene prodajne funkcije turističkim agencijama.

Treća i najvažnija moderna revolucija u avio saobraćaju je pojava interneta. Sve je tada dobilo jednu sasvim novu dimenziju. Rezervacioni sistemi su prestali da budu pasivne kompjuterske arhive i evidencije i postali su aktivni operativni sistemi koji neslućenom brzinom transformišu avio saobraćaj.

Moderni rezervacioni sistemi su danas krvotok svake aviokompanije. Oni su zasnovani na internim bazama podataka kojima pristup pod određenim uslovima imaju razne strane, počev od same kompanije, pa preko interne prodajne mreže, do spoljnih putničkih agenata i na kraju do online turističkih agencija.

Ovi sistemi funkcionišu tako što svaki avio prevoznik unosi u bazu sve podatke o letovima (destinacije, red letenja, tip aviona, slobodna sedišta). U bazu se unose i podaci o tarifama, koje mogu biti do beskraja kompleksne, sa raznim cenama i uslovima koji se moraju ispuniti da bi tarifa bila ostvariva. Na primer, jedan avio prevoznik može da unese 10 različitih tarifa ekonomske klase i da za svaku odredi izvesna pravila.

Najniža tarifa tako može da zahteva kupovinu unapred, da ne dozvoljava nikakvu promenu izdate karte, niti refundaciju, da od putnika traži minimalno vreme zadržavanja na destinaciji ili da se kupovina ograniči samo na prvih 24 sata od rezervacije. Sva ova pravila se unose u bazu podataka i automatski postaju dostupna kompletnoj prodajnoj mreži. Prodavac koji se nalazi sa druge strane sistema ima ispred sebe sva ta pravila trenutno dostupna i može da ih predoči putniku koji mu sedi u agenciji ili sa kojim razgovara telefonom. Kada se utvrde uslovi kupovine i putnik se odluči da kupi kartu, prodavac unosi u sistem određene komande kojima bukira (rezerviše) mesto na traženom letu i za to mesto mu sistem obračunava odgovarajuću tarifu. Kada putnik izvrši plaćanje prodavac novim komandama direktno iz rezervacionog sistema pravi i izdaje kartu (putni dokument). Ovako se prodajni lanac završava. Sa ovakvim sistemom prodavac može biti službenik aviokompanije, turistički agent ili čak i sam putnik ako koristi online rezervacione sisteme.

Prodaja doživljava procvat. Na isti broj slobodnih mesta na letovima sada imate daleko veću prodajnu mrežu, koja pravi veći broj zainteresovanih putnika. To utiče na stvaranje sve većeg broja tarifa i sve većeg broja tarifnih pravila, a kupovina avio karte postaje gotovo kao trgovina na berzi. Globalni rezervacioni (distributivni) sistemi (GDS) nastali su prvo u samim aviokompanijama koje su počele da razvijaju sopstvene sisteme i da ih udruženo sa drugim prevoznicima koriste ili da ih ustupaju drugima. Tri najveća GDS-a u današnje vreme nastala su u kuhinjama najvećih svetskih aviokompanija.

Amadeus

Amadeus je stvoren u Evropi zajedničkim radom Luthanse, Air Francea, Iberije i SAS-a. Interesantno je da je JAT – Jugoslovenski aerotransport imao veoma značajnu ulogu u nastanku Amadeusa. Naša aviokompanija je zajedno sa Lufthansom radila na razvoju Amadeusa osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj sistem, osim avio saobraćaja, danas obuhvata i hotele, krstarenja, rent a car usluge, ali i železnički saobraćaj. Centrala Amadeusa je u Madridu, njegova razvojna baza u Francuskoj, dok su glavni serveri u Erdingu pored minhenskog aerodroma.

Ovaj sistem kao sopstveni rezervacioni sistem koriste mnoge svetske aviokompanije, njih oko 150, dok je kroz njega moguća prodaja karata 440 avio prevoznika. Prodajna mreža koja je povezana na Amadues broji blizu 100.000 agencija, uključujući i mnoge online agencije. Amadeus se koristi u 195 zemalja sveta. Najveći online sistemi koji su zasnovani na Amadeusu su Opodo i Expedia.

Sabre

American Airlines je još od pedesetih godina prošlog veka počeo da razvija svoj rezervacioni sistem, shvativši da bez nove tehnologije neće moći da se razvija. Nastao je Sabre, najstariji kompjuterski sistem u avio industriji. Ovaj sistem je od 2000. godine globalan. Odvojen je od American Airlinesa i postao je dostupan mnogima. Danas ga kao svoj interni rezervacioni sistem koriste mnoge velike aviokompanije. Osim American Airlinesa njegovi korisnici su i Aeroflot, Etihad, Virgin America i Virgin Australia. Kroz Sabre se u prodaji nalazi oko 400 aviokompanija, dok ga za prodaju koristi 44.000 turističkih agencija. Najveća i najpoznatija online agencija koja koristi Sabre je Travelocity.

Travelport

U Atlanti je sedište još jednog velikog globalnog rezervacionog sistema – Travelporta. Ova kompanija obuhvata veliki rezervacioni sistem Galileo, koji je nastao u Evropi i koji je osnovao British Airways, zajedno sa mnogim drugim evropskim aviokompanijama. Kasnije prelazi u Ameriku i postaje deo Travelporta, zajedno sa Worldspanom i Apolom, drugim sličnim sistemima. Travelport GDS je za razliku od prethodnih namenjen samo prodaji. Ovaj sistem interno ne koriste aviokompanije, već on služi samo za prodaju. Zbog svoje jednostavnosti izuzetno je popularan u svetu i rasprostranjen je u više od 170 zemalja. Koristi ga i velika online agencija Orbitz.

Pored ova tri najveća i najpoznatija rezervaciona sistema u svetu postoje i drugi. U Kini je dominantan Travelsky sistem. Aviokompanija Emirates je razvila svoj sopstveni rezervacioni sistem – Mercator, koji koriste i neke druge aviokompanije (Flydubai, Qatar Airways, Sri Lancan, Air Transat, Sky Work…).

Veoma veliki broj korisnika ima i rezervacioni sistem Naviataire. Njega koriste mnoge low cost kompanije, između ostalih i Air Asia, Germanwings, Wizz Air, Ryanair i Transavia. Ovaj sistem je poznat po svoja dva velika kolapsa. U prvom kolapsu koji se desio 2010. stradala je aviokompanija Virgin Blue (sada Virgin Australia). Sistem je bio u prekidu 11 dana, zbog čega je tada najveći klijent Virgin Blue bio prinuđen da manuelno radi sve rezervacije, uključujući čak i aerodromski check-in putnika. Zbog ogromne štete doneta je odluka o prelasku na Sabre. Sličan incident se dogodio i početkom ove godine, kada je rezervacioni sistem za aviokompaniju AirTran pukao nakon jednog velikog nestanka struje u mestu gde se nalaze centralni serveri. Nastao je haos na aerodromima pošto su sve operacije morale da se rade manuelno.

Korisnici rezervacionih (distributivnih) sistema su mnogi, počev od aviokompanija, preko prodajne mreže (agenata) i aerodromskih službi, do samih putnika. Svi koji koriste ove sisteme složiće se u jednom, da su oni dali nemerljiv doprinos razvoju avio saobraćaja i industrije putovanja.

Lice i naličje modernizacije

Iako izgledaju vizuelno veoma prosto (poput prvog Windowsovog MS-DOS operativnog sistema), pa često i zastarelo, ovi operativni sistemi zapravo mogu „čuda da čine“ i da u samo dva-tri poteza rezervišu šta god poželite. Ironija je, međutim, da iako ti sistemi mogu da učine nezamislive stvari putnici imaju sve manje i manje mogućnosti sa svojim rezervacijama i kupljenim kartama. Oni ne mogu da refundiraju neiskorišćenu kartu, iako to nije nikakva hrpa ručno ispisanih papira overenih voštanim pečatom, već najobičniji elektronski zapis kome se pristupa određenom slovnom naredbom. Ne mogu da promene ime na karti, iako karta zapravo i ne postoji i mnogo toga još.

Još novih saveta pročitajte ovde.