Čuvajte se turskog „džaba“!
U zemljama u kojima je cenkanje uobičajen način trgovine uvek treba imati u vidu da je pojam „besplatnog“ i „poklona“ u stvari… „vezana trgovina“. Eto, recimo, u Istanbulu se potpisniku ovih redova nedavno desila sledeća ilustrativna zgoda. Čistaču cipela koji je hodao ulicom ispala je četka. Na moj gest, kojim sam potrčao za čistačem i vratio mu četku, Turčin se „oduševio“: „Oo, efendi – džentlmen! Šušajn džaba! (Čišćenje cipela besplatno!)“. Naravno, ne možete se odbraniti od poklona, zar ne? Međutim, sada počinje prvo vesela priča (Turska i Srbija su braća i prijatelji), a zatim i tužna priča (Četvoro dece, puno rada, sve pare idu njima, težak život…). Naravno, jasno vam je da neće biti da je čišćenje „džaba“, ali ipak pitate: ovo je bilo džaba? Džaba, odgovara Turčin kad je završio, ali efendija, ipak dajte bakšiš za decu! Ako izvadite metalne lire (1,75 lira je 1 euro), sa gnušanjem će ih odbiti! „Metalni novac – loša sreća za decu! Baksuz! Papirni novac – sreća!“ Ne preostaje ništa drugo nego da mu date pet ili 10 lira (tri, to jest šest eura). U mom slučaju 10 lira, jer nemam manje. Turčin je veoma srećan, kaže: „Oo, efendija, dobra sreća za decu.“ Dakle, džaba + bakšiš, ispadne skuplje od… onoga što nije džaba! Pazite, ako ne želite da „nastradate“. Meni je cela dogodovština bila simpatična…!
Skorašnji komentari