Saveti – Sedam građevina koje su nekada važile za najviše na celom svetu – Travel Magazine

Sedam građevina koje su nekada važile za najviše na celom svetu

Sedam građevina koje su nekada važile za najviše na celom svetu

Precizno određivanje najviših zgrada na svetu je veoma diskutabilno, jer se ne zna da na listu treba uvrstiti i nenaseljene građevine poput telekomunikacionih tornjeva ili zgrade koje su dodatnu visinu dobile zahvaljujući radio prijemnicima.

Međutim, korišćenjem merenja strukture od poda do krova, na listi nekadašnjih najviših građevina na svetu našle su se pomalo iznenađujuće zgrade, piše National Geographic Srbija.

Najlepse zgrade u Barseloni
PROČITAJTE I…

Najlepše zgrade katalonskog modernizma koje ne smete da propustite u Barseloni

1. Keopsova piramida (Egipat)

Kada je Velika piramida u Gizi bila završena nakon 20 godina izgradnje oko 2.500 g.p.n.e, bila je visoka 147 metara i tada najviša na svetu. Usled posledica erozije, celih 7,8 metara je urušeno i sada je piramida visoka 139 metara.

2. Linkolnova katedrala (Velika Britanija)

Kada je kontrukcija Linkolnove katedrale u Velikoj Britaniji završena 1311. godine, verovalo se da je visoka 160 metara pa je preuzela titulu najviše građevine na svetu nakon 3.800 godina. Nažalost, sva tri tornja su izgubljena – dva manja su uklonjena 1807. godine, skoro čitav vek nakon brige o njihovoj bezbednosti, a viši centralni toranj je uništen u oluji 1548. godine.

3. Crkva Svete Marije (Nemačka)

Merienkirche ili Crkva Svete Marije, visoka 151 metar, nalazi se u Štralzundu na severoistoku Nemačke i završena je u XII veku. Poput Linkolnove katedrale, ovu crkvu je pratila loša sreća: njen zvonik se srušio 1382. godine, a centralni toranj je eksplodirao u oluji 1478. godine i morao je da bude zamenjen.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mandy (@maya_moewe)

4. Katedrala u Strazburu (Francuska)

Nakon što je preuzela titulu od Crkve Svete Marije, Katedrala u Strazburu visoka 142 metra je držala rekord 227 godina. Međutim, krajem XIX veka poboljšanje tehnika izgradnje i arhitektonskog inženjeringa je dovelo do brojnih visokih građevina širom Evrope. 1874. ju je nasledila Crkva Svetog Nikolasa u Hamburgu (uništena je tokom Drugog svetskog rata), a zatim i Katedrala u Ruanu (1876. godine dobila gvozdeni toranj što ju je proglasilo najvišom zgradom). Međutim, 1880. godine je konačno završena Kelnska katedrala koja je bila visoka 157 metara, što je bilo dovoljno da titulu preuzme od katedrale u Ruanu i vrati je u Nemačku naredne četiri godine.

5. Spomenik Vašington (SAD)

Po završenoj izgradnji 1884. godine, spomenik Vašington je bio visok 169 metara čime je zaslužio titulu najviše građevine na svetu. Ovaj spomenik je u potpunosti izgrađen od kamena, te predstavlja najviši obelisk na čitavom svetu. Uprkos impresivnim rekordima, titula se nakon pet godina vratila ponovo u Evropu.

6. Ajfelov toranj (Francuska)

Ajfelov toranj visok 300 metara bio je centralno delo na Svetskoj izložbi 1889. godine. Iako je inženjer po kojem je kula i dobila ime, Gustav Ajfel dozvolio da ona ostane na tom mestu, Ajfelov toranj je trebalo da bude demontiran kad se završi izložba. Titulu najviše građevine na svetu Ajfelov toranj je držao 41 godinu.

7. Krajsler zgrada (SAD)

Kada je otvorena 1930. godine, ova zgrada u Njujorku je nadmašila Ajfelovu kulu za 18 metara dostigavši visinu od 318 metara. Ostala je najviša zgrada na svetu izgrađena od cigle (iako ima čelični okvir) uprkos tome što je 11 meseci kasnije Empajer stejt bilding izgrađen preuzevši titulu sa 443 metara visine i postavši prva građevina sa više od 100 spratova. Empajer stejt bilding je 41 godinu držao rekord, dok se 1972. godine nije izgradio Svetski trgovinski centar. Nakon toga, titula je otišla u Čikago, pa onda nekoliko puta u Aziju dok se nije sagradila trenutno najviša zgrada na svetu Burdž Kalifa u Dubaiju 2007. godine.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by New York City (@newyorkarea)

Ostale zanimljivosti pročitajte ovde.

Podelite ovaj članak...
2Shares
Podelite ovaj članak...

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

X