Šest neobičnih muzeja Londona
Foto: Rocco Dipoppa from Unsplash
London nije samo mesto na kojem ćete uživati u dobrom šopingu, šetanju kroz Noting Hil i otkrivanju skrivenih kutaka britanske prestonice. On je i dom nekoliko vrlo neobičnih muzeja, koji će vam zaintrigirati um, te naučiti vas o nekim epohama i ljudima. Mi se danas osvrćemo na šest najzanimljivijih, pa ukoliko uskoro planirate putem Londona, obavezno svratite u bar neki sa naše liste.
Sir John Soane’s Museum
Granica između muzejske i ekscentrične privatne kolekcije ovde je vrlo nejasna. Neoklasični arhitekta Džon Soan (John Soane) bio je kolekcionar umetničkih dela, ali i jedan od najnagrađenijih arhitekata. U njegovom domu koji je danas pretvoren u muzej možete da vidite rimske biste, peruansku keramiku, drevni egipatski sarkofag, hiljade arhitektonskih crteža i srednjovekovne vitraže.
View this post on Instagram
Zbirka je vrlo eklektična, ali ono što ovo iskustvo čini možda i bizarnim je način na koji je sve prikazano. Dok većina muzeja svakom artefaktu daje dostojanstven prostor, Sir John Soane se zalaže za „anarhijski“ nered, do te mere da gotovo sve stoji jedno preko drugog, bez bilo kakvog reda. Proverite rad muzeja i cenu karte ovde.
Ratne sobe Vinstona Čerčila
Ovaj lavirint hodnika ispod vladinih zgrada i kancelarija u Vestminsteru služio je tokom Drugog svetskog rata za koordiniran saveznički otpor protiv nacističke Nemačke. Danas se dole nalaze nameštene lutke i mape za planiranje koje daju ideju kako je to bilo dok su bombe padale na London.
View this post on Instagram
Deo kompleksa sada je muzej posvećen britanskom ratnom premijeru Vinstonu Čerčilu, a najveće iznenađenje su vrata za koja su svi mislili da vode do Čerčilovog privatnog toaleta. Ovo je bilo briljantno pogrešno usmeravanje – tu je zapravo bila privatna telefonska linija koja je spajala Vinstona sa američkim predsednikom Freklin Ruzveltom.
Stari muzej operacionih sala i lekova Herb Garret
Lokacija ovog muzeja sama po sebi je dovoljno čudna. Uz spiralne stepenice u kuli crkve Sv. Tome dolazite do potkrovlja koji je prvobitno korišćen za čuvanje lekovitog bilja. Početkom 19. veka prostor je pretvoren u operacionu salu, najstariju u Britaniji.
View this post on Instagram
Danas ovaj prostor funkcioniše kao muzej koji se bavi prošlošću medicine i hirurških operacija. Iako se ovo delimično odnosi na biljne lekove, tu su i užasni alati koji su se koristili pre nego što je anestetik bio otkriven. Da, prilično mračna priča, ali nije, međutim, sve mračno – na ovom mestu je takođe Florens Najtingejl osnovala svoje sestrinstvo.
Muzej Aleksandra Fleminga
London ima mnoštvo bizarnih medicinskih muzeja, ali Muzej Aleksandra Fleminga zauzima počasno mesto jer se nalazi u bolnici koja je i dalje u funkciji. U ovom muzeju možete da čujete priču o penicilinu, kako o njegovom otkriću, tako i o ubrzanoj masovnoj proizvodnji istog, koji je verovatno spasio bezbroj života u Drugom svetskom ratu.
View this post on Instagram
Muzej takođe sadrži laboratoriju Fleming, gde je jednog jutra 1928. godine, čuveni mikrobiolog otkrio da je prozor ostavljen otvoren i da je plavozelena buđ kontaminirala Petrijevu posudu. Fleming je primetio da je buđ sputala rast bakterija u posudi, a kada je otkrio da je buđ penicilin, u toku je bila medicinska revolucija.
Muzej lepeza
U svetu koji je sada relativno svugde klimatizovan, nema toliko koristi od lepeze. Ali ljudi iza ovog muzeja u Grinviču još uvek veruju da postoje ljudi koji prosto obožavaju lepeze. Jednom kad započnete s istraživanjem kolekcije koja sadrži impresivnu zbirku unikatnih lepeza iz 18. i 19. veka, verujemo da ćete uživati.
U prošlosti očigledno je postojao osećaj za modu, a dizajni i tkanine su se koristili kao prikaz statusa, bogatstva i ukusa. Muzej poseduje više od 4000 lepeza, a najstarije u kolekciji datiraju čak iz 10. veka.
Informacioni centar Temze
Pored Barijere na Temzi – koja se prostire na 520 metara preko reke Temze sa sistemom od 10 neobično fotogeničnih čeličnih kapija, nalazi se centar posvećen upravo ovoj barijeri. Ova mala izložba priča priču o naporima da se zaustavi poplava Londona.
View this post on Instagram
Barijera, jedna od najvećih pokretnih „pregrada“ na svetu kada se otvorila 1984. godine, dizajnirana je bila da reguliše protok vode kroz London. U prošlosti su poplave uzrokovane plimnim naletima kroz ušće Temze pravile ozbiljne probleme gradu. Visokotehnološko rešenje je postavljeno kako bi se umanjile šanse da se ovo ponovi. Muzej nije za sve, ali svideće se inženjerskim štreberima.
Skorašnji komentari